KAKO SMO DOVDE DOŠLI: TRAMPOV MIR PO SVAKU CENU

Predsednik SAD Donald Tramp je postigao mirovni dogovor između Izraela i Hamasa koji obuhvata prekid vatre, razmenu talaca i preuzimanje humanitarnih obaveza. U isto vreme, evropski lideri sve to prate sa optimizmom, ali i skepsom, te mnogi upozoravaju da su ključni upravo „sporedni“ elementi: pitanje palestinske države, granica i jerusalimski status – koji su i dalje izvan dogovora i direktno utiču na situaciju u regionu.

Trumpov plan i reakcije

Sjedinjene Američke Države su posredovale u mirovnom sporazumu koji je objavljen početkom oktobra 2025, kao deo šireg Trumpovog predloga sa oko 20 tačaka koje predviđaju fazni prekid ratnih dejstava u Gazi, oslobađanje talaca, evakuaciju civila, te humanitarnu pomoć. Dogovor za sada obuhvata samo prvu fazu, dok su najosetljivija politička pitanja odložena za kasnije. Svetske novinske agencije izveštavaju da je Izrael pristao da izmesti svoje snage iz urbanih područja Gaze prema dogovorenoj liniji, dok je Hamas prihvatio razmenu talaca i tela stradalih.

Međutim, kritike ne izostaju: mnogi stručnjaci kažu da su ovi koraci previše ambiciozni, previše brzo najavljeni, i bez garancija da će se poštovati sporazumi – posebno kad se radi o demilitarizaciji, granicama, statusu Jerusalima. A jedan deo javnosti u SAD i Evropi upozorava da je želja za Nobelovom nagradom podstakla ishitrene pomake.

Dve države i ključni problemi

Rešenje dve države je predloženo još 1947. rezolucijom UN o podeli Palestinske mandate teritorije na državne entitete – jevrejski i arapski. Nakon 1948, kada je Izrael proglašen, došlo je do rata u kojem su mnogi Arapi bili raseljeni; granice su se menjale, istočni Jerusalem i Zapadna obala okupirani su od strane Izraela posle Šestodnevnog rata 1967. Tokom godina postojali su sporazumi (Oslo 1993-1995), ali prelazne i privremene mere nisu dovele do trajnog rešenja. (Pogledajte tekst na sajtu BM o problemu dve države.)

Dakle, kada danas govorimo o „dogovoru“ ili „miru“, imamo u vidu ideje koje su vekovima razrađivane, ali isto tako i o potezima razdora: izraelska politika naseljavanja, vojna kontrola, različiti pogledi na jerusalimski status, prava izbeglica. Bez tih pitanja dogovor jednostavno nije potpun.

Nobelova nagrada kao simbol

Predsednik SAD je u nekoliko izjava naznačio da njegova administracija smatra da bi mirovni sporazumi mogli da budu osnova za nominaciju za Nobelovu nagradu za mir. Predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi javno je rekao da Tramp zaslužuje Nobela zbog posredovanja u prekidu rata u Gazi a to nije propustio da uradi ni izraelski premijer Benjamin Netanjahu. Ali Nobelov komitet je izabrao da nagradu ove godine dodeli Mariji Korini Mačado iz Venecuele.

Valja podsetiti da je francuski predsednik izjavio da je baza za Nobelovu nagradu realna samo ako se rat u Gazi zaista okonča, i to ne samo formalno, nego i ako se ispune obećanja: prekid napada, humanitarni prolazi, suverenitet Palestine.

Upozorenja skeptika

Glavni razlog nerazumevanja ili skepticizma leži u činjenici da su temeljni problemi i dalje nerazrešeni: kontrola nad pojasom Gaze, vojni uticaj Hamasa, status Istočnog Jerusalima, prava izbeglica, i jevrejskih naselja. Bez jasne definicije granica i pravnog režima, dogovor može biti samo pauza u kontinuiranoj pretnji i opasnostima kojima je izložen narod na Bliskom istoku.

Takođe, izraelska vlada, posebno koalicija desnice, često odbija ideju da se teritorije koje kontroliše, vrate Palestincima u potpunosti ili da im se prepusti nadzor nad bezbednosnim granicama. To znači da je svaki prekid borbi, ukoliko se ne obezbedi međunarodna kontrola i verifikacija, rizik da se stanje vrati na početak, za vrlo kratko vreme.

Politička kalkulacija i globalna predstava

Objava „mira“ pre nego što su svi učesnici učinili konkretne ustupke postaje politički spektakl. SAD i predsednik koriste medijski efekat, simpatije javnosti, i međunarodni aplauz, kako bi demonstrirali uspeh a možda i zaradili poene u trci za Nobelovu nagradu.

Istovremeno, zemlje poput Francuske i Egipta javno podržavaju priznavanje Palestine, ali upozoravaju da simbolika ne sme da zameni realne, trajne promene.

Za građane Bliskog istoka, ovakvi sporazumi donose trenutnu nadu: prestanak bombardovanja, oslobađanje talaca, dolazak pomoći. Ali za one u Zapadnoj obali ili u Jerusalimu, svaki minut bez postavljenih granica i bez priznanja prava na državu može značiti povećanu kontrolu, dalje naseljavanje, ograničenu slobodu kretanja.

Građani Evrope prate sa podozrenjem kako političari obećavaju mir, ali su troškovi rata i dalje tu — humanitarna kriza, energenti, izbeglice. Sporazumi bez postavljenih konkretnih obaveza često se zaborave kada reflektori padnu.

Mir koji se najavljuje pre nego što su rešeni ključni uslovi, samo je istorija koja se ponavlja. Decenije mirovnih procesa, retkih dogovora, obećanja i kršenja sporazuma – sve je to deo šire slike u kojoj se simbolika često stavlja ispred suštine. Jer bez ključnih rešenja, mir je samo Trampova slika za novine a rešenje dve države i dalje ostaje daleka vizija.

*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu raznoraznih narativa i tumačenja – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile proteklu nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net.