Italijanska premijerka Meloni podržava francuske krajnje desničare
Meloni je pozvala na uspostavljanje desničarske vlade u Francuskoj, kako bi ponudila „snažnu i kredibilnu alternativu milionima Francuza“
(Ilustracija, Đorđa Meloni, novembra 2024. prilikom dolaska u Rio de Žaneiro na sastanak G20, foto https://italianismo.com.br/en/giorgia-meloni-ja-esta-no-rio-para-o-encontro-do-g20-veja-o-video/)
„Pokušavamo da promenimo Evropu: manje birokratije i više suvereniteta“, poručila je italijanska premijerka Đorđa Meloni, putem video veze na konferenciji koju je organizovala Marion Marešal, evropska poslanica i predsednica francuske ultradesne organizacije “Identitet-Slobode”. Ova politička grupa izdvojila se iz krajnje desnog “Nacionalnog fronta”. Ona je nećaka Marin Lepen, liderke krajnje desnog “Nacionalnog okupljanja”.
Marion Marešal je u Evropskom parlamentu i članica grupe Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), zajedno sa poslanicima iz stranke “Fratelli d’Italia”. Sa Melonijevom deli ideju o potrebi vraćanja na konzervativne vrednosti: “otadžbina, vera i porodica“.
Ujedinjenje desnice radi dolaska na vlast
„U Italiji smo pokazali da je desnica sposobna da pobedi na izborima, ali pre svega da upravlja državom“, dodala je Meloni koja je na vlasti od 2022. godine, na čelu koalicije koja okuplja partije od desnog centra do nacionalističke kranje desnice.
Italijanska premijerka je rekla da želi da “konzervativne vlade” dođu na čelo više evropskih država.
„Nadam se da će se jednog dana ovo dogoditi i u Francuskoj kako bi se milionima Francuza ponudila snažna i kredibilna vladajuća alternativa“, rekla je. „Moramo poslati poruku da smo spremni da vladamo bilo gde u svetu“, dodala je italijanska premijerka koja je smanjila budžetski deficit svoje zemlje sa 8,1% na 3,4% i smanjila ilegalnu imigraciju za 60% do 2024. godine.
Između redova Meloni sugeriše da se u Francuskoj (ali i u Nemačkoj) desni centar ujedini sa krajnjom desnicom. To bi Francuskoj omogućilo izlazak iz političke krize i formiranje desne većine u parlamentu u kome sada niko nema većinu.
„… pokušavamo da promenimo Evropu: manje birokratije i više suvereniteta“, rekla je Meloni dodajući: “Za ovo je potrebno više konzervativnih vlada na našoj strani“.
Đorđa Meloni je takođe čestitala sebi što je Italiju „vratila u središte na međunarodnoj (političkoj) sceni“.
Meloni krajnju desnicu u Francuskoj naziva konzervativcima iako su konzervativci po definiciji “desnica na parlamentarnoj desnici“ dok je krajnja desnica ta koja koristi parlamentarizam da bi došla na vlast ali sa vlasti potom silazi samo silom.
Od “evroskepticizma” do “promene Evrope” – slučaj Evropskog suda
Ovo nije prvi put da Melonijeva govori o projektu “promene Evrope“. Ova politička strategija krajnje desnice u EU, koja podrazumeva “promenu EU iznutra“, zamenila je prethodnu neuspešnu strategiju poznatu pod imenom “evroskepticizam“ koja je izričito govorila o ukidanju EU.
Strategija ove desne revolucije počiva pre svega na “normalizaciji“ krajnje desnice. Zato se krajnjoj desnici uz pomoć iskusnih stručnjaka za komunikaciju pripisuje ime koje joj ne pripada, ali je društveno prihvatljivo – konzervativci.
Ovako verbalno “umivena“ i “ispeglana“ kranja desnica zatim pristupa ostvarivanju svog projekta ukidanja demokratije u Evropi po principu “salame“. Dezaktiviraju se demokratske institucije, jedna po jedna - prvo na evropskom, a zatim i na nacionalnom nivou tako što se čuva njihova fasada i dozvoljava formalno postojanje, ali im se oduzima faktička moć.
Kako smo već pisali ovo najbolje ilustruje otvoreno pismo devet država EU, objavljeno krajem maja ove godine na sajtu italijanskog ministarstva spoljnih poslova, koje su potpisali lideri ovih država (Italije, Danske, Austrija, Poljske, Belgije, Estonije, Letonije, Litvanije i Češke Republike), najavljujući da su spremni da zanemare odluke Evropskog suda za ljudska prava. Pripisuju sudu u Strazburu da “preterano štiti strane kriminalce od proterivanja“ i tako „ograničava” njihove mogućnosti za donošenje političkih odluka. Tvrde da im Evropski sud za ljudska prava time smanjuje “kapacitet da zaštite društvo“.
Države i organizovani kriminal
Iako mnogi evropski lideri tvrde da je problem to što oni više ne mogu da kontrolišu sistem azila, problem je zapravo to što države više ne mogu da kontrolišu organizovani kriminal koji očigledno drži pod kontrolom migrantske tokove. Uz ovo, mnoštvo indikacija govori da bi države mogle da često budu u direktnim ili indirektnim partnerskim odnosima sa kriminalnim organizacijama.
Ako bi države imale snagu da kontrolišu organizovani kriminal, one bi onda mogle da onemoguće masovni ilegalni ulazak migranta na svoju teritoriju. Deluje, međutim, da nema pre svega političke volje za tako nešto. Držeći otvorene granice, države dozvoljavaju masovni ulazak tražilaca azila na svoju teritoriju.
Kada tražiocima azila države nalože da napuste teritoriju, oni se povlače u ilegalu i postaju deo sve većeg “crnog“ tržišta radne snage u Evropi koja uz “pomoć“ kriminalnih posrednika radi pod robovskim uslovima.
Ovo ne samo da popunjava “prazninu“ koja postoji zbog niskog nataliteta i nedostatka domaće radne snage već predstavlja i nelojalnu konkurenciju legalnim radnicima koji su skuplji jer poslodavci moraju da im plaćaju doprinose, osiguranja, dozvole sindikalna okupljanja i plaćaju odštetu u slučaju povrede ili porodicama u slučaju smrti.
Ilegalni radnici, uglavnom iz Afrike i Azije, ali i sa Balkana, u zapadnoevropskim državama administrativno ne postoje, a njihova je “prednost“ da su skoro besplatni… Evropski sud za ljudska prava osuđuje ovu praksu. Navodno patriotska borba protiv migranata je samo fasada. Iza nje stoji klasični mafijaški biznis robljem čiji razvoj je dostigao neviđene razmere uz pomoć novih tehnologija i saučesništva državnih administracija.
