Opet masovni protesti u Francuskoj: zaposleni traže ukidanje privilegija za najbogatije koji skoro da ne plaćaju poreze

Prema sindikatima, u Francuskoj je juče na ulice izašlo više od milion ljudi, a prema policiji pola miliona, odazivajući se tako pozivu sindikalnih organizacija koje su se ujedinile prvi put od protesta protiv penzijske reforme 2023. godine.

Francuzi su protestovali protiv politike predsednika Makrona i projekta budžeta za 2026. godinu. Francuski sindikati nazivaju projekat budžeta “žrtvovanjem u pripremi“ jer je zasnovan na štednji čiji će najveći teret snositi srednja klasa i mala i srednja preduzeća, dok najkrupnije kompanije dobijaju milionske državne subvencije i, istovremeno, posluju s profitom i, istovremeno, otpuštaju zaposlene.

Pariz, 18.09.2025 - Najmanje 250 demonstracija zakazano je za danas širom Francuske, a okupljanja koja parališu saobraćaj i zatvaraju škole već su počela od jutra, na poziv najvećih sindikata na generalni štrajk i masovne proteste zbog vladinog predloga budžeta za 2026. godinu, FoNet/AP

Protesti prošli relativno mirno

Premijer Sebastian Lekorni je izjavio da su zahtevi sindikata u središtu konsultacija sa društvenim partnerima i pri tom “oštro osudio“ razbijanja i napade na policiju kojih je bilo na marginama protesta.

Iako je ministar policije Bruno Retajo najavljivao da su demonstracije visoko rizične i da postoji opasnost od ubacivanja više hiljada radikalnih elemenata, protesti su prošli relativno mirno za francuske prilike.

Nakon pokreta „Blokiraj sve“, ovaj četvrtak mnogi francuski mediji nazivali su “crnim četvrtkom“ kada su u pitanju javni prevoz, škole, obdaništa ili apoteke koji su radili delimično ili su potpuno obustavili rad.

Lille, 18.09.2025 - Najmanje 250 demonstracija zakazano je za danas širom Francuske

Mobilisano 80 hiljada policajaca-šokantna brutalnost

Već oko podneva ministar policije je ocenio da je intenzitet protesta manji nego što se očekivalo i procenio da je raspoređivanje jakih snaga reda imalo učinak tj. da je obeshrabrilo potencijalne nasilnike.  

Mobilisano je bilo ukupno 80 hiljada pripadnika policijskih snaga zajedno sa vodenim topovima, dronovima i oklopnim vozilima teškim skoro 15 tona. Policija je bila opremljena i zloglasnim granatama za rasterivanje mase koje su klasifikovane kao bojno oružje. Ove granate u Evropi koriste se samo u Francuskoj zbog čega je Pariz već upozoravan i kritikovan od strane UN i Saveta Evrope kada je policija 2018. obogaljila više od 20 učesnika protesta “žutih prsluka“ koji su ostali bez oka ili bez šake.

Policija je već rano ujutru razbila blokadu jedne gimnazije u gradu Kan na severo-zapadu Francuske i više desetina blokada raskrsnica, puteva i zgrada, pri čemu je privedeno više desetina ljudi. Učenici su izjavili da ih je šokirala brutalnost snaga reda i napustili školu da bi se pridružili studentima u kampusu.

Nantes, 18.09.2025 - Najmanje 250 demonstracija zakazano je za danas širom Francuske, a okupljanja parališu saobraćaj i zatvaraju škole, FoNet/AP

Revolt zbog smanjenja plata i potkopavanja javnog obrazovanja

Protesti su održani u atmosferi velike napetosti.

S jedne strane, sindikati jedinstveno ukazuju da je teret stezanja kajiša raspoređen neravnopravno: sve veći broj zaposlenih ne zarađuje dovoljno za tri obroka. Javni servis - pogotovu zdravstveni - bukvalno je demoliran. Ljudi svakodnevno umiru u službama hitne pomoći na nosilima zbog dugog čekanja i nedostatka lekara.

Vodeći sindikat srednjih škola, objavio je jutros da u štrajku učestvuje više od 45% zaposlenih u srednjim i višim školama, „revoltiranih zbog smanjenja plata i potkopavanja javnog obrazovanja“. U prosveti više niko neće da radi i zbog svakodnevnih napada na nastavno osoblje kojima učenici prete, ranjavaju ih pa i ubijaju. Tako, u nedostatku radne snage, škole kao nastavnike matematike često zapošljavaju i bivše bankarske službenike.

Privilegije bogate manjine

Sindikati traže da se ukinu privilegije najbogatijim kompanijama i bankama i da i oni  počnu da plaćaju državi onoliko procenata poreza od svog bogatstva koliko i svi građani i mala i srednja preduzeća, da se oporezuju dividende i novac koji potiče od finansijskih operacija.

Oko 180 najbogatijih poreskih obveznika u Francuskoj skoro da ne plaćaju poreze. Zahvaljući takozvanoj fiskalnoj optimizaciji koja se može prevesti kao namerno održavana “rupa u zakonu“, najveće banke i kompanije legalno prebace između 80 i 100 milijardi evra godišnje u poreske rajeve - kao što je Luksemburg u EU na primer -  umesto da ih uplate u poresku kasu Francuske (prema izveštajima NVO Oksfam). 

Kao delimično rešenje, sindikati i levica predlažu projekat oporezivanja od 2 odsto ovih 180 najvećih bogataša čime bi se u državnu kasu ulilo 20 milijardi evra.

Sindikati traže da se oporezuju i dividende kao što se oporezuje rad. Traže da država prestane da novcem poreskih obveznika u visini od 200 milijardi evra subvencionira velika preduzeća koja posluju sa profitom i uprkos tome otpuštaju radnike. Nazivaju to “organizovanom pljačkom“.

U Francuskoj se sve češće govori o “privilegijama“ bogate manjine. Ova reč u Francuskoj ima veliku težinu jer je bila ključ Revolucije 1789. godine i ostala je u kolektivnom pamćenju. Ukidanje privilegija bila je prva odluka revolucionarne vlasti, čime je ukinuta aristokratija koja nije plaćala poreze već je živela od poreza.

Sa druge strane je francuska država u dubokoj političkoj krizi jer u parlamentu nema većine i vlade padaju jedna za drugom dok predsednik Makron odbija da podnese ostavku i organizuje izbore pre redovnog roka u proleće 2027. godine.