Francuska klizi ka haosu: vlada (opet) pada 8. septembra

Ukoliko ne dođe do dramatičnog obrta, dani francuske vlade premijera Fransoa Bajrua su odbrojani. Gotovo je izvesno da će se njegov mandat posle devet meseci završiti 8. septembra kada će poslanici na vanrednom zasedanju parlamenta glasati o poverenju njegovoj vladi.

Ključni razlog pada vlade mogao bi da bude - kao i u slučaju njegovog prethodnika krajem prošle godine – predlog budžeta države čija je zaduženost dostigla tri hiljade četristo milijardi evra, a samo kamate godišnje iznose 66 milijardi evra.

Vlada preti haosom – ako ne dobije podršku

Polovinom jula Bajru je objavio predlog novog budžeta sa, po mnogima, “šokantnim“ planpm štednje: troškove u državnom budžetu iduće godine treba smanjiti za 43,8 milijardi evra, ukinuti dva praznična dana (8. maj – Dan pobede i Uskršnji ponedeljak, dan posle Uskrsa) i zamrznuti socijalna davanja i penzije.

Da sve bude još teže, njegov predlog predsednik Republike Emanuel Makron propratio je objavom da će morati da se udvostruče rashodi za odbranu što podraumeva dodatni trošak za iduću godinu u visini od 3,5 milijardi evra.

Premijer Bajru naglasio je juče da će Francuska za plaćanje kamata na kredite morati da izdvoji više nego za prosvetu ili za odbranu i pozvao poslanike da izaberu “između haosa i sigurnosti“.

Glasanje pre najavljenih blokada

Datum glasanja o poverenju vladi nije izabran slučajno. Masovni socijalni protesti očekuju se 10. septembra. Inicijativa za njihovo održavanje i “blokadu“ Francuske najavljena je letos preko društvenih mreža iz navodno neidentifikovanog izvora.

Ovu najavu protesta i vlast i javnost uzeli su ozbiljno. Svi se još sećaju pokreta „Žutih prsluka“ iz 2018. godine kada je poziv preko Fejsbuka pokrenuo neviđene masovne socijalne proteste posle najave o novom poskupljenju goriva.

Incijativu za “blokade zemlje“ 10. septembra podržale su partije levice, među kojima je najmasovnija “Nepokorena Francuska“ Žan Lik Melanšona. Ovaj politički veteran i dalje ima predsedničke ambicije i priželjkuje da predsednički i parlamentarni izbori budu raspisani pre roka za njihovo redovno održavanje 2027. godine.

Neposredno pošto je premijer Bajru juče objavio da će glasanje o poverenju vladi biti održano na vanrednom zasedanju parlamenta 8. septembra, sve partije opozicije, kako sa levice tako i sa desnice, objavile su da će glasati protiv opstanka vlade. Jedino će, pored Makronove poslaničke grupe, i deo desnog centra podržati vladu.

Bajruova objava iznenadila je javnost jer su mnogi očekivali da će krajem meseca, kada je trebalo da počne jesenje zasedanje parlamenta, on bar pokušati da postigne kompromis “po svaku cenu“.

Različita rešenja opozicije

Političke partije u Francuskoj ne slažu se oko načina na koji Francuska treba da izađe iz dužničke krize. Levica traži da teret podnesu i milijarderi proporcionalno svom bogatstvu: da se oporezuju finansijske transakcije i dividende, da bude ukinuta “rupa u zakonu“ koja omogućava da preko “pravnih podešavanja“ najveće banke i kompanije potpuno legalno godišnje iznesu oko 80 do 100 milijardi u poreske rajeve kao Luksemburg (prema izveštajima NVO Oksfam), umesto da ih uplate u poreske kase. Na ovaj način – tvrdi levica – bez povećavanja poreza rešio bi se u kratkom roku problem deficita u državnoj kasi.

Krajnje desno Nacionalno okupljanje nudi drugačije rešenje kojim pokušava da pridobije birače iz radničkih i siromašnijih slojeva, ali da u isto vreme, suštinski, ne dovede u pitanje interese privilegovanih. Krajnja desnica predlaže da Francuska prestaje da uplaćuje doprinos u budžet Evropske unije koji je veći od sume koju iz njega dobija, da pooštri politiku proterivanja migranata i svede na minimum subvencije namenjene tražiocima azila kao i da organizuje nove parlamentarne izbore.

Ministar ekonomije Erik Lombar izjavio je danas da nije isključeno da će MMF intervenisati ukoliko Francuska sama ne bude mogla da reši pitanje duga.

Pred ambisom dugova

Kao što smo izveštavali, Francuska se nalazi pred “ambisom“ zbog rekordnog državnog duga, rasprodaje industrije i razorenog javnog sektora (http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-407326/da-li-se-parizu-sprema-grcki-scenario).

Jedna od alarmantnih vesti juče je bila da je na tržištu dugova sada veće interesovanje za dugove Italije, Portugalije i Grčke nego za francuski dug što podrazumeva za posledicu - povećanje kamata.

Neki eksperti, međutim, objašnjavaju da Francusku od grčkog scenarija štiti činjenica da je “previše velika da bi propala“. Ne smatraju verovatnim da bi joj banke i finansijski centri moći okrenuli leđa, kao što je to bio slučaj sa Grčkom pre desetak godina. Ako bi se to dogodilo, navodno, došlo bi do propasti evro-zone…

U moru izjava i analiza može se čuti i da nije tako strašno što Francuska godišnje samo za kamate mora da plati skoro 66 milijardi evra. Neki eksperti odgovaraju da je visinu kamata pojela inflacija jer je stopa inflacije bila jedno vreme veća od kamatnih stopa. Država je po njima čak i zaradila zadužujući se a banke su, navodno, izgubile.

Francuskom je gotovo nemoguće upravljati

U francuskoj javnosti sada se nagađa zbog čega je premijer Bajru doneo odluku o glasanju poverenja vladi pošto se prethodno konsultovao sa predsednikom Makronom.

Da li su želeli da na taj način oslabe motivaciju za masovne proteste najavljene za 10. septembar? Ili Bajru – političar osrednjeg kapaciteta i ogromnih ambicija – želi da se posveti pripremanju svoje predsedničke kandidature za 2027. godinu.

Od kada je u junu prošle godine, posle poraza njegove stranke na evropskim izborima, Makron naprasno doneo odluku o raspisivanju novih nacionalnih parlamentarnih izbora – Francuska ima parlament u kome nijedna politička grupa nema većinu. Krajnja desnica postala je treća grupa po broju poslaničkih sedišta, dok je druga po snazi grupa krajnje levice sa Zelenima. Makronova stranka - iako prva po snazi – nema više parlamentarnu većinu.  

Sa ovakvom strukturom parlamenta, Francuskom je gotovo nemoguće upravljati pa zemlja ne prestaje da tone u političku krizu koja bi mogla da se završi i haosom.

Da li će Makron tražiti novog premijera? Ili će imenovati vladu ne-izabranih tehnokrata? Ili će raspisati nove parlamentarne izbore koji bi vrlo lako mogli da se završe na isti način – sa novim parlamentom u kome niko nema apsolutnu većinu?  

Najomraženiji predsednik, psihološki problematičan

Makronova popularnost je na niskim granama – ispod 21 odsto. Mnogi smatraju da je on najomraženiji predsednik u istoriji Republike, psihološki problematičan sa izraženom narcisoidnošću i bez empatije i optužuju ga za monarhističko ponašanje.

Predstavljan je kao “Mocart za ekonomiju“ – ispostavilo se da je samo on zadužio Francusku za dodatnih hiljadu milijardi evra, što znači da je dug povećan za trećinu. 

Primenio je neoliberalna načela razaranja države i podređivanja javnog interesa privatnom interesu nekolicine – krupne industrije i finansijskih investicionih fondova (kao Black Rock) - koji iz pozadine već presudno određuju državnu politiku.

U teoriji Makron bi mogao da se povuče pre 2027. godine kada ističe njegov predsednički mandata. U praksi je to malo verovatno jer je u više navrata izričito izjavio da ostaje do kraja mandata.

Od svih hipotetičkih rešenja najlošije bi ipak bilo da se situacija od jeseni toliko zaoštri da dođe do političkog i socijalnog haosa u zemlji. Makron bi mogao da posegne za članom 16 Ustava Pete Republike koji predviđa mogućnost da u vanrednim okolnostima predsednik Republike privremeno ukine demokratiju i preuzme kontrolu nad svim vlastima: izvršnom (vlada), zakonodavnom (parlament) i pravosudnom s tim što nema pravo da raspusti parlament, niti da izmeni ustav.