Trampovo kockanje: Vojnim udarom na Iran, koji su njegovi prethodnici izbegli, američki predsednik je preuzeo veliki rizik

Tokom dvadeset godina, Sjedinjene Države su umnožavale sankcije, operacije sabotaže, sajber napade i diplomatske pregovore u pokušaju da uspore dugi marš Irana ka nuklearnom oružju.

Ove nedelje ujutru, oko 2:30 po iranskom vremenu, Donald Tramp je učestvovao u velikoj demonstraciji vojne sile što su njegova četiri prethodnika odbili da urade iz straha da će Sjedinjene Države gurnuti u rat na Bliskom istoku.

Danima je Tramp ponavljao da ne može da rizikuje da mule i generali u Teheranu, koji su preživeli izraelske udare, naprave poslednji korak koji ih deli od posedovanja nuklearnog oružja. Konačno, naredio je floti bombardera B-2 da pređe pola sveta kako bi bacili konvencionalne bombe, najrazornije koje postoje, na ključna mesta na kojima se nalaze ogromni iranski nuklearni kompleksi. Za Trampa, ova odluka da se napadne nuklearna infrastruktura neprijateljske zemlje predstavlja najveći preuzeti rizik u njegovom drugom mandatu — i možda najopasniji - piše američki dnevnik Njujork tajms.

Zaista, američki predsednik računa da će Sjedinjene Države moći da se suprotstave svim oblicima odmazde koje Teheran naredi protiv 40.000 američkih vojnika raspoređenih u bazama širom regiona. Sve ove baze su u dometu iranskih projektila, čak i nakon osam dana nemilosrdnih izraelskih udara. Tramp takođe pretpostavlja da će uspeti da odvrati znatno oslabljeni Iran da pribegne svojim uobičajenim indirektnim metodama odmazde – terorizmu, uzimanja talaca i sajber napadima – da bi se osvetio.

Što je još važnije, Tramp pretpostavlja da je uništio svaku šansu da Iran ikada obnovi svoj nuklearni program. Cilj je ambiciozan: Iran je jasno stavio do znanja da će se, ako bude napadnut, povući iz Ugovora o neširenju nuklearnog oružja i tajno nastaviti sa svojim ogromnim programom.

Zbog toga je Tramp bio toliko odlučan da uništi lokaciju Fordo, koju je Iran tajno izgradio sredinom 2000-ih i čije je postojanje Barak Obama javno obelodanio 2009. Do sada je tamo Iran proizvodio skoro sve svoje gorivo obogaćeno do nivoa bliskog nivou potrebnom za pravljenje bombe, što je ozbiljne brinulo Sjedinjene Države i njihove saveznike.

Trampovi savetnici su u subotu uveče objasnili svojim saveznicima da je jedina misija Vašingtona da uništi iranski nuklearni program. Govorili su o složenoj, ali ograničenoj operaciji, sličnoj specijalnoj operaciji za eliminaciju Osame bin Ladena 2011. godine.

„Oni su izričito rekli da to nije objava rata“, prokomentarisao je evropski diplomata u subotu uveče, povodom sastanka sa visokim američkim zvaničnikom.

Ukratko, američka administracija tvrdi da se angažovala u preventivnoj operaciji, sa ciljem da okonča pretnju, ali ne i iranski režim. Hoće li i Iranci tako videti stvari? To je krajnje neizvesno. U kratkom govoru održanom u subotu uveče u Beloj kući, Tramp je zapretio Iranu da će nastaviti sa vojnim operacijama ako se Teheran ne povinuje njegovim zahtevima.

„Iran, tiranin Bliskog istoka, mora da sklopi mir“, izjavio je američki predsednik. „U suprotnom, izlaže se novim napadima koji su daleko veći i lakši za izvođenje.”

Sada kada je zadao ozbiljan udarac iranskom programu obogaćivanja, Tramp se očigledno nada da će iskoristiti trenutno stanje slabosti svog protivnika – isto stanje slabosti koje je omogućilo američkim bombarderima B-2 da uđu i izađu sa iranskog neba bez pravog otpora.

Nasilna izraelska odmazda nakon terorističkih napada 7. oktobra 2023. godine, u kojima je poginulo više od 1.000 izraelskih civila, lišila je Iran njegovih tradicionalnih saveznika, Hamasa i Hezbolaha. Njegov najbliži saveznik, Sirijac Bašar el Asad, bio je primoran da napusti svoju zemlju. Što se tiče Rusije i Kine, iranskih partnera, one nisu dale izjave još od početka izraelskog napada na tu zemlju.

Da bi se odbranio, Iran sada može da se osloni samo na svoj nuklearni program. Program koji je od svojih početka bio mnogo više od naučnog projekta.

Uz represiju protiv neslaganja, nacionalni nuklearni program je zaista postao glavno sredstvo odbrane za naslednike iranske revolucije izvedene 1979. godine. Ako je uzimanje 52 američka taoca 1979. oličavalo sposobnost Irana da se suprotstavi mnogo većem i moćnijem protivniku, njegov nuklearni program je bio simbol njegovog otpora poslednjih dvadeset godina.

Jednog dana, istoričari će verovatno povezati slike ovih američkih talaca sa povezom preko očiju, držanih 444 dana, sa bombardovanjem planine Fordo bombama za uništavanje bunkera GBU-57. I verovatno će se zapitati da li su Sjedinjene Države, njihovi saveznici i Iranci mogli da postupe drugačije.

Pitaće se i da li se Trampovo “kockanje” isplatilo.

Ako se Iran pokaže nesposobnim da izvede efikasan kontranapad, ako pritisak ajatolaha popusti, ili ako se zemlja odrekne svojih nuklearnih ambicija, Tramp će trubiti da je samo on imao hrabrosti da iskoristi američku vojnu moć da postigne ono što su njegova četiri prethodnika smatrala previše opasnim.

Ali postoji još jedan mogući scenario. Iran bi mogao polako da se oporavi, njegovi nuklearni naučnici mogli bi tajno da nastave svoj rad, a zemlja bi mogla da ponovo pokrene svoju trku u bombardovanju, idući istim putem kao Severna Koreja. Danas, prema nekim obaveštajnim procenama, Severna Koreja poseduje 60 ili više atomskog oružja, arsenal koji je čini previše moćnim protivnikom da bi bila napadnuta.

Iran može zaključiti da je to jedini način da se moćnije neprijateljske sile drže podalje i spreče Sjedinjene Države i Izrael da sprovode operacije poput one koja je osvetlila iransko nebo u nedelju ujutro.