Mediji o „neviđenom“ napadu Izraela na Iran: Tel Aviv tvrdi da je cilj - sprečavanje Teherana da razvije nuklearno oružje

Izrael je saopštio da je u petak napao iranske nuklearne objekte, fabrike balističkih raketa i vojne komande kao deo operacije čiji je cilj da se Teheran spreči da razvije nuklearno oružje – prenosi francuski Kurie enternasional u jutrošnjem pregledu medija  (https://www.courrierinternational.com/article/israel-mene-une-attaque-sans-precedent-contre-l-iran_231979)

Izraelska štampa je opisala tajming kao „pogodan“, ali da napad neće odvratiti Iran da nastavi napore da dobije nuklearnu bombu.

Udarajući u „srce iranskog nuklearnog i vojnog kompleksa“ rano u petak, 13. juna, Izrael je odlučio da izvrši „neviđeni napad koji uranja Bliski istok u novu zonu opasnih turbulencija“, javlja CNN (https://edition.cnn.com/2025/06/12/middleeast/israel-iran-strikes-intl-hnk)

Šta posle?

Prema izraelskom vojnom izvoru, Izrael je izvršio „desetine“ udara na iranska nuklearna postrojenja i druge vojne lokacije širom zemlje. Postrojenje za obogaćivanje uranijuma u ​​Natanzu je navodno bilo ciljano „nekoliko puta“, prema iranskoj državnoj televiziji, koja je pokazala gust crni dim koji se diže iz objekta.

Iranski državni mediji su takođe izvestili o „snažnim eksplozijama“ u glavnom gradu, sa civilnim žrtvama u stambenim zgradama i plamenom koji izvire iz komandnog centra Revolucionarne garde, ideološke vojske iranskog režima. Ubijena su najmanje dvojica vođa ovih elitnih snaga, uključujući njenog šefa, generala Hoseina Salamija, i generala Golama Alija Rašida, kao i dva naučnika iz iranskog nuklearnog programa, Mohamed Mehdi Teheranči i Ferejdun Abasi, preneli su lokalni medijima.

Iran je upozorio da ima „legalno i legitimno pravo“ da odgovori na ove smrtonosne napade.

„Iz vojne perspektive, nema sumnje da je Izrael bio u pravu što je napao iranska nuklearna postrojenja“, primećuje Jakov Kac, bivši glavni urednik konzervativnog izraelskog dnevnog lista Džerusalim pos“ (https://www.jpost.com/middle-east/iran-news/article-857553)

Izraelske bezbednosne službe ocenile su da je vreme za napad bilo pogodno i neophodno — pre nego što Iran obnovi svoju odbranu, uništenu u mnogo manje spektakularnom izraelskom napadu prošlog oktobra, i u vreme kada se obaveštajni podaci o iranskom programu smatraju posebno pouzdanim“, analizira glavni urednik Times of Israel, Dejvid Horovic (https://www.timesofisrael.com/an-immediate-operational-necessity-why-israel-finally-attacked-irans-nuclear-facilities/). „Iako je izraelski premijer Benjamin Netanjahu govorio o skorom oslobođenju iranskog naroda od tiranije, cilj nije direktno izazivanje promene režima“, smatra ovaj novinar. „Zapravo, bezbednosne službe govore samo o suprotstavljanju opasnosti koju predstavlja iranski nuklearni program, bez hvalisanja da su potpuno uništile sve njegove aspekte.“

„Najteže pitanje, ono na koje niko zapravo ne zna kako da odgovori, jeste šta bi se moglo dogoditi posle“ ovog udara, naglašava Kac. „Nema sumnje da će izraelski napad prouzrokovati ozbiljnu štetu iranskom nuklearnom programu“, primećuje on. Ali „hoće li to zaustaviti Teheran u njegovoj trci za atomskom bombom?“ Odgovor je verovatno ne. „Naprotiv, to bi moglo da ubrza težnju režima da stekne nuklearno oružje“, zaključuje novinar.

Uloga SAD

Mnogi posmatrači su u četvrtak uveče dovodili u pitanje ulogu koju je Vašington, glavni saveznik Izraela, igrao u ovoj operaciji velikih razmera. „Iako (…) su Sjedinjene Države zvanično izrazile svoje protivljenje učešću Izraela u ofanzivnim vojnim akcijama protiv Irana“, moguće je da su „ponudile razmenu obaveštajnih podataka ili ponudile Izraelu neku vrstu mogućnosti za dopunjavanje gorivom u vazduhu“ , iako je to u ovom trenutku „nejasno“, napominje levičarski izraelski dnevnik Ha'Arec (https://www.haaretz.com/israel-news/2025-06-13/ty-article/.premium/israel-launches-pre-emptive-strikes-in-iran-prepares-for-retaliatory-attacks/00000197-66a8-dee7-a1df-77ee16db0000).

„Prema rečima posmatrača u Vašingtonu, ove opcije bi omogućile Sjedinjenim Državama da pruže pomoć Izraelu i da pri tom to mogu uverljivo da poriču“, naglašava izraelski dnevnik.

„Agresivne akcije cionističkog režima protiv Irana nisu mogle biti sprovedene bez koordinacije i dozvole Sjedinjenih Država“, reagovalo je iransko Ministarstvo spoljnih poslova u petak i nazvalo Sjedinjene Države „odgovornim za opasne reperkusije i posledice avanturizma cionističkog režima“.

Sinoć su američki mediji faktički bili najavili napad Izraela na Iran, prenoseći da je “zbog rastuće napetosti u vezi sa iranskim nuklearnim programom Vašington odlučio da evakuiše deo svog osoblja na Bliskom istoku“ .

Sporazum ili rat

The New York Times (https://www.nytimes.com/2025/06/11/us/politics/iran-us-iraq-diplomats-middle-east.html) je ocenio da bi ova eskalacija „mogla  dodatno da rasplamsa sukobe na Bliskom istoku i zaustavi ili odloži napore Trampove administracije da pregovara o sporazumu kojim bi se Iranu presekao put ka izgradnji nuklearne bombe“.

Vašington i Teheran su do juče pregovorali o iranskom nuklearnom programu ali su se ti pregovori spoticali oko pitanja obogaćivanja uranijuma i ukidanja sankcija. Šesta runda razgovora zakazana je za 15. juni u Maskatu, Sultanatu Oman ali nije nimalo izvesno da će se i održati u novim okolnostima.

Početkom juna, Sjedinjene Države su Teheranu podnele predlog sporazuma koji je iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei opisao kao „100% suprotan“ interesima njegove zemlje. Vašington zahteva da Iran, optužen da teži nuklearnom oružju, potpuno odustane od obogaćivanja uranijuma, što Iran odbija da učini.

Ranije ove nedelje, predsednik Donald Tramp, koji je više puta pretio vojnom akcijom ako pregovori propadnu, izjavio je da je „mnogo manje uveren (nego ranije) da je moguće postizanje sporazuma“ sa Iranom.

Kao odgovor, Teheran je zapretio da će napasti američke vojne baze na Bliskom istoku ako izbije sukob. Suočene sa rastućom napetošću, Sjedinjene Države su u sredu, 11. juna, naložile odlazak „nebitnog“ osoblja iz američke ambasade u Bagdadu, u Iraku, kao i Amerikanaca u Bahreinu i Kuvajtu, izveštava Volstrit žurnal (https://www.wsj.com/politics/national-security/u-s-moves-to-withdraw-some-middle-east-personnel-as-tensions-rise-99f9f93a?mod=middle-east_news_article_pos1)

Nekoliko sati kasnije, Vašington je odlučio da zaposlenima u američkoj vladi ograniči kretanje unutar Izraela.

Tenzije su dodatno porasle u četvrtak, 12. juna, usvajanjem rezolucije od strane Odbora guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) kojom se osuđuje Iran zbog „nepoštovanja“ preuzetih nuklearnih obaveza, prvi put za skoro dvadeset godina. Iran je potom najavio izgradnju novog pogona za obogaćivanje uranijuma u Fordu, kao i „značajno“ povećanje proizvodnje obogaćenog uranijuma.