Evropski parlament danas glasa o rezoluciji o Srbiji: studentima podrška, a sporazum o litijumu “primljen k znanju“
EP preporučuje međusobno priznavanje Beograda i Prištine, kritikuje odnos Beograda prema Moskvi, “prima k znanju“ sporazum o litijumu, brine zbog „modernističkog kompleksa Generalštaba“
(ilustracija, Evropski parlament, Photo: European Union)
Poslanici u Evropskom parlamentu glasaju danas o predlogu rezolucije o Srbiji na osnovu godišnjeg izveštaja Tonina Picule, evropskog poslanika iz Hrvatske.
U nacrtu rezolucije, koja je neobavezujućeg karaktera, ističe se da Srbija, uprkos postignutom napretku, na putu integracije u EU treba da poboljša unutrašnje politički dijalog, da ojača reforme i poštovanje načela pravne države u borbi protiv korupcije.
Naglašava se da ritam pristupnih pregovora i dalje treba da zavisi od dijaloga Beograda i Prištine, koji “treba da se vodi u dobroj veri kako bi se postigao pravno obavezujući sporazum na temelju uzajamnog priznavanja“.
Ističe se da Beograd treba potpuno da uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU posebno na planu odnosa Srbije sa Rusijom.
Podrška studentima i zabrinutost za slobodu medija
U nacrtu izveštaja se kaže da EP “žali zbog činjenice da je vlada propustila priliku da ispuni zahteve studenata i građana“ i potvrđuje da su zahtevi studenata u skladu s reformama za koje se očekuje da će ih “Srbija sprovesti na svom evropskom putu”.
Kaže se dalje da je EP duboko zabrinut zbog problema slobode medija i toga što, prema nedavnim izveštajima „Amnesty International“ - a, “vlasti u Srbiji sprovode opsežan nezakoniti nadzor, upotrebljavajući špijunske softvere protiv aktivista, novinara i članova civilnog društva“.
U nacrtu izveštaja EP-a, poslanici ponavljaju svoju zabrinutost “zbog pomirljivog pristupa Evropske komisije prema Srbiji u kontekstu njenog celogodišnjeg nazadovanja u području vladavine prava, demokratije i osnovnih prava, kao i zbog njenog destabilizujućeg uticaja na čitav region”.
EP - kaže se dalje u nacrtu izveštaja - izražava ozbiljnu zabrinutost zbog sve većeg zanemarivanja pravnih postupaka kojima se uređuje očuvanje baštine u Srbiji kao u slučaju “modernističkog kompleksa Generalštaba“.
O litijumu – bez otpora
U nacrtu izveštaja implicitno se govori i o eksploataciji litijuma u Srbiji - kaže se da Evropski parlament “prima k znanju Memorandum o razumevanju između EU i Srbije kojim se pokreće strateško partnerstvo za održive sirovine, lance proizvodnje baterija i električnih vozila s obzirom na evropsku energetsku tranziciju i u skladu s najvišim ekološkim standardima; (EP) podseća da bi u srži svakog takvog strateškog partnerstva trebalo da bude dijalog sa stanovništvom, naučnom zajednicom i civilnim društvom”.
EP pozitivno ocenjuje stalni napredak Srbije prema razvoju funkcionalne tržišne ekonomije s pozitivnim rastom BDP-a i povećanim stranim ulaganjima u nekim sektorima. U izveštaju se izražava i zabrinutost “zbog ruskih i kineskih ulaganja u Srbiju i njihovog rastućeg uticaja na političke i ekonomske procese“.
Protiv odlaska u Moskvu
Gotovo svi evropski poslanici koji su učestvovali u raspravi o nacrtu rezolucije i izveštaju o Srbiji na čelu za izvestiocem Toninom Piculom iz Hrvatske, pozdravili su angažman studenata iz Srbije.
Poslanici iz većine političkih grupa izjašnjavali su se na liniji koja dominira u nacrtu izveštaja, kritikujući uz to posebno politički aktuelnu temu - najavljeni odlazak predsednika Srbije u Moskvu na proslavu Dana pobede.
Sastav učesnika u raspravi o Srbiji održanoj sinoć kasno uveče od 21 do 22 časa, pred polupraznim amfiteatrom Evropskog parlamenta, bio je takav da je na momente delovalo kao da ovde, u Strazburu lebdi senka davno upokojene Jugoslavije: prvo je govorio izvestilac Tonino Picula, poslanik iz Hrvatske sa levog centra dok je u ime Evropske komisije svoje slične stavove iznosila komesarka za proširenje Marta Kos iz Slovenije, političarka centristističke liberalno ekološke orijentacije.
„Srbija ne može u EU“
Glavni učesnici u debati o izveštaju o Srbiji bili su, kao i uvek u sličnim prilikama, predstavnici političkih grupa u Evropskom parlamentu.
U ime najveće političke grupe „Evropske narodne partije“, koja okuplja demohrišćane i konzervativce, govorio je slovenački poslanik Ivo Stir koji je završio svoje kritičko izlaganje o Srbiji uzvikom “Deveti maj je Dan Evrope, a ne Putinova parada“, aludirajući tako na predstojeće putovanje predsednika Srbije u Moskvu gde će prisustvovati proslavi Dana pobede. Kasnije ga je jedan poslanik sa levice ispravio podsetivši na činjenicu da je 9. maj dan kada je nacistička Nemačka zvanično potpisala bezuslovnu kapitulaciju.
U ime grupe „Zelenih“ govorio je Vladimir Prebilić iz Slovenije, a u ime grupe „Evropski konzervativci i reformisti“ govorio je poslanik iz Hrvatske Stiven Nikola Bartulica, krajnji desničar koji je u borbenom tonu poručio da Srbija ne može u EU dok ne „umiri svoje odnose sa Hrvatskom“, pominjući pritom i ratne zločine iz vremena raspada Jugoslavije.
