Samit podrške Ukrajini u Londonu: Za sve će se ipak pitati Vašington

Dva dana nakon istorijske “televizijske“ svađe ukrajinskog predsednika Zelenskog sa američkim predsednikom Trampom, na samitu u Londonu lideri 16 država (12 iz EU) podržali su plan u četiri tačke “koji uključuje održavanje toka vojne pomoći Ukrajini i ekonomski pritisak na Rusiju“.

Britanski premijer Kir Starmer naglasio je na konferenciji za novinare da će Velika Britanija nastaviti vojno da pomaže Ukrajinu ali da to neće činiti “novcem poreskih obveznika već novcem iz ruskih depozita (blokiranih u bankama)“.

Velika Britanija je još 16. januara ove godine sklopila stogodišnji ugovor o saradnji sa Ukrajinom koji obuhvata i energetiku i eksploataciju strateških ruda, a Starmer je sada, na kraju samita,  najavio novi sporazum kojim London Ukrajini omogućava da iskoristi 1,6 milijardi funti iz izvoznog finansiranja Velike Britanije za kupovinu više od 5.000 britanskih raketa protivvazdušne odbrane.

Starmer je dodao da će oružje, koje će se proizvoditi u Belfastu, otvoriti nova radna mesta u sektoru odbrane Velike Britanije.

Starmer je naveo da je prva tačka plana usvojenog na samitu nastavak vojne pomoći Ukrajini i ekonomskog pritiska na Rusiju. On je rekao da svaka nacija (učesnica samita) mora da doprinese tome koliko god je u mogućnosti.

„Drugo, složili smo se da svaki trajni mir mora da garantuje suverenitet i bezbednost Ukrajine, a Ukrajina mora biti za (pregovaračkim) stolom. Treće, u slučaju da se postigne mirovni sporazum, nastavićemo da jačamo odbrambene sposobnosti Ukrajine da bismo sprečili bilo kakvu buduću invaziju“, rekao je Starmer.

Kao četvrtu tačku plana britanski premijer naveo je stvaranje koalicije država, koje bi se angažovale da odbrane dogovor u Ukrajini i da garantuju mir.

”Ovo je istorijska prekretnica“ rekao je Stramer i dodao da nije vreme za reči već za delovanje.

Starmer je, odgovarajući na novinarsko pitanje potvrdio da se sastao sa italijanskom premijerkom Meloni koja smatra da SAD moraju da budu deo svakog dogovora među saveznicima.

Britanski premijer je u intervjuu za Bi-Bi-Si u nedelju ujutru objasnio da se složio sa svojim francuskim kolegom Emanuelom Makronom o potrebi da se radi „sa Ukrajinom na planu za zaustavljanja borbi. Zatim ćemo razgovarati o ovom planu sa Sjedinjenim Državama“.

Kir Starmer je ocenio da je pred Evropom težak posao i da joj je potrebna snažna podrška od strane Sjedinjenih Država “ako želimo da se obezbedi mir na našem kontinentu“.

On je naglasio da je strategiju, koja je na samitu dobila podršku, podržao i američki predsednik Tramp, sa kojim je razgovarao u subotu uveče.

Na samitu nisu učestvovale Baltičke zemlje koje su izrazile nezadovoljstvo jer nisu bile pozvane. Poziv nisu dobili ni mađarski premijer Orban, koji je podržao Donalda Trampa (protiv Zelenskog), ni slovački premijer Fico (koji je odbio da podrži Ukrajinu), kao ni premijeri Grčke i Malte.

Na samitu Evropske unije u četvrtak u Briselu neće biti selektivnog slanja pozivnica i može se očekivati teška rasprava. 

U nedelju je Majk Volc (Mike Walz), savetnik predsednika Trampa za nacionalnu bezbednost, ponovo pokrenuo pitanje ostavke Zelenskog: „Potreban nam je lider koji može da pregovara sa nama, da se pregovara sa Rusima u nekom trenutku i da okonča ovaj rat. Ili da se on (Zelenski) urazumi i da se sa zahvalnošću vrati za pregovarački sto, ili da neko drugi vodi zemlju“.