Istorijski prodor krajnje desnice na izborima u Nemačkoj: pobedili konzervativci, sa kim će formirati vladu?

Prema prvim procenama, Demohrišćanska unija (desni centar i konzervativci CDU-CSU) Fridiriha Merca pobedili su na vanrednim parlamentarnim izborima u Nemačkoj, dobivši 28,4 glasova (4,8 više nego 2021.) dok je druga snaga u Bundestagu postala krajnje desna stranka Alternativa za Nemačku (AfD) koja je napravila istorijski prodor, dobivši oko 20,4 odsto glasova – skoro dvostruko više nego na prošlim izborima.

Prvi put od drugog svetskog rata krajnja desnica je postala druga snaga u nemačkom parlamentu. Liderka AfD Alisa Videl zato je pred simpatizerima uzviknula: “Nikada nismo bili ovako jaki“, dodavši da je spremna da pruži ruku konzervativcima za učešće u budućoj vladajućoj koaliciji.  

Na levom centru nema razloga za slavlje jer je socijaldemokratska partija poražena: dobila je 16,2 odsto glasova što je za 9,5 odsto manje nego na prošlim izborima.

“Higijenska distanca“

Lider socijaldemokrata i bivši kancelar Šolc podsetio je posle saopštavanja prvih rezultata na načelo “higijenske distance“ koje su poštovale sve nemačke stranke od kraja drugog svetskog rata, a koje podrazumeva da se nikada ne ulazi u koaliciju sa krajnjom desnicom.

Pitanje svih pitanja sada je sa kim će kancelar Merc napraviti koalicionu vladu. On je sinoć rekao Alisi Videl za okruglim stolom u studiju nemačke televizije: “Nećemo raditi sa vama“. 

Udruživanje demohrišćana u koaliciju sa socijaldemokratama nosi u sebi problem ideološkog razilaženja. Ovi izbori održani su devet meseci pre predviđenih redovnih izbora jer koalicija socijal-demokrata, liberala i zelenih na čelu sa socijal-demokratskim kancelarom Šolcom nije mogla da se održi u uslovima posrtanja nemačke ekonomije koja već dve godine ne uspeva da izađe iz recesije.

Fridrih Merc, skoro izvesno budući kancelar, rekao je da će raditi na tome da se što pre formira vladajuća koalicija.

“Svet ne čeka ni nas, ni duge pregovore o koaliciji. Moramo što pre da budemo operativni kako bismo radili ono što je potrebno kako na unutrašnjem tako i na spoljašnjem planu.

Očekivanja Francuske

Izbori u Nemačkoj s posebnom pažnjom su praćeni u Francuskoj. Makronova administracija u Parizu očekujuje da ponovo proradi nemačko – francuski motor i oživi Evropsku uniju koja “jedva diše“ pritešnjena onim što smatra “pretnjom iz Moskve“ s jedne strane i “Trampovog napuštanja transatlantskog saveza“ sa druge strane.

Makron danas, u ponedeljak 24. Februara, putuje u Vašington gde će se sastati sa predsednikom Trampom kako bi razgovarali o evropskoj bezbednosti.

Makron je uvek bio zagovornik federalizacije EU u jednu evropsku nad-državu čije bi se članice integrisale na ekonomskom, političko i vojnom nivou. Na njegov ambiciozni govor na Sorboni 2017. godine u kome je izneo svoje planove – tadašnja kancelarka Merkel nikada nije odgovorila.

U toku predizborne kampanje Fridrih Merc je rekao da Nemačka treba da razgovara sa dve evropske nuklearne sile - Francuskom i Velikom Britanijom - o proširenju na Nemačku njihovog kišobrana za nuklerano odvraćanje.

Merc je podsetio da je pitanje proširenja nuklearne zaštite na Nemačku, “francuska vlada više puta postavljala pred nemačkom vladom“ naglasivši da su takve ponude „uvek ostajale bez odgovora“.

Okretanje od SAD ka zapadnoevropskim saveznicima bila bi istorijska promena kursa za Nemačku, a posebno za Demohrišćansku uniju (CDU), dugogodišnjeg zagovornika transatlantske doktrine bezbednosti.

Početkom prošle godine, Emanuel Makron je predložio stvaranje novog „strateškog dijaloga“ o francuskoj nuklearnoj strategiji sa ključnim evropskim partnerima i predložio zajedničke vežbe nuklearnog odvraćanja.

Ovu strategiju Makron je ponovio tokom razgovora uživo na društvenim mrežama prošle nedelje.

Svakako računajući na izbornu pobedu Merca i demohrišćana Makron je najavio da će „u narednim mesecima i godinama“ imati razgovore “sa nekoliko partnera“.

Poznavaoci vojno-političkih prilika naglašavaju u ovom kontekstu da je Velika Britanija, članica NATO-ove Grupe za nuklearno planiranje i da se njene bojeve glave proizvode u SAD, dok Francuska proizvodi svoje oružje na sopstvenoj teritoriji.

Razgovori o evropskoj odbrani već decenijama nikada ništa nisu dali, ali ni situacija nikada nije bila ovakva. Nikada se Evropa nije našla ovako priklještena izmedju SAD i Rusije - dve rivalske super-sile koje su sada ušle u paradoksalni savez.

Srušena tri stuba ekonomije

U središtu izborne kampanje za Bundestag bile su dve teme – migrantska politika i ekonomska recesija.

Tri stuba na kojima je nemačka ekonomija gradila svoj rast srušila su se. Prvi stub je bio jeftina energija iz Rusije, drugi stub -  izvoz u Kinu i jeftina proizvodnja u Kini, a treći – izvoz u SAD.

Sadašnji problem nemačke ekonomije tiče se njene strukture. Rat u Ukrajini i sankcije prema Rusiji, sve veća autonomija kineske privrede koja je i sama postala izvoznik, čijim se niskim cenama ne može konkurisati i Trampove carinske takse na uvoz nemačkih automobila, doveli su Nemce u situaciju da moraju zapravo da ponovo “izmisle“ svoju privredu.

Za sada, nastavlja se trend iz vremena Bajdenove administracije – nemačka, kao i druge evropske industrije, seli se u SAD gde ima i poreske olakšice i zagarantovanu jeftiniju energiju.

Program Fridriha Merca, koji je desnica na desnici, kompatibilniji je sa AfD nego sa socijaldemokratama. Ovaj poslovni bankar najavio je snižavanje poreza za pojedince i preduzeća, ublažavanje ekološke politike i strožiju politiku prema migracijama. Za njega je neprihvatljivo dozvoljavanje rasta deficita u javnom budžetu.

Liderka AfD-a Alis Videl u svom programu najavljivala je zatvaranje državnih granica, politiku “re-emigracije“, to jest deportacije imigranata van Nemačke, kao i napuštanje evro-zone. 

Program Olafa Šolca i socijaldemokrata podrazumeva osnivanje fonda od 100 milijardi evra, ubrzavanje ekološke tranzicije, reformu fiskalnog sistema koji bi više opteretio najbogatije – koji poseduju preko 10 miliona evra kao i ubrzavanje procedure za dobijanje azila.

Merc je nedavno u Bundestagu pustio “probni balon“ glasajući zajedno sa AfD za rezoluciju o pooštravanju migrantske politike. Reakcije protiv ovog gaženja načela “higijenske distance“ bile su burne i masovne u Nemačkoj, a oglasila se bila čak i bivša kancelarka u penziji Angela Merkel osuđujući otvaranje demohrišćana, koje je ona dugo vodila, ka krajnjoj desnici.