Zaokret ili političko simuliranje u francuskoj politici prema imigrantima: pooštreni kriterijumi za izdavanje boravišnih dozvola, ali masovni rad “na crno” ostaje?

Francuski ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo poslao je svim prefekturama cirkularnu direktivu kojom se znatno pooštrava imigraciona politika i merila za izdavanje trajnih boravišnih dozvola strancima - prenosi danas pariski konzervativni dnevnik Figaro, objavljujući kopiju dokumenta dugog tri stranice u koji je ekskluzivno imao uvid.

Ovaj dokument poništava tekst od 12 stranica koji je 2012. godine  potpisao bivši ministar, socijalista Manuel Vals, a koji je važio do sada. Između ostalog da bi stranac dobio trajnu boravišnu dozvolu moraće, shodno novoj direktivi, prethodno da boravi na francuskoj teritoriji najmanje sedam, umesto dosadašnjih pet godina.

Ministar Retajo naglašava da je cilj njegovog cirkularnog pisma da osigura „kontrolu migratornih tokova, posebno kroz borbu protiv ´ilegalne imigracije´” uz „jačanje integracija stranaca u Francuskoj“ dok je njegov prethodnik Vals, u očigledno drugačijem ideološkom registru karakterističnom za levicu 2012. Godine, definisao svoju direktivu nastojanjem da se osigura „promovisanje lucidne i uravnotežene imigracione politike“.

Bez prava manjina

Zaokret francuske politike prema imigracijama je uočljiv. U cirkularnom pismu se navodi da se „merila u pogledu integracije stranaca u naše društvo moraju se pooštriti, posebno kada je u pitanju njihova posvećenost poštovanju vrednosti Republike" što podrazumeva vrednosti laičkog društva u kome, prema francuskom ustavu, verske aktivnosti spadaju u privatnu sferu života svakog građanina.

Reč je ovde o specifičnosti francuske demokratije u kojoj su ljudska prava definisana kao prava pojedinca - građanina, a ne prava grupa, za razliku od, na primer, nemačke koncepcije ljudskih prava. Zbog ove koncepcije koja svoje korene ima u francuskoj buržoaskoj revoluciji - Francuska u svom ustavu nema pojam manjina, ni manjinskih grupa, pa prema tome ni njihovih prava.

Takođe, u cirkularu se naglašava da će zahtev za boravak biti odbijen strancima koji žive u poligamnim porodicama - sa više žena i ponekad više od desetoro dece za koje dobijaju državne dečje dodatke, prema francuskim zakonima.

Prilikom donošenja odluka vodiće se, takođe, računa o tome da li stranac koji traži stalni boravak vlada francuskim jezikom i poznaje osnovna načela francuske države i društva.

Traženi radnici, strani studenti i proterani “ilegalci”

Kad je reč o legalizacijistranih radnika, odluka vlasti zavisiće i od njihovih zanimanja. Lista traženih zanimanja trebalo bi da bude objavljena u februaru kako bi se regulisao prijem profesionalaca koji su već integrisani kroz rad u restoranima, bolnicama, staračkim domovima, ugostiteljstvu, građevinarstvu, poljoprivredi... Oni su do sada predstavljali u proseku trećinu legalizovanih slučajeva i njihov udeo će se „malo povećati“, prenosi Figaro.

Broj stranih studenata će se nešto smanjiti, ali će najveći “rez” biti napravljen u izdavanju porodičnih dozvola koje podrazumevaju da, kada stranac uđe u Francusku, može da dovede svoju porodicu.

Sve u svemu, prema planovima ministra unutrašnjih poslova, broj prihvaćenih stranaca biće smanjen za trećinu: sa 30 hiljada godišnje na 20 hiljada.

Cirkular ministra Retajoa takođe sadrži odrednicu koja kaže da stranci koji nelegalno borave u Francuskoj mogu samo u izuzetnim slučajevima da budu legalizovani i dobiju dozvolu za boravak, ukoliko provere pokažu da ne prestavljaju potencijalnu opasnost za red i mir. Ministar dalje precizira da, u slučaju odbijanja molbe stranca “bez papira”, prefekti treba da dopune odluku o odbijanju boravka “merom proterivanja sa francuske teritorije”.

Problem je, međutim, što su mere proterivanja sa francuske teritorije i do sada donošene, ali su bile sprovođene u jedva sedam odsto slučajeva jer bi stranci nestali - čim dobiju obaveštenje o odluci vlasti, bežeći sa adresa koje su prijavili i povlačeći se u ilegalu.

Dopuštena kriminalizacija privrede

Na tržištu rada “na crno” u Francuskoj zato postoji ogroman rezervoar ilegalne radne snage, posebno u građevinskom sektoru. Oni čak imaju i svoja preduzeća “na crno” koja građevinski preduzimači angažuju kao podizvođače kada dobiju porudžbine bilo za javne, bilo za privatne porudžbine.

Ovaj sistem je bio najočigledniji tokom masovnih građevinskih radova u pripremi Olimpijade u Parizu. Ispostavilo se da su stanovi za učesnike Olimpijade građeni tako loše i od lošeg materijala, takoreći od kartona, da njihovi vlasnici koji su ih kupili pre završetka radova po povoljnim cenama, po preuzimanju, govore da su prevareni i da je reč o skandalu jer ništa ne funkcioniše -  od kanalizacije do vrata i prozora.

Svakodnevno se u medijima mogu pročitati ispovesti mladih ljudi koji su odrasli u Francuskoj, školovali se ali i dalje nemaju dozvolu za stalni boravak jer su roditelji ponekad decenijama bili “bez papira” pa čak dobijaju i odluke prefektura o proterivanju sa francuske teritorije. Pri tom su imali bankarski račun, uplaćivali poreze, išli kod lekara, bili upisani u škole pa i na univerzitete… Kako? Ovo pitanje ostaje bez jasnog dogovora, ali je jasno da postojanje ilegalne radne snage odgovara mnogim poslodavcima koji za njih ne plaćaju doprinose, niti obavezne zagarantovane minimalne zarade.

Država je ovu “normalizaciju” kriminalizacije privrede decenijama tolerisala jer u stvarnosti radnici “na crno” znatno pomažu održavanju građevinskog i drugih privrednih sektora.

Zato se s pravom može postaviti pitanje koliko je najava strogih mera, za izdavanje dozvola za boravak strancima, stvarni zaokret u francuskoj politici prema imigrantima ukoliko se nešto ne preduzme da proterivanja sa teritorije budu istinska, a ne formalna, pri čemu se održava sistem robovlasničke eksploatacije ilegalne radne snage bez ikakvih prava.

Ostaje otvoreno i pitanje koliko je cirkularno pismo framcuskog ministra unutrašnjih poslova sračunato da se, bar prividno, zadovolje zahtevi krajnje desnice koja bi, u paradoksalnom savezu sa krajnjom levicom, uskoro opet mogla da sruši vladu i gurne Francusku još dublje u političku krizu.