Pred raspravu o prijemu južne srpske pokrajine u SE: Predlog da bude Kosovo primljeno u Savet Evrope i da dobije tri sedišta u Parlamentarnoj skupštini

Na predstojećem sastanku odbora za političke poslove Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) koji će biti održan 27. marta u Parizu, izvestiteljka, grčka poslanica Dora Bakojani predložiće u svom izveštaju, u koji smo imali uvid, da Kosovo bude primljeno u ovu panevropsku organizaciju na zahtev koji je Priština uputila u maju prošle godine.

Dora Bakojani, grčka poslanica u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (foto, autor: Dora_Bakoyannis_(1).jpg: Dora Ντόρα Bakoyannis Μπακογιάννη from Athens, Greecederivative work: Tabercil (talk) - Dora_Bakoyannis_(1).jpg, CC BY-SA 2.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=6464760

Kako će se odlučivati

Odbor za političke poslove PSSE raspravljaće i glasanjem usvojiti ili isti ili amandmanski izmeniti prednacrt  “Mišljenja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope” i “Izveštaja Dore Bakojni” o prijemu Kosova. Ta izmenjena verzija zatim će biti uvršetna na dnevni red plenaranog zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kako saznajemo vrlo verovatno, već polovinom aprila. Na plenarnim zasedanjima učestvuju poslanici iz 46 država članica među kojima je i Srbija.

Prema proceduri, posle glasanja na plenarnom zasedanju, usvojeno mišljenje Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope o zahtevu za prijem Kosova biće poslato Komitetu ministara Saveta Evrope koji će doneti konačnu odluku. Sledeće zasedanje Komiteta ministara biće održano 17. Maja. Komitet ministara, sastavljen je od ministara spoljnih poslova 46 država članica i može da donese konačnu odluku o prijemu Kosova sa najmanje dve trećine glasova podrške.  

U prednacrtu dokumenata “Mišljenja” i “Izveštaja Dore Bakojani” o čemu će, dakle, prvo raspravljati i glasati odbor za političke poslove Parlamentarne skupštine Saveta Evrope na sastanku da 27. marta u Parizu, kaže se da “Parlamentarna skupština preporučuje Komitetu ministara da pozove Kosovo da postane članica Saveta Evrope pod imenom ‘Kosovo’“ i da “´Kosovu´ dodeli tri sedišta u Parlamentarnoj skupštini”.

“Napredak u borbi protiv korupcije”?

U prednacrtu “Mišljenja i izveštaja zahtevu Kosova za prijem u Savet Evrope“ Dore Bakojani u koji smo imali uvid, ističe se da “Parlamentarna skupština Saveta Evrope pozdravlja napredak Kosova u domenu ljudskih prava, demokratije i pravne države i pozdravlja se napredak koji je ostvarila sadašnja vlada, posebno u domenu borbe protiv korupcije i  uvođenjem građanskog partnerstva za parove istog pola“ u građanski zakonik.

“Posebno se pozdravlja odlučujući napredak koji predstavlja odluka Ustavnog suda u predmetu manastira Visoki Dečani“ kaže se dalje uz ocenu da izvršenje ove odluke “pokazuje konkretno da je vlada (Kosova) spremna da postupa strogo poštujući načela pravne države, nezavisno od političkih razmatranja“. 

Bojazan od rascepa

S obzirom da 12 od 46 država članica Saveta Evrope ne priznaje Kosovo kao državu, u prednacrtu izveštaja Dore Bakojani se kaže da su “okolnosti zahteva Kosova za prijem bez presedana“. Izražava se bojazan da “ne bi došlo do rascepa u jedinstvu država – članica“ pa se zato poziva Komitet ministara da, prilikom donošenja konačne odluke o prijemu Kosova, osigura kao prvo: da “prijem Kosova /… / ne prejudicira stav nijedne zemlje članice u pogledu statusa Kosova; kao drugo – da “države članice, kakav god da je njihov stav prema zahtevu Kosova za prijem, poštuju odluku Komiteta ministara i iskreno i istinski sarađuju u njenom sprovođenju /…/; kao treće – da, kada Kosovo bude primljeno kao stalna članica u Savet Evrope, ova organizacija okonča politiku neutralnosti u pogledu njenog statusa“.

Povodom činjenice da 12 od 46 država članica ne priznaje Kosovo kao državu u tekstu pred-nacrta izveštaja Dore Bakojani, u odeljku o “državnom statusu i priznavanjima“,  naglašava se i da “Srbija smatra da je “Kosovo i Metohija“ deo njene državne teritorije što je, uostalom, upisano u preambulu njenog Ustava“ (“Kosovo i Metohija“ se ovde stavljaju pod navodnice).

U prednacrtu izveštaja se kaže da su se “eminentni pravnici ograničili na procenjivanje usklađenosti pravosudnog sistema Kosova sa normama Organizacije (Saveta Evrope) i nisu se bavili pitanjem da li Kosovo zadovoljava uslove za prijem u Savet Evrope u smislu kako to propisuje član 4 statuta organizacije, koji govori da može da bude primljena u članstvo “svaka evropska država“. “Sa njihovog stanovišta“, zaključuje se dalje u prednacrtu svog izveštaja Dora Bakojani “procenjuje se da postojanja statusa države zavisi od političke odluke“.

Ima li uslova za članstvo?

“Ipak oni (eminentni pravnici) preciziraju da međunarodno prisustvo na Kosovu ne raspolaže izvršnim ovlaštenjima, da kosovarske vlasti vrše jurisdikciju nad teriotrijom i stanovništvom Kosova, i da Kosovo održava međunarodne odnose“, dodaje Bakojani u izveštaju.

U istom odeljku u prednacrtu svog izveštaja, ona zaključuje da svaka država posebno donosi odluku da li će priznati Kosovo kao “evropsku državu“ što je po članu 4 Statuta Saveta Evrope uslov za prijem. Ona podseća da ta odluka u skladu sa internim pravilnikom Saveta Evrope ne zahteva jednoglasnu odluku već - može da bude donesena dvotrećinskom većinom.

U prednacrtu dokumenta “Mišljenja o zahtevu Kosova za prijem”, koji amandmanima može da bude izmenjen, kako na sastanku odbora za političke poslove, tako i na plenarnom zasedanju Parlamentarne skupštine, kaže se i da Parlamentarna skupština, pre nego što preporuči da Kosovo bude primljeno u Savet Evrope, “traži od vlasti Kosova“ da se obavežu, između ostalog, da će na planu poštovanja demokratskih institiucija i pravne države “u celini poštovati pravosudnu vlast /…/ da će se boriti protiv korupcije i organizovanog kriminala, da će paziti da eksproprijacije budu vršene uz poštovanje zakona i da svi zakoni u tom pogledu u budućnosti budu u skladu sa Ahtisarijevim planom, posebno kada je reč o zaštiti dobara Srpske Pravoslavne Crkve; da će u najkraćem mogućem roku biti promenjen projekat zakona za eksproprijaciju nekretnina, koji je podnet Skupštini Kosova“.

Dalje se traži i da se “Kosovo obaveže“ da će “preduzeti sve neophodne mere kako bi prestala napetost na severu Kosova i suzdrži se od odluka koje bi bile štetne za prava i uslove života srpske zajednice…“ Takođe, da će “preduzeti hitne mere u pogledu ponovnog uključivanja Srba na Kosovu u snage policije, u pravosudni sistem i javnu upravu na severu Kosova“ kao i da će se “suzdržati od upotrebe snaga specijalne policije na severu Kosova za izvršavanje zadataka obične policije“, da će paziti da snage specijalne policije budu raspoređivane samo ukoliko je to neophodno i da ojačaju saradnju sa KFOR-om i UNPROFOR-om“.

Na planu ljudskih prava traži se, između ostalog, poštovanje prava nacionalnih manjina i preduzimanje mera “koje bi podstakle pomirenje zajednica na Kosovu“.

Na, kako se navodi, “međunarodnom planu“ traži se od Kosova da učestvuje u dijalogu koji se vodi uz posredništvo EU i poštuje obaveze već preuzete u tom kontekstu.

Dalje, takođe u odeljku o obavezama Kosova “na međunarodnom planu“ traži se da Kosovo učini “realne napore u procesu normalizacije odnosa sa Srbijom“ kao i da “rešava svoje međunarodne sporove na miran način i unapređuje odnose dobrosusedstva u regionu“.

Lepe želje i mračna stvarnost

U prednacrtu dokumenta “Mišljenja”, na osnovu prednacrta izveštaja Dore Bakojani, poziva se Komitet ministara da “učini sve što je u njegovoj moći, kako na diplomatskom, tako i na političkom planu kako bi prijem Kosova bio koristan ne samo za ovu zemlju i za svakog pojedinca koji je pod njenom jurisdikcijom, već i kako bi bio faktor stabilnosti demokratske bezbednosti i mira na Zapadnom Balkanu i u Evropi“.

Ocenjuje se da bi prijem Kosova u Savet Evrope trebalo da “dobije pozitivan odgovor, da će to voditi ka jačanju normi iz oblasti ljudskih prava i svim pojedincima pod jurisdikcijom Kosova garantovati pristup Evropskom sudu za ljudska prava “.

Ističe se da bi “prijem u Savet Evrope predstavljao važnu etapu u procesu evropske integracije Kosova“.

Ocenjuje se da se od maja meseca prošle godine, kada je Kosovo podnelo zahtev za prijem u Savet Evrope, “bezbednosna situacija u opštinama na severu Kosova, znatno pogoršala“. Dok je “proces normalizacije i dijaloga između Beograda i Prištine“ u “ćorskokaku“.