Sastanak ministara poljoprivrede u Briselu: EU žrtvuje poljoprivrednike zbog litijuma i interesa industrije?

Gde će zaoštravanje evropske krize odvesti EU?

Prošle subote bilo je očigledno da francuski predsednik Makron, izviždan i izvređan na sajmu poljoprivrede u Parizu, ne može da reši ključna pitanja nelojalne konkurencije i ugovora o bescarinskom uvozu poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine i drugih zemalja i regiona, jer je to domen EU.

Juče je, međutim, na sastanku ministara poljoprivrede u Briselu bilo očigledno da ni Evropska unija o ovim pitanjima ne odlučuje – već su presudni interesi i uticaj agro-industrije i velikih lanaca prodaje.

Upravo su agro-industrija i lanci prodaje ti koji diktiraju cene prilikom otkupa od proizvođača. Trenutno ne mogu da se žale. Njihovi profiti su kolosalni jer im uvoz jeftinih i, uglavnom, nekvalitetnih poljoprivrednih proizvoda ide na ruku. Tako mogu da ucenjuju domaćeg poljoprivrednika iz EU.

Brussels, 26.02.2024 - Sastanak ministara poljoprivrede zemalja Evropske unije u Briselu: Luis Planas Puchades (Španija), David Clarinval (Belgija), Piet Adema (Holandija), Marc Fesnau (Francuska)

Uvoz iz  Ukrajine

David Klarnival, ministar poljoprivrede predsedavajuće zemlje Belgije i evropski komesar Januš Vojćehovski ocenili su da je destabilizacija evropskog tržišta u interesu Rusije i da je Rusija zato sračunato zatvorila tradicionalni put za izvoz ukrajinskog žita u afričke i azijske zemlje znajući da će ona zato krenuti u pravcu Evrope.

Komesar Vojćehovski je, međutim, ne sporeći da “sve ovo Rusiji ide na ruku“, rekao da je neophodno uspostaviti takav sistem koji će omogućiti da ukrajinski poljoprivredni proizvodi ponovo nađu put do svojih nekadašnjih kupaca u Africi i Aziji, dodavši da je neophodno da takav sistem “usvoji i Ukrajina“.

Drugim rečima, ukidanje carinskih barijera EU za Ukrajinu zbog solidarnosti u ratu, ne bi smelo da znači da ukrajinska roba ostaje na evropskom tržištu kao sada, već da tranzitira kroz Evropu onako kako je nekad, pre rata, tranzitirala preko Crnomorske oblasti.

Pet organizacija proizvođača hrane iz EU zatražilo je još u prvoj polovini januara od evropskog komesara za poljoprivredu Januša Vojčehovskog da EU usvoji mehanizam za ograničavanje uvoza poljoprivredne robe iz Ukrajine kako bi se evropsko tržište stabilizovalo.

Brussels, 26.02.2024 - Sastanak ministara poljoprivrede zemalja Evropske unije u Briselu: David Clarinval (Belgija)

Teret pomoći „nepravedno raspoređen“

Podrška Ukrajini „biće dovedena u pitanje“ ako se sadašnje mere ne promene, a proizvođači hrane „ne žele da budu izvor razdora“ - pisalo je u tadašnjem saopštenju poljoprivrednih udruženja zemalja EU – uz napomenu da je teret pomoći Ukrajini „trenutno raspoređen neravnopravno“ i da “poljoprivredni sektor nosi neproporcionalan i neizdrživ teret“.

U međuvremenu, do danas se ništa nije promenilo. Na granici sa Ukrajinom poljski poljoprivrednici su pravili blokade, a na samitu EU početkom februara odlučeno je da se roba iz Ukrajine i dalje uvozi bez carina, uz neka orgraničenja koja suštinski neće izmeniti situaciju na evropskom tržištu.

Bugarski i rumunski poljoprivrednici i dalje ukazuju na pojavu pravljenja zaliha jeftinog ukrajinskog žita s ciljem da se iznese u prodaju kada mu cena poraste.

Vojćehovski je juče delovao nemoćno. Samo je mogao da ponavlja da ima razumevanja za poljoprivrednike.

U pitanju je opstanak gazdinstava u EU

Na ministarskom sastanku nije bilo ni govora o obustvaljanju uvoza iz zemalja sa kojima je EU potpisala ugovore o “slobodnoj“ (bescarinskoj) razmeni.

Ukrajini su carine EU ukinute u junu 2022. godine i to je bio okidač za eksploziju već od ranije postojeće krize. Stvarni problem su svi ugovori EU o bescarinskoj trgovini sa Novim Zelandom, sa Kanadom, Australijom, Meksikom, Brazilom, Paragvajem, sa zemljama Zapadnog Balkana …

U tim zemljama u poljoprivredi radi jeftina radna snaga. Ne postoji obaveza poštovanja fitosanitarnih i drugih normi EU vezanih za ograničavanje upotrebe pesticida. Na poljoprivrednim proizvodima ne mora da se naznači detaljno geografsko poreklo i vreme pakovanja. Koriste se, na primer, najotrovniji konzervansi zbog kojih bi neko evropsko gazdinstvo bilo zatvoreno.

U tako nelojalnoj tržišnoj utakmici opstanak mnogih gazdinstava u EU doveden je u pitanje.

Francuska geografkinja Silvi Brunel ovih dana je upozorila:

“U Francuskoj su gazdinstva porodična, u proseku od 69 hektara. U Ukrajini imate “oligopole“ od po više hiljada hektara. Ako jedne sa drugima stavite u konkurenciju na istom planu, ubićete francuskog poljoprivrednika“.

Štetan ugovor za evropske farmere

Teško je zamisliti da francuska vlada i predsednik - kao i druge evropske vlade i funkcioneri EU – ovo ne znaju.

Ovih dana, pored Ukrajine najviše se govori o Merkosuru, sporazumu o “slobodnoj“ trgovinskoj razmeni između Evropske unije i Latinske Amerike koji je spreman za potpisivanje.

Sporazum EU-Merkosur je sporazum o slobodnoj trgovini između Evropske unije, Brazila, Argentine, Paragvaja i Urugvaja koji ima za cilj progresivnu liberalizaciju trgovine robom i uslugama, otvaranje javnih tržišta i političku saradnju.

Evropska komisija vodi pregovore o ovom sporazumu od 1999. godine. On bi naročito trebalo da omogući olakšavanje trgovine između EU i četiri južnoameričke zemlje preko značajnih smanjenja (ili čak eliminacije) većine carina koje se primenjuju na evropske proizvode. Merkosur je jedan od najvećih ikada ispregovaranih sporazuma o bescarinskoj trgovini i tiče se 770 miliona potrošača.

Posle dvadeset godina pregovora, 2019. godine sporazum je konačno zaključen, ali još nije ratifikovan, zbog nepostojanja konsenzusa. Mnoge evropske zemlje ili regioni odlučno se protive tome.

Velika tačka napetosti oko ovog sporazuma tiče se poljoprivrede. Tekst ugovora predviđa da će se postepeno ukidati carine na evropske automobile i rezervne delove koji se izvoze u zemlje Merkosura. Isto važi i za vino i žestoka pića. Ovo je ogromna konkurentska prednost za evropske izvoznike u ovom sektoru jer trenutno ove carine iznose između 18 i 35 odsto.

Zauzvrat, južnoameričke zemlje će dobiti veći pristup evropskom tržištu za svoju poljoprivrednu proizvodnju, posebno govedinu.

Ova vrsta sporazuma, kažu poljoprivredni sindikati, otvara vrata masovnom uvozu prehrambenih proizvoda koji ne ispunjavaju iste evropske standarde i jeftini su.

„U praktično svim sporazumima o slobodnoj trgovini, poljoprivreda je uvek pregovarački element u zamenu za prodaju automobila ili Erbasovih aviona“, poručili su ovih dana članovi sindikata Konfederacija seljaka čiji članovi rade poljoprivredu bez pesticida i drže 15 odsto obrađivanog zemljišta u Francuskoj.

Međunarodna ekološka organizacija Grinpis objavila je tim povodom da bi Merkosur štetio evropskoj poljoprivredi jer krši klimatske zakone. Grinpis je, pozivajući se na pravnu analizu, izneo procenu da bi Merkosur doveo do povećanja emisije gasova staklene bašte i nestajanja šuma.

Žrtvovanje poljoprivrednika ukorist multinacionalnih kompanije

Uprkos protestima i upozorenjima poljoprivrednika, poslanici Evropskog parlamenta u Strazburu, ratifikovaće u četvrtak 29. februara dva nova sporazuma : EU - Čile i EU – Kenija.

Francuski ekonomista Maksim Komb smatra da Evropa žuri da potpiše nove bescarinske sporazume kako bi se dočepala litijuma, bakra i sličnih resursa neophodnih za razvoj evropske “zelene ekonomije“, makar zbog toga morala da žrtvuje i svoje poljoprivrednike. 

 „Da biste pomogli evropskim multinacionalnim kompanijama da otvore tržišta u zemljama poput Čilea ili Kenije, morate nešto da kupite od njih u zamenu, u ovom slučaju poljoprivredne proizvode“, analizira on na svom nalogu na mreži X (bivši tviter @MaximCombes). 

Čile raspolaže najvećim rezervama litijuma u svetu koje se procenjuju na 26 odsto. Židit Pinjer (Judith Pigneur), ekspert za kopanje ruda u francuskom ogranku ekološke organizacije „Prijatelji zemlje“ (les Amis de la Terre) upozorila je da brojne studije

https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0303243419300996   https://media.business-humanrights.org/media/documents/INFORME_LITIO_FINAL_PARA_WEB.pdf  ukazuju da je rudarenje litijuma već izazvalo smanjivanje tokova podzemnih voda u krševitom podrčju Atakama (Atacama). Vode za piće je manje, smanjuje se vegetacija i raznolikost živih vrsta u području.

Međunarodna grupa za energetske izvore UN i OCDE https://www.oecd-ilibrary.org/environment/global-material-resources-outlook-to-2060_9789264307452-en upozorili su na ekološke posledice povećavanja rudarenja u svetu ukliko se eksploataciji ne pristupi na planski način.

U izveštajima se govori o pogoršavanju klimatske situacije, o zdravstvenim posledicama, o pojačavanom prisustvu toksičnih materija, uništavanju površine od 6,7 miliona kvadratnih kilometara od čega 8 odsto čine zaštićeni prostori https://www.nature.com/articles/s41467-020-17928-5 .

Poljoprivrednici za sada nisu spremni da budu žrtvovani na oltaru interesa industrije.

O tome govori atmosfera u kojoj je juče u Briselu održan ministarski sastanak. U neposrednoj blizini Evropskog saveta, pred trgom Šuman, na stotine traktora bilo je parkirano ispred policijskih tenkova. 

Prethodno su, u subotu, francuski poljoprivrednici dolazak predsednika Makrona na otvaranje Poljoprivrednog sajma u Parizu propratili zvižducima i uvredama, pa i tučom, a „razmena mišljenja“ protekla je tako da je Makronovo presecanje vrpce kasnilo skoro četiri sata.

Pre dve nedelje u protestu poljoprivrednika ispred Evropskog parlamenta u Strazburu, na jednom traktoru je bio okačen transparent na kome je na francusko - engleskom pisalo “nećemo destruktivnu pogodbu, litijum – dosta je“ (na slici).