Francuski poljoprivrednici nastavljaju blokade autoputeva i prilaza Parizu: Vlada nemoćna da reši pitanje nelojalne konkurencije iz uvoza, ključ u Briselu

Francuski poljoprivrednici spavali su protekle noći u traktorima kojima su blokirali osam prilaza Parizu kao i na glavnim saobraćajniciama u unutrašnjosti Francuske. Ukupno je na autoputevima širom zemlje preko 1700  traktora i poljoprivrednih mašina.

Podrška stanovništva je impresivna – sva istraživanja javnog mnenja pokazuju da 99 odsto njih imaju razumevanja za poljoprivrednike koji upozoravaju da se bore za opstanak i da bi tradicionalna porodična gazdinstva bukvalno mogla da nestanu ako se ne nađu sistemska rešenja.

Opkoljavanje najveće pijace Pariza

Organizacija poljoprivrednika koji spavaju u traktorima takođe je impresivna, gotovo vojnička. Deluje kao da poljoprivrednici ne isključuju mogućnost da će dugo ostati na autoputevima, na svakom mestu gde bokiraju autoput instalirali su toalete, kuhinjske centre na otvorenom, opremljeni su rezervama hrane.

Tu su i zaštitne prepreke od slame kako bi se sprečile tragedije poput one od pre nekoliko dana kada su poginule majka i ćerka iz porodice poljoprivrednika jer ih je pregazio automobil koji je punom brzinom uleteo u masu.

Poljoprivrednici u štrajku su za danas predviđaju opasadu takozvanog “stomaka Pariza“ u mestu Renžis na jugu Pariske oblasti - najvećeg velikoprodajnog centra za snabdevanje svežim prehrambenim proizvodima, ne samo u Francuskoj već i u Evropi.

Prilaz Renžisu još od nedelje uveče obezbeđuju jake policijske i žandarmerijske snage, uključujući i oklopna vozila. Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorilo je da nema govora da se dozvoli blokada velikoprodajnog centra svežih namirnica u Renžisu od koga zavisi ishrana 12 miliona ljudi. 

Ulaz u velikoprodajni centar u Renžisu je strogo kontrolisan kako bi prošli samo profesionalci – iz ugostiteljstva, iz prodajne mreže i pijačnih prodavci… Svi oni kupovali su količine namirnica veće nego inače kako bi se obezbedili ako zaista dođe do blokade u snabdevanju Pariza.

Francuski mediji prenose da u slučaju blokade Pariz može da drži bez nestašice samo tri dana.

Poljoprivreda bez državne zaštite

Okidač za proteste, ne samo u Francuskoj nego i u drugim zemljama EU, bila je nelojalna konkurencija poljoprivrednih proizvoda koji se uvoze bez carine iz zemalja i regiona van Evropske unije, koji ne moraju da poštuju evropske stroge fito-sanitarne, ekološke i klimatske norme i uz to imaju daleko jeftiniju radnu snagu.

Reč je o državama i regionima sa kojima je EU potpisala ugovore o slobodnoj trgovinskoj razmeni kao sa Kanadom, delimično sa Južnom Amerikom (Mercosur: Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj), sa Kolumbijom, Čileom, Ekvadorom, Japanom, Meksikom, Singapurom, Južnom Korejom, Velikom Britanijom, Vijetnamom i zemljama Zapadnog Balkana  https://trade.ec.europa.eu/access-to-markets/fr/content/les-accords-de-libre-echange

Uz sve ovo, veliki problem donelo je ukidanje carina EU na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine u junu 2022. godine. Time je stvorena nelojalna konkurencija na tržištu EU koje je sada destabilizovano. Sindikat francuskih farmera ukazao je na očiglednu ulogu špekulanata – na koju su upozorili i Mađarska i Rumunija - jer su primetili da neki kupci čuvaju jeftino ukrajinsko žito u silosima, čekajući poskupljenje.

“Ostaćemo koliko treba. Nemamo izbora. Prošla setva je bila dobra, ali morali smo da prodajemo za “budzašto“ i ja ne znam kako ćemo dalje: imam porodicu, imam troškove, a takoreći ništa nisam zaradio“, rekao je pred kamerama jedan mladi poljoprivrednik, uzgajivač žitarica iz oblasti Eson.

Kako preživeti?

„Od nas se traži kvalitet, da budemo blizu kupaca, da upotrebimo što manje pesticida i koristimo organske metode“, objasnio je Arno Ruso, lider vodećeg francuskog poljoprivrednog sindikata i dodao da se postavlja pitanje kako onda poljoprivredni proizvodi mogu da se uvoze iz delova sveta, kao što je Ukrajina, koji nemaju evropske standarde.

Pored nelojalne konkurencije poljoprivrednici u Francuskoj - kao i oni u drugim zemljama  EU – pobunili su se i zbog ukidanja subvencija za gorivo, zbog obaveze da se smanji upotreba pesticida za koje još ne postoji zamena, zbog obaveze da se ograniči emitovanje ugljen dioksida koje propisuju odluke EU, zbog preopterećenja birokratskim obavezama nametnutim iz Brisela, do te mere da su kontrolisani čak i preko satelita (kad ne dolaze inspektori koji uvek mogu da im privremeno zabrane aktivnosti). 

Rezultat: suočeni sa nelojalnom konkurencijom, prezaduženi jer su kupili mehanizaciju i računali na jedinstveno evropsko tržište i na subvencije, francuski i drugi poljoprivrednici u EU - jednostavno teško mogu da prežive.

Vlada obećava da će preduzeti različite mere, iako je svima jasno – ključnu meru uvođenja lojalne umesto nelojalne konkurencije kroz uvoz može da preduzme samo Evropska unija.

Poljoprivredna kriza i sistem Evropske unije

Francuska nema prehrambeni suverenitet o kome često govori njen predsednik. Svi francuski mediji preneli su najavu vladine predstavnice za medije da će predsednik Makron danas razgovarati sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lejen, tražeći suspenziju ugovora Mercosur sa zemljama Latinske Amerike.

Ukoliko bi Makron ovo stvarno tražio i Evropska komisija zaista poništila ugovor, to bi značilo da oboje odustaju od ključnog načela neoliberalne ekonomije na kome počiva funkcionisanje EU, a koje glasi “tržište se samo organizuje“. 

Kako se tržište “samo organizuje“, donoseći kolosalnu dobit samo manjini, videli smo u vreme pandemije. Sada na planu poljoprivrede možemo da dobijemo predstavu kako taj sistem, navodno slobodnog tržišta, funkcioniše ako znamo da Francuska, prirodno prebogata, trenutno uvozi 50 odsto pilećeg mesta, 70 odsto voća, 30 odsto povrća, 30 odsto mesa.

Neki naslovi u francuskim medijima čak su tvrdili da će Makron u Briselu “braniti Francusku“.

Nameće se pitanje “Ko stvarno ima vlast u Francuskoj“ (kako glasi naslov jednog priloga na BFM-tv): legitimno izabrani predsednik Republike ili predsednica Evropske komisije koju niko nikada nije izbrao već je imenovana nakon političko-kuloarskih pregovora i kombinacija u kojima se ne zna tačno ko sve vuče konce.

I francuski predsednik i Evropska komisija, sa njenom predsednicom na čelu, imaju razloga za brigu. Poljoprivrednici koji protestuju nisu ni neorganizovani kao “žuti prsluci“ koji se bune zbog socijalnih razlika, niti su to nemoćni protivnici penzijske reforme protiv kojih može da se aktivira član ustava 43-9 i dekretom nametne volja vlade. Poljoprivredna kriza ozbiljno drma temelje na kojima je zasnovano funkcionisanje EU, a to su  neoliberalni sistem i transfer suvereniteta država članica.