Izraelski “Haarec“: Zašto se Izrael plaši da skine tajnost sa palestinskih arhiva iz 1948?

Priredila N. Jokić

“Izraelske vlasti iz egzistencijalnog straha insistiraju na čuvanju tajnih dokumenata, opljačkanih od Palestinaca, pod izgovorom da bi to „podrilo nacionalnu bezbednost“. Najveća tajna je sâmo postojanje ovih dokumenata koji su spomen na uništenu palestinsku civilizaciju“, piše izraelski profesor Šej Hazkani
(ilustracija, Između 1947. i 1948. godine, tokom Nakbe, „katastrofe“, na arapskom jeziku, skoro 770.000 Palestinaca je napustilo svoje domove. FOTO AKG-SLIKE SLIKE IZ ISTORIJE)

Već tri četvrtine veka, u izraelskim vojnim arhivama čuvaju se hiljade palestinskih dokumenata koje je Izrael zaplenio tokom rata za nezavisnost 1948. i ratova koji su usledili. Šta je uzrok straha od njihovog otkrivanja? Da li su u suprotnosti sa cionističkim narativom tog vremena - pita izraelski istoričar Šej Hazkani (Shay Hazkani), profesor istorije na američkom univerzitetu Meriland u tekstu objavljenom u uglednom izraelskom dnevniku „Haarec”. 

Hazkanijeva knjiga “Draga Palestino: Društvena istorija rata 1948.“ osvojila je nagradu Izraelskih studija Korenblat za 2022. godinu

https://www.haaretz.co.il/opinions/2022-11-24/ty-article-opinion/.premium/00000184-a9ac-dd96-ad8c-ebacdd5d0000

List „Haarec“ izlazi na hebrejskom, osnovan je 1919. godine pod britanskim mandatom koji je Ujedinjena kraljevina dobila posle Prvog svetskog rata nad bivšom otomanskom provincijom Palestinom.  “Haarec“ su referentne novine među izraelskim političarima i intelektualcima. Uređivačka politika ovog lista je, kako se smatra, na levom centru.

Pariski Kurie Enternasional prenosi tekst profesora Hazkanija uz napomenu da je “Haarec“ “oduvek gajio liberalnu uređivačku liniju nezavisno od radničkog pokreta (koji već dugo ima svoje dnevne novine), a još više od nacionalističke desnice“. 

Objavljujemo tekst profesora Hazkanija na osnovu prevoda francuske verzije teksta ovog profesora, objavljene u nedeljniku Kurie Enternasional:

Istina i propaganda

Da su pobedili u ratu 1948. kakvu bi arapsku državu zamislili Palestinci? Šta su mislili o 628.000 Jevreja (31% stanovništva) koji žive u zemlji Izraela (Britanska Palestina) uoči rata? Kakvu bi im sudbinu namenili ?

U (izraelskim novinama desnog centra) “Lediot Aharonot”, ne prođe nedelja a da kolumnista Ben-Dror Jemini ne podseti svoje čitaoce da su palestinski arapski lideri 1948. pozvali na „bacanje Jevreja u more“, drugim rečima, na sistematski masakr.

Tokom petnaest godina istraživanja tokom kojih sam pregledao stotine arapskih propagandnih dokumenata od 1947. do 1949. godine, naišao sam na samo jedan slučaj kada je jedan arapski vođa pozvao na bacanje Jevreja u more, a to je bio Egipćanin Hasan Al-Banna, osnivač Muslimanske Braće, pozivajući da se Jevreji proteraju iz Egipta.

Bilo u propagandnim materijalima 1947-1949. ili u arapskim školskim udžbenicima tog vremena, nisam našao nikakav poziv na istrebljenje Jevreja kao Jevreja. Sudeći po dokumentima koje sam prikupio za moju najnoviju knjigu*, tvrdnje o arapskom planu da „bace Jevreje u more“ zapravo su ukorenjene u zvaničnoj cionističkoj propagandi, i nigde drugde.

Ova propaganda se pojavila tokom rata za nezavisnost Izraela, možda da bi ohrabrila jevrejske borce da puste što je moguće manje Palestinaca u oblasti koje su Izraelu dodeljene planom UN o podeli.

Arhivi dostupni samo 2040.

Pre nekoliko nedelja, mislio sam da mi je na srebrnom poslužavniku uručena zlatna prilika da saznam nešto više o planovima Palestinaca za pobedu 1948. godine. Pet godina nakon što sam zatražio dozvolu da pregledam nekoliko dosijea koji se sastoje od dokumenata opljačkanih iz palestinskih institucija tokom rata za nezavisnost, a čije je postojanje bilo prikriveno, Izraelski državni arhiv mi je dao spisak dosijea iz tajnog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova,  koje se tada zvalo Političko odeljenje (budući Mosad).

Dva dosijea su brzo privukla moju pažnju. Prvi, fajl MFA 5/6100, nosi naslov „Palestina. Nezavisna arapska država”. Sadrži dokumente razmenjene između Arapske lige i palestinske vlade u egzilu, zvanično nazvane Vlada cele Palestine i postavljene u pojasu Gaze, stavljenom pod protektorat Kaira.

Zauzvrat, Zapadna obala će biti pripojena Amanu kako bi se formirala Hašemitska kraljevina Jordan. Državni arhiv priznaje da ovaj dosije sadrži „arapsku prepisku i izveštaje koji se odnose na stvaranje nezavisne arapske države“. On izgleda, međutim, toliko tajno i eksplozivno da ćemo morati da sačekamo do 2040. pre nego što budemo mogli da ga konsultujemo.

Dosijei Mosada uključuju dokumente koje je između 1946. i 1948. godine (MFA 3/6100) napisao muftija Amin Al-Huseini, šef palestinskog arapskog visokog komiteta (palestinski arapski izvršni organ u vreme britanske okupacije) i predsednik Vlade cele Palestine, u međuvremenu diskreditovane zbog savezništva sa nacističkom Nemačkom.

Ovi dokumenti će biti dostupni za konsultacije tek 2040. Moram priznati svoje zaprepašćenje. Huseinijeve pronacističke proklamacije i tekstovi su decenijama u javnosti. Dakle, šta je najgore što je Huseini mogao da kaže ili napiše, a što bi moglo opravdati zamračenje Arhiva države Izrael? Osim propagande, kakvu je nezavisnu državu Palestinu i kakve odnose sa Jevrejima zamislio Huseini?

Memorijal palestinske civilizacije

Ova dva dosijea su samo vrh ledenog brega palestinskog političkog i kulturnog nasleđa skrivenog u izraelskom arhivu. Ovi dokumenti su oduzeti kao plen od palestinskih institucija i pojedinaca tokom ratova 1948, 1956, 1967. i 1982. (i, naravno, takođe i u narednim decenijama).

U stvari, desetine hiljada stranica palestinskih dokumenata ostalo je u Arhivu države Izrael, arhivima izraelske vojske, Mosada (spoljne obaveštajne službe) i Šin Bet (unutrašnje obaveštajne službe), pri čemu je potonji spalio deo ovog materijala 1960. Što je još gore, nisu bili skriveni ili uništeni samo dokumenti palestinskih elita, već i privatna prepiska između Palestinaca.

Na moj zahtev, nedavno je stavljen na raspolaganje mali broj opljačkanih palestinskih dosijea iz arhiva izraelske vojske (Tsaal), koji sadrže hiljade stranica dokumenata o običnim ljudima. Jedan dosije, koji se odnosi na čoveka po imenu Vadia Iskander Azzam, obuhvata ceo njegov život: katastarski dokument njegove kuće u Safedu (danas Tzfat), u Gornjoj Galileji, njegov venčani list, vizit karte koje je prikupio tokom svog života, njegov lični dnevnik i neke pesme koje je napisao, brdo privatnih dokumenata koji se tiču osobe čiji je svet uništen 1948. godine.

Izraelske vlasti iz egzistencijalnog straha insistiraju na čuvanju tajnih dokumenata opljačkanih od Palestinaca, pod izgovorom da bi to „podrilo nacionalnu bezbednost“. Najveća tajna je sâmo postojanje ovih dokumenata koji su spomen na uništenu palestinsku civilizaciju. Državni zvaničnici nesumnjivo se plaše skidanja tajnosti sa ovih dokumenata jer bi oni mogli bi potkopaju izraelski cionistički narativ.

Znam, sledeće poređenje izgledaće preuveličano, čak i skandalozno neprikladno. Ipak, zamislite da evropska ili arapska zemlja koja poseduje arhive istrebljene ili proterane jevrejske zajednice odluči da ih sakrije ili uništi. Naravno, nema poređenja, ali šta bi rekao Jad Vašem (Memorijal holokausta u Jerusalimu)?

Izrael ne štedi napore da blokira svaki pristup kulturnom nasleđu palestinskog arapskog naroda, posebno zato što većina Palestinaca nema pravo pristupa izraelskim arhivama radi proučavanja sopstvenog nasleđa. Kao što su drugi aspekti izraelsko-palestinskog sukoba internacionalizovani, izraelska krađa i nezakonito posedovanje palestinskog pisanog nasleđa će na kraju biti izvedeni pred međunarodne sudove. Država Izrael bi bila mudra da to spreči tako što će objaviti dokumente koje poseduje i učiniti ih dostupnim.

 


Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, omalovažavanje, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Web časopis BalkanMagazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Web časopisa BalkanMagazin.

captcha image
Reload Captcha Image...