U 101-OJ GODINI ŽIVOTA UMRO HENRI KISINDŽER

M.L.

Ovog veštog političkog pragmatika i realistu ne malo ljudi smatralo je za ratnog zločinca
(Konektiket, 30.11.2023 - Slavni američki diplomata i naučnik Henri Kisindžer, koji je ostavio neizbrisiv trag u spoljnoj politici SAD, preminuo je u sredu u 101. godini u svom domu u Konektiketu (arhivski snimak, Fonet/AP)

U sredu je umro nekadašnji američki ministar spoljnih poslova i bezbednosti i savetnik dvojice američkih predsednika Henri Kisindžer (Henry Kissinger). Ovaj slavni diplomata i nosilac Nobelove nagrade za mir preminuo je u svom domu u Konektikatu na severoistoku Sjedinjenih Država, posle 100 godina života. O tome informiše danas Rojters pozivajući se na kompaniju Kisindžer asošijets (Kisinger Associates).

U saopštenju nema reči o uzroku smrti ovog čoveka koji je za sobom ostavio neizbrisivi trag u američkoj i svetskoj diplomatiji. Kaže se samo da će biti sahranjen privatno u porodičnom krugu, posle čega sledi javni posmrtni obred u Njujorku. 

Kisindžer, koji se rodio u jevrejskoj porodici u Nemačkoj, odakle su njegovi roditelji pobegli pred nacizmom, bio je diplomatski aktivan i pošto je ove godine, 27. maja, proslavio 100-ti rodjendan. Potom  je u julu doleteo u neočekivanu posetu Kini i sastao se s predsednikom Si  Đinpingom.

Upravo su odnosi s Kinom bili oblast u kojoj se, zahvaljući diplomatiji Kisindžera, 70-ih godina minulog stoleća, uspelo s prelomom u odnosima ove dve velike sile. Osim toga, veliki značaj su imali američko-sovjetski kontakti i razgovori i kontroli naoružanja, zatim produbljenje odnosa Izraela sa njegovim arapskim susedima, kao i zaključivanje mira sa Severnim Vijetnamom. A za ovo poslednje, dobio je 1973. Nobelovu nagradu za mir, koja se ipak, povremeno dovodi u pitanje jer je Kisindžer stajao iza prvobitno tajnog bombardovanja Kambodže, susedne zemlje Vijetnama, u kome je bilo preko 150 hiljada žrtava.

Ovog veštog političkog pragmatika i realistu ne malo ljudi smatralo je za ratnog zločinca, između ostalog i zbog podrške antikomunističkim diktaturama, naročito u Latinskoj Americi, i pretili mu, pa je više puta morao zbog toga da odustaje od svojih političkih putovanja i misija.

Na vrh američke diplomatije Kisindžer je došao januara 1969. kada ga je za svog savetnika za bezbednost imenovao republikanski predsednik Ričard Nikson (Richard Nixon). Na toj funkciji je bio do oktobra 1975. Ovu funkciju je vršio do 1985. i za Džeralda (Gerald) Forda.

Za vreme vladavine oba ova predsednika, kako smatraju mnogi analitičari, Kisindžer je imao "neubičajeno veliki uticaj na svetska zbivanja" i to "zahvaljući zakulisnim manipulacijama s moćnicima". Naročito mu je moć porasla za vreme afere Votergejt (Watergate), kada je faktički preuzeo ulogu "koopredsednika oslabelog Niksona".

Po odlasku iz politike Kisindžer je osnovao konsalting firmu u Njujorku odakle je savetovao mnoštvo američkih i drugih svetskih političara. A imao je i dalje sastanke s najvažnijim političkim glavama sveta, na primer, sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) ili ruskim predsednikom Vladimir Putinom...

 


Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, omalovažavanje, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Web časopis BalkanMagazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Web časopisa BalkanMagazin.

captcha image
Reload Captcha Image...