Plan EU od šest milijardi evra za Zapadni Balkan: “Dogovor o normalizaciji“ uslov za isplatu Prištini i Beogradu

Plan rasta EU za Zapadni Balkan vredan šest milijardi evra potpuno je novi pristup čiji je cilj da podstakne integraciju regiona u EU, rekao je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, obrazlažući novinarima predlog Evropske komisije da Evropska unija obezbedi dodatni podsticaj za Zapadnom Balkanu.  

Varhelji je, izmedju ostalog, ocenio da će plan značajno ubrzati proces proširenja i ekonomski rast u regionu.

Obećanje o otvaranju EU – na četiri stuba

Kako piše u dokumentu EU https://commission.europa.eu/news/new-eu6-billion-growth-plan-bring-western-balkans-closer-joining-eu-2023-11-08_en, šest milijardi biće stavljeno na raspolaganje “Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji“. Kosovo se navodi sa napomenom da navođenje ne prejudicira status.

Plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan je na četiri stuba – kako je to precizirano i u dokumentu Evropske komisije. 

Prvi stub predstavlja jačanje ekonomskog uključivanja regiona u jedinstveno tržište EU. EU će otvoriti određene oblasti jedinstvenog evropskog tržišta za partnere sa Zapadnog Balkana pre prijema u članstvo, što će građanima doneti opipljive koristi – ocenjuje se u dokumentu.

Partneri sa Zapadnog Balkana moraće da preduzmu fundamentalne reforme i ispune svoje obaveze u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta. Kao prioriteti navode se slobodno kretanje robe, slobodno kretanje usluga i radnika, zatim pristup jedinstvenoj zoni plaćanja u evrima, olakšavanje drumskog saobraćaja, integracija i de-karbonizacija energetskih tržišta, jedinstveno digitalno tržište i integracija u industrijske lance snabdevanja.

Drugi stub plana EU predstavlja podsticanje ekonomske integracije u okviru Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište. Kako se navodi u tekstu plana, razvoj zajedničkog regionalnog tržišta je od suštinskog značaja kako bi mogli da se ostvare ekonomski potencijali regiona, kako bi se stvorile mogućnosti za poslove i zapošljavanje, a Zapadni Balkan postao privlačniji za evropske investitore.

Treći stub predstavlja ubrzavanje ključnih reformi kako bi se povećala društveno-ekonomska usklađenost Zapadnog Balkana sa EU. Svaki partner sa Zapadnog Balkana pripremiće Reformsku agendu prioritetnih reformi podeljenih po etapama, a njihovo sprovođenje će biti uslov za etapne finansijske isplate iz evropskog Plana rasta. Ubrzanje reformi će, ocenjuje se u dokumentu, unaprediti ekonomski rast, privući strane investicije i ojačati regionalnu stabilnost.

I na kraju, četvrti stub plana za rast Zapadnog Balkana biće povećanje finansijske pomoći za podršku reformama. Šest milijardi evra za Zapadni Balkan za period 2024-2027 godine namenjeno je reformama i ekonomskom rastu u obliku grantova u visini od dve milijarde evra i povoljnih zajmova u visini od četiri milijarde evra.

Obećanja zajmova uz uslove

Kako će ovaj mehanizam funkcionisati?

U dokumentu EU precizira se da će najmanje tri milijarde evra (dve milijarde u grantovima i jedna milijarda u povoljnim zajmovima)  ići u investicije kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan (VBIF).

Preostalih tri milijarde evra povoljnih zajmova vladama Zapadnog Balkana biće na raspolaganju za korišćenje pod uslovom da sprovedu reformske planove.

Isplate će se vršiti dva puta godišnje, na osnovu zahteva koje su EU podneli partneri sa Zapadnog Balkana i nakon što Evropska komisija proveri da su ispunjeni uslovi za isplatu i preduslovi, kao što su makrofinansijska stabilnost, dobro upravljanje javnim finansijama, transparentnost i kontrola budžeta. U dokumentu Evropske komisije se navodi da je “neophodan preduslov“ za Beograd i Prištinu i da se “konstruktivno angažuju“ u dijalogu o normalizaciji odnosa uz posredovanje EU.

U slučaju da nisu ispunjeni uslovi, Komisija će moći da obustavi isplatu ili da odbije odgovarajući iznos. Zapadnobalkanski partneri Evropske unije imaće jednu do dve godine da ispuni uslove – u protivnom će u narednim godinama njima namenjeni iznos moći da se preraspodeli među ostalim zemljama iz regiona.

Plan za rast Zapadnog Balkana – kaže se u dokumentu - dopuniće postojeću finansijsku pomoć u okviru  pretpristupne pomoći, nakon što ga odobri Evropski parlament i konačnu reč dâ Evropski savet - telo EU u kome su okupljeni šefovi država i vlada 27 zemalja članica.

Kada plan bude usvojen, šest partnera sa Zapadnog Balkana biće pozvano da podnesu svoje pojedinačne reformske agende u kojima se navode društveno-ekonomske i fundamentalne reforme koje će biti preduzete u periodu od 2024. do 2027. godine.