Uoči današnjeg glasanja o izveštaju o Srbiji: Evropski poslanici pozivaju Beograd da uvede sankcije Moskvi
U izveštaju se ističe da bi pristupni pregovori sa Srbijom trebalo da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije
Uoči današnjeg glasanja evropski poslanici raspravljali su sinoć o izveštaju o Srbiji u kome se ističe da je normalizacija odnosa Srbije i Kosova prioritet i preduslov za pristupanje EU i poziva se na punu primenu svih postignutih sporazuma u okviru dijaloga, uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom.
U izveštaju se, takođe, ističe da bi pristupni pregovori sa Srbijom trebalo da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, otvarajući poslaničku raspravu, preneo je ocenu Evropske komisije da je Srbija tehnički spremna za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima, koji se odnosi na zelenu agendu i održivu povezanost. On je dodao da to što Srbija nije uskladila svoj stav prema Rusiji sa spoljnom politikom EU i nije Rusiji uvela sankcije – predstavlja ozbiljno pitanje.
Izvestilac Vladimir Bilčik je naglasio da je osnovna poruka njegovog izveštaja da Srbija mora da se uskladi sa EU, i sa restriktivnim merama (protiv Rusije).
Izvestilac Bilčik je podneo usmeni amandman koji se tiče masovnih ubistava u Srbiji i u znak žalosti i solidarnosti pozvao na detaljnu istragu.
Pored ovoga, na tekst izveštaja o Srbiji podneto je još 11 pisanih amandmana o kojima bi trebalo da se raspravlja tokom glasanja, a koji se tiču pitanja korupcije, slobode medija i dijaloga Beograd – Priština.
U jednom od amandmana koji su podneli poslanici iz grupa liberala, zelenih i socijaldemokrata, traži se da se u izveštaj o Srbiji uvrsti "zabrinutost poslanika EP zbog slučaja Elektroprivrede Srbije, u kojem su tužiteljke uklonjene iz procesa nakon što su počele istragu o korupciji u tom preduzeću".
Takođe, u jednom od predloženih amandmana traži se da se u onom delu izveštaja u kome se izražava zabrinutost što je Aleksandar Vulin postavljen na čelo BIA, zbog toga što je sa ruskim vlastima delio informacije o sastancima ruskih opozicionara - doda i konkretan slučaj ruskog novinara i političkog aktiviste Vladimira Kara-Murze koji je u Rusiji osuđen na 25 godina zatvora.
Podneti su i amandmani u kojima se traži istraživanje o finansiranju Telekoma.
Izvestiteljka za Kosovo Viola fon Kramon traži da se Srbija osudi jer je, po njoj, prekršila dogovoreno i nije podržala zahtev Kosova za prijem u Savet Evrope, organizaciju za nadziranje poštovanja ljudskih prva koja okuplja 47 zemalja i čiji je Srbija član.
Tokom rasprave u Evropskom parlamentu većina poslanika počinjala je svoje govore izražavajući žaljenje zbog masovnih ubistava u Srbiji, ali je bilo i retkih ekstremnih istupanja u drugačijem tonu kao što je to slučaj poslanika VMRO iz Bugarske i nekih ekstremnih poslanika i Hrvatske i Austrije.
Većina poslanika koji su uzeli reč u raspravi kritikovala je politiku Srbije prema Rusiji, ponavljajući stavove iz Bilčikovog izveštaja o tome da Beograd treba da bude na spoljnopolitičkoj liniji EU.
