U slučaju da joj izmakne drugi mandat na čelu Evropske komisije: Ursula fon der Lejen mogući novi generalni sekretar NATO-a?

Ukoliko iduće godine ne bude mogla da dobije imenovanje za drugi mandat na funkciji predsednice Evropske komisije, Ursula fon der Lejen ima “plan B“ -  da bude imenovana za generalnu sekretarku NATO pakta – prenela je ovih dana italijanska Republika.

„Ursula fon der Lejen čini sve kako bi dobila i drugi mandat na čelu Evropske komisije, ali istovremeno proučava plan B koji postaje sve realniji: da preuzme kormilo NATO-a.

Jens Stoltenberg je i dalje generalni sekretar Severnoatlantskog saveza, dužnost koju je već trebalo da napusti prošle godine, ali je obnovljena na godinu dana zbog rata u Ukrajini“, piše rimski dnevnik.

Podrška Bajdena i zapadnoevropljana

Stoltenbergov mandat ističe u septembru 2023. godine ali, prema pisanju Republike, Bela kuća želi da ga ubedi da prihvati jednogodišnje produženje. Cilj je, navodno, da Stoltenberg ostane na funkciji do kraja 2024. godine, kada će Fon der Lejen završiti svoj mandat na čelu Evropske komisije i biti slobodna da preuzme kormilo NATO-a.

„Džo Bajden je odavno stavio do znanja da smatra da je pravo vreme da jedna žena bude generalni sekretar alijanse“, piše Republika, dodajući da Fon der Lejen ima “odgovarajuću biografiju“ pošto je u prošlosti bila ministar odbrane Nemačke.

Karakteristike koje čine predsednika Komisije realnom opcijom za poststoltenbergovsko doba, potvrđuje sajt Politiko  koji je objavio da bi Fon der Lejen mogla da dobije podršku zemalja Zapadne Evrope koje, kako navodi, brine mogućnost da na ovu funkciju dospe političar sa istoka  Evrope”.

Sajt ocenjuje da, iako njena reputacija u bezbednosnim krugovima nije besprekorna, Fon der Lejen se smatra jakim kandidatom za generalnu sekretarku NATO-a, pod uslovom da ne dobije drugi mandat na čelu Komisije.

Kandidatkinja pod istragama

Mediji navode da je ostanak na čelu Evropske komisije ono čemu teži Fon der Lejen. Njena konkurentkinja za to mesto je Maltežanka Roberta Mecola, sadašnja predsednica Evropskog parlamenta. Kako piše Republika, Mecola bi zaista mogla da dobije podršku Manfreda Vebera, predsednika EPP (Evropska narodna partija), koja okuplja evropske stranke s desnog centra i konzervativce, a koja u Evropskom parlamentu predstavlja najjaču političku grupu. I Fon der Lejen i Mecola pripadaju EPP.

Ursula fon der Lejen u Briselu se od prošle godine našla na meti brojnih kritika pa i tužbi.

Američki dnevnik Njujork tajms podneo je nedavno kod Evropskog suda pravde tužbu protiv Evropske komisije (EK) zbog toga što je ona odbila da javnosti dostavi sadržaj sms poruka razmenjivanih između Ursule fon der Lejen i Albera Burle, generalnog direktora proizvođača vakcina Fajzer 

Pre Njujork tajmsa prošle godine pet poslanika Evropskog parlamenta iz grupe Zelenih iz istog razloga podnelo je tužbu protiv Evropske komisije Evropskom sudu pravde.

Odmah po objavljivanju teksta u Njujork tajmsu u aprilu 2021, u kome se govori  o prepisci sa Burlom, grupa poslanika u Evropskom parlamentu otpočela je parlamentarnu istragu.

Pre toga na zahtev evropskih poslanika da dobiju uvid u pregovore i  ugovore između EU i Fajzera – Evropska komisija je poslala primerke dokumenata u kojima je sve što je bitno - bilo zatamnjeno. Odbor za kovid Evropskog parlamenta uputio je poziv Alberu Burli za učešće na parlamentarnom saslušanjum ali je on odbio da dođe.

Uz sve ovo, Evropski revizorski sud u septembru 2022. godine izvestio je da je Evropska komisija odbila je da dozvoli revizorima da istraže detalje o ulozi Ursule fon der Lejen u razgovorima koji su doveli do zaključenja ugovora o kupovini vakcina plaćenih novcem građana EU.

Prvi put se ovako nešto dogodilo. Po pravilu, Evropska komisija uvek daje pristup informacijama koje traži Revizorski sud, čak i kada druge institucije na to nemaju pravo.

„Katastrofalno upravljanje“ ministarstvima

Ovo nije prvi put da se Ursula fon der Lajen našla pod sumnjom da je bila u sukobu interesa i da je koristila javni novac na nedozvoljen način. Dok je bila ministarka odbrane u vladi Angele Merkel, sadašnja predsednica Evropske komisije bila je pod istragom odbora Bundestaga zbog konsultativnih ugovora koje je njeno ministarstvo platilo oko 200 miliona evra, bez prolaska kroz proceduru javnih nabavki.

Nemački nedeljnik Špigl sugerisao je da je fon der Lejen prebačena na funkciju predsednice Evropske komisije da bi izbegla odgovornost u državnom skandalu.

„Afera konsultanata“ otkrivena 2018. godine – pre nego što je potvrđena u junu 2020. u istražnom izveštaju koji su vodili poslanici  nemačkog parlamenta iz bivše opozicije (SPD-Liberali-Zeleni), koja je danas na vlasti u Berlinu. Kao rezultat jednogodišnjeg istraživanja, ovaj izveštaj je istakao katastrofalno upravljanje Ursule fon der Lejen ministarstvima koja je vodila, posebno ministarstvom odbrane.

Mediji su preneli da je demohrišćanska većina tadašnje kancelarke Angele Merkel konačno spasila Ursulu fon der Lejen objavljivanjem još jednog izveštaja koji ju je oslobodio optužbi.

Inače, kao predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je 2021. godine dobila nagradu od Atlanstkog saveta sa sedištem u Vašingtonu  kao priznanje za njenu „posvećenost jačanju preko-atlantskih veza“. Takođe su bili nagrađeni izvršni direktor kompanije Fajzer Albert Burla, zajedno sa suosnivačima Bajonteka, Ozlemom Turecijem i Ugurom Sahinom, sa obrazloženjem da su „pokazali najbolje od onoga što biznis može da ponudi društvu“.