Francuski sindikati pozvali na štrajk posle predstavljanja penzijske reforme: Makronu preti gnev ulice?

Posle jučerašnje najave reforme penzijskog sistema u Francuskoj, svi sindikati zajednički su pozvali zaposlene na štrajk 19. januara.

Po planu koji je juče predstavila premijerka Elizabet Born, od 2030. godine francuski građani ići će u punu radnu penziju tek od navršene 64. godine života pod uslovom da imaju najmanje 43 godine radnog staža. Po ovom planu u starosnu penziju bi se i dalje išlo sa navršenih 67 godina života koliki god da je radni staž.

Juče predstavljenom reformom vlada planira da ukine posebne brojne penzijske kase koje u Francuskoj postoje uporedo sa opštim penzijskim režimom. Ako ovaj plan prođe, zaposleni u državnoj železnici, u elektroprivredi, zatim privatnici poput notara ili advokata biće prinuđeni da prihvate da se njihove posebne penzijske kase “stope“ u jedan opšti penzijski režim.

Otpor sindikata

Po završetku konferencije za štampu premijerke Elizabet Born na kojoj je juče predstavila plan reforme, svi inače često razjedinjeni sindikati, objavili su da reforma “ne sme da prođe“ i pozvali zaposlene na “dugotrajne“ štrajkove.

Filip Martinez, predsednik najvećeg radničkog sindikata rekao je da vlada tvrdi da će reforma omogućiti uštedu od oko tri milijarde u budžetu.

“Pa zašto da ušteda ide preko leđa najslabijih koji treba da rade duže, zašto ne oporezuju dividende koje su na Pariskoj berzi dosegle rekordne visine – 92 milijarde evra ove godine? To bi lako donelo više od tri milijarde“, rekao je Martinez novinarima, objavljujući poziv na štrajk 19. januara. On je dodao da vlada uopšte nije uzela u obzir ono što su sindikati rekli i da su pokazali na njegovom ličnom primeru sa njegovim ličnim radnim dokumentima da reforma vodi ka tome da se radi duže za niže penzije. 

Sekretar konfederacije sindikata Mišel Bogas pozvao je sve građane da se angažuju protiv ove reforme koja je “neopravdana i nepravedna“ jer reforma penzijskog sistema nije je hitna s obzirom da su sve penzijske kase u suficitu.

Briga vlade za buduće generacije

Vlada, međutim, ne krije nameru da ide do kraja i tako uspe da ostvari reformu koju su sve prethodne vladajuće administracije decenijama odlagale. Istina je, rekla je premijerka Born, da su za sada penzijske kase u suficitu, ali sve projekcije govore da je sve manje zaposlenih koji uplaćuju u penzijski fond. Ona je juče u više navrata ponovila da je reforma neophodna zbog budućih generacija.

Da bi napravila pukotine u anti-reformskom frontu koji pored levice i sindikata čini i krajnja desnica, vlada je najavila nekoliko mera koje na prvi pogled deluju spektakularno. Prvom merom obećano je svima sa napunjene 43 godine radnog staža da će dobiti penziju od minimum 1.200 evra. Drugom merom obećano je svima onima koji su radili za najniže zagarantovane zarade i imaju 43 godine radnog staža, da će njihove penzije iznositi najmanje 85 odsto vrednosti najniže zagarantovane zarade. Istina, reč je ovde samo o manjem segmentu budućih penzionera koji su veoma rano počeli da rade i čiji je životni vek, prema statistikama, niži od prosečnog.

Vlada je, takođe, najavila da će sve pune radne penzije (sa 43 godine radnog staža) biti mesečno povećavane za 100 evra.

Dalje, periodi roditeljskog odsustva (po rođenju deteta) biće uračunati u radni staž. Takođe vlada je najavila da će znatno produžiti listu teških zanimanja koja omogućavaju pravo na beneficirani radni staž. 

Zahvaljujući ovim “ustupcima“ vlada je dobila podršku republikanaca sa desnog centra u Parlamentu u kome nema apsolutnu većinu.

Prizivanje „žutih prsluka“

Pretpostavlja se da će vlada, ukoliko ne dobije podršku u Parlamentu, ponovo posegnuti za ustavnim članom 49.3 koji joj omogućava da nametne reformu i bez podrške Parlamenta. Vlada je krajem prošle godine u više navrata posegnula za ovim kontroverznim ustavnim članom koji joj daje mogućnost da skoro monarhistički a sasvim legalno nametne Parlamentu svoju volju.

Ostaje ulica. Njome sada prete levica i sindikati koji su se po prvi put ujedinili posle 12 godina.

Predsednik Makron očekuje da oni neće uspeti da mobilišu narod po zimskom vremenu i da strah građana od opšte paralize zemlje zapravo ide njemu na ruku. Protivnici reforme, međutim, očekuju da se ponovi masovni revolt “žutih prsluka“ iz 2018. i 2019. godine i da će reforma biti kap koja je prelila čašu socijalnog nezadovoljstva u Francuskoj. 

Sporni i savetnici i reforme

U pripremama penzijske reforme, na kojoj su padale brojne prethodne administracije u Francuskoj, vladu je savetovao čuveni američki investicioni fond Blek rok - specijalizovan za privatne penzijske fondove, sa velikim uticajem u celom svetu, uključujući i Evropsku komisiju - čiji se kapital procenjuje na više od 700 hiljada milijardi dolara.

U proteklih nekoliko godina, u vreme prvog Makronovog predsedničkog mandata, u dva navrata su otkrivane skandalozne veze državnih sekretara zaduženih za pripremu penzijske reforme u Francuskoj, zbog toga što su imali interesne odnose ili čak i ugovore sa raznim privatnim penzijskim fondovima.

Mnogi kritičari iznosili su mišljenje da je cilj reforme da snizi penzije i da omogući deficitarnoj državi da se domogne milijardi u dobrostojećim strukovnim penzijskim fondovima i to upravo kroz proces “stapanja“ svih penzijskih fondova u jedan jedini zajednički fond. Oni ukazuju na druge evropske zemlje, uključujući i dobrostojeću Švedsku, u kojima je uveden penzijski sistem na poene. Rezultat su produžavanje radnog veka i niže penzije, po načelu “što duže radite vaš koeficijent vrednosti vašeg penzijskog poena je niži“. 

Francuska premijerka ni juče nije propustila da naglasi da su sve susedne zemlje već reformisale svoje penzijske sisteme. Statistike Eurostata, međutim, pokazuju da upravo francuskoj premijerki ovo poređenje ne ide na ruku. Kako je ovih dana preneo nemački Di Cajt u nereformisanoj Francuskoj sedam odsto penzionera je u opasnosti da budu siromašni, dok je u istoj situaciji čak 21 odsto penzionera u reformisanoj Nemačkoj.