Evropska unija u 2022. godini: Evropa u ratu koji se zove mir

Rat u Ukrajini, poskupljenje energenata, inflacija, pad kupovne moći, korupcija i suočavanje sa protekcionističkim mera Sjedinjenih Američkih Država  - obeležili su, između ostalog, 2022. godinu u Evropskoj uniji.

Ruske trupe u Ukrajini

U januaru 2022. Francuska je počela šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom. Napetost na granici između Ukrajine i Rusije postajala je sve veća, a nagađanja o stvarnim namerama Rusije prekinuo je 24. februara ulazak ruskih trupa u Ukrajinu. Počeo je rat. https://youtu.be/zByKUyIEdAs

Otvoren je tako period dramatičnih promena za EU na diplomatskom, vojnom, finansijskom, ekonomskom i energetskom planu. Evropa se našla u ratu koji se zove mir.

Ursula fon der Lajen: Vanredni virtuelni samit šefova država i vlada NATO-a, NATO štab, Brisel, Belgija, 25. februar 2022.

Kažnjavanje Rusije

Istog dana u toku večeri Evropska unija najavljuje da će kazniti Rusiju. „Oslabićemo ekonomsku osnovu Rusije i njen kapacitet da se modernizuje“, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen.

Šef diplomatije EU Žozep Borelj pozdravio je zatim odluku Nemačke da se dodatno naoružava - prvi put od završetka Drugog svetskog rata - i da poveća svoj vojni budžet koji će preći dva odsto ukupnog društvenog proizvoda, upravo onako kako su to NATO i Vašington već godinama tražili od svih država članica Severoatlantske alijanse.

Borelj je insistirao na ceni koje će evropske sankcije protiv Rusije imati za same Evropljane:

„Ako danas ne platimo cenu, sutra ćemo platiti mnogo više“, zaključio je.

Pola godine kasnije, međutim, krajem jula na pitanje novinara nemačke državne tv Dojče vele da li, kupujući ruski gas, EU i dalje finansira rusku ratnu mašinu - Borelj je odgovorio:

„Da, istina je, mi i dalje plaćamo gas iz Rusije koji kupujemo, ali mi smo uvoz smanjili za polovinu. Ne možemo da činimo čuda.“

https://www.dw.com/en/eus-borrell-defends-energy-strategy-as-russian-gas-revenues-soar/a-62650145

Kao i do sada Evropska unija pritešnjena je između političke i vojne lojalnosti SAD i NATO - paktu i ekonomskih intersa koji je okreću ka Rusiji i Kini.

Žozep Borelj, visoki predstavnik za spoljnu politiku EU

Evropski pogled ka Balkanu

Poslednjeg dana februara, šef diplomatije EU Žozep Borelj najavio je jačanje vojne misije EU Altea u Bosni i Hercegovini. Evropski parlament izglasao je  rezoluciju o Ukrajini u kojoj se osuđuje agresija Rusije i, između ostalog, izražava žaljenje zbog toga što se Srbija nije pridružila sankcijama protiv Rusije.

Status kandidata za članstvo u EU u junu je po ubrzanoj proceduri dobila Ukrajina zajedno sa Moldavijom, a u decembru i Bosna i Herecgovina.

Rat u Ukrajini primorao je Evropsku uniju da intenzivnije nego ranije okrene je pogled ka Balkanu. Brisel ne krije brigu da bi u regionu mogao da ojača ruski i kineski političko-ekonomski uticaj.

Kosovo je u decembru 2022. godine podnelo zahtev za članstvo u Evropskoj Uniji.

Dva lica sankcija

Vrlo brzo postalo je uočljivo se da Evropska komisija ima kontradiktornu predstavu o tome šta su sankcije protiv Rusije.

Na primer, Moskva je u maju zahtevala da strani kupci plaćaju njene energente u rubljama. Evropska komisija odmah je najavila da će plaćanje u rubljama biti smatrano za kršenje sankcija. https://www.france24.com/en/video/20220427-eu-chief-warns-rubles-for-gas-breaches-russia-sanctions

Ubrzo zatim ispostaviće se da su energetske kompanije ispregovarale sa ruskim državnim preduzećima kako da plaćaju u rubljama ali indirektno. Delovalo je da je Evropska komisija saznala iz medija šta se dešava. U svakom slučaju preostalo joj je samo da odobri ono što su preduzeća rekla da treba da odobri.

https://www.bloomberg.com/news/articles/2022-05-17/eu-says opening-ruble-accounts-for-russian-gas-breaks-sanctions?leadSource=uverify%20wall

Drugi primer : početkom novembra objavljeno je da je Total, energetski gigant sa sedištem u Francuskoj, dobio skoro 430 miliona na ime dividendi od ruske gasne grupe Novatek. Total je sve do pred kraj godine posedovao petinu Novateka, koji je odavno na evropskoj listi sankcionisanih ruskih preduzeća. Evropska komisija nije komentarisala.

Stradanja civila

Tokom 2022. godine smenjivale su se strašne slike stradanja civila i razaranja u Ukrajini i uglavnom nepouzdane analize takozvanih eksperata često upregnutih u propagandne priče svih strana.

Prema najnovijim podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice Ukrajinu je, bežeći od rata napustilo skoro 8 i po miliona stanovnika od čega su 80%  - žene. Mnoge od njih žrtve su mreža prostitucije i ostalih oblika trgovine ljudima. 

Skupoća, inflacija i „helikopterski novac“

Eksplodirale su i cene žita jer je hrana kao i energija roba kojom se spekuliše na berzama. U EU inflacija je u 2022 godini prešla 10 odsto u proseku. Deluje da je recesija neizbežna.

Velike energetske grupe beležile su rekordne zarade kao što je to prethodne godine bio slučaj sa farmaceutskom industrijom, dok je u EU rastao broj siromašnih građana. Države su najugroženijima slale čekove  – kako bi napravile štit od inflatornog udara, uprkos tome što Lisabonski ugovor koji ima ulogu ustava EU - zabranjuje mešanje države u ekonomiju u skladu sa neoliberalnim pravilom o tržištu koje se samo organizuje.

Neizvesno je da li će u 2023. godini ovaj takozvani „novac iz helikoptera“ biti dovoljan da amortizuje narasle socijalne napetosti.

Ugovor za ceđenje državnih para

Energetska kriza obelodanila je i do koje mere industrija ima države u šaci. Ispostavilo se da će zemlje EU koje se povlače iz međunarodnog ugovora Energetska povelja, potpisanog davne 1994, plaćati energetskim kompanijama kolosalne odštete čak dve decenije posle povlačenja zbog takozvane “klauzule o povlačenju”.

Ugovor o Energetskoj povelji osnovan je 1994. godine posle raspada sovjetskog bloka, kako bi se pružile garancije investitorima u zemljama istočne Evrope i bivšeg SSSR-a. U početku, zapadne kompanije su se služile ugovorom da bi pred privatnim sudovima tužile države koje bi promenile zakone o energiji na štetu kompanija  kao investitora, ali su se sada i zapadne države našle na meti. 

Prema proceni posmatračke grupe Observatorije korporacija (Corporate Europe Observatory), do 2050. ukupna suma za odštetu energetskim kompanijama dostići će 1.300 milijardi dolara. Od toga će 42 odsto platiti poreski obveznici iz EU.

Američki protekcionizam i propala pravila

Pored rata u Ukrajini jedan od najvažnijih događaja u 2022. godini za Evropu svakako je zakon o smanjenju inflacije koji je američki Kongres izglasao 16. avgusta. Ovim zakonodavnim paketom od 430 milijardi dolara (408 milijardi evra) zaparvo se stimulišu investitori da napuste Evropu i dođu u Sjedinjene Američke Države. U SAD ih, za razliku od Evrope, čekaju sigurno snabdevanje energijom, po nižim cenama od evropskih, državne subvencije i poreske olakšice. Ovo je, zapravo, izrazito protekcionistička mera, čije posledice evropska industrija već oseća.

Sve je duža lista preduzeća koja investiraju u SAD ili obustavljaju svoju proizvodnju u Evropi sa ciljem izmeštanja svojih projekata: švedski proizvođač baterija Northvolt, proizvođači automobila Folksvagen i BMV, italijanski Enel…

Na decembarskom samitu  u Briselu, evropski lideri nisu mogli da se dogovore na koji način da pomognu industriji u zemljama EU da ostane konkurentna u ovim okolnostima. Do juče najtvrđi zagovornici neoliberalne ekonomije i načela “tržište se samo organizuje - država nema pravo da se meša“, sada zagovaraju rušenje pravila u koja su se zaklinjali i koja su nametali celom svetu. Ponavlja se cinična formula po kojoj velike sile poštuju pravila koja su same ustanovile - samo dotle dok su im ta pravila korisna.

Vreće novca u stanovima evroposlanika

Tešku godinu u institucijama EU na samom kraju je „začinila“  korupcionaška afera u Evropskom parlamentu: Grčku poslanicu i podpredsednicu Evropskog parlamenta Evu Kali uhapsila je belgijska policija koja je u njenom stanu zaplenila veliku količinu gotovine.

Istražitelji sumnjaju da je Katar, domaćin svetskog prvenstva u fudbalu, delio vreće sa novcem da bi uticao na evropske institucije.

Pre bi se reklo da je ovo samo vrh ledenog brega. Ovo nije prvi skandal vezan za podmićivanje poslanika ili njihovih saradnika, ali jeste prvi u koji se uključila policija Belgije – zemlje u kojoj se nalazi sedište evropskih institucija.

„Ne radi se ovde o izlovanom incidentu. Već više decenija Evropski parlament pušta da se razvije kultura nekažnjivosti i potpuno odsustvo nezavisne etičke kontrole“, poručila je tim povodom medjunarodna organizacija za borbu protiv korupcije Transparensi Interenešenel.

Ursula fon der Lajen: neke afere su tek na pomolu

Evropske tajne

Neke afere su tek u fazi najave. Naime, grupa upornih poslanika u Evropskom parlamentu vodi istragu o predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lejen od kada je u aprilu 2021. godine Njujork tajms objavio otkriće da je ona razmenjivala sms poruke sa Albertom Burlom, generalnim direktorom kompanije Fajzer. Prepiska je vođena u vreme pregovora o kupovini Fajzerovih vakcina za EU.

Pre toga, na zahtev evropskih poslanika da dobiju uvid u pregovore i  ugovore između EU i Fajzera – Evropska komisija je poslala primerke dokumenata u kojima je sve što je bitno bilo zatamnjeno.

Kada je objavljena vest o sms - prepisci Fon der Lejenove sa direktorom Fajzera evropska posrednica za zaštitu ljudskih prava (ombudsman) Emili O'Rajli zatražila je da joj Evropska komisija dostavi na uvid sadržaj sms poruka. Evropska komisija ni u ovoj godini nije odgovorila na ovaj zahtev tvrdeći prvo da je reč o ličnoj prepisci a onda, da ne može da - pronađe poruke.

I to nije sve. Prema izveštaju Evropskog revizorskog suda objavljenog u septembru, Evropska komisija odbila je da dozvoli revizorima da otkriju detalje o ličnoj ulozi predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u razgovorima koji su doveli do zaključenja ugovora o kupovini vakcina, plaćenih novcem građana EU.

Prvi put se ovako nešto dogodilo. Po pravilu, Evropska komisija uvek daje pristup informacijama koje traži Revizorski sud, čak i kada druge institucije na to nemaju pravo.

Nije, međutim, prvi put da se Ursula fon der Lajen našla pod sumnjom da je u sukobu interesa i da je koristila javni novac na nedozvoljen način. Dok je bila ministarka odbrane u vladi Angele Merkel, sadašnja predsednica Evropske komisije bila je pod istragom odbora  Bundestaga zbog konsultatskih ugovora koje je njeno ministarstvo platilo u iznosu od 200 miliona evra, bez prolaska kroz proceduru javnih nabavki.