Prodaja rata: Izveštaj otkriva kako nemački mediji podstiču militantnost u društvu i rade na sprečavanju pregovora sa Rusijom

Prošle nedelje, Univerzitet u Majncu objavio je studiju izveštavanja nemačkih medija o događajima u Ukrajini i zvaničnom odgovoru Berlina na krizu. Zaključci potvrđuju da su mediji od 24. februara igrali glavnu ulogu u održavanju sukoba i smanjenju verovatnoće rešenja pregovaranjem, zbog skoro uvek pristrasnog, proratnog, antiruskog sadržaja koji se objavljuje u svim fazama.

Istraživači na univerzitetu analizirali su izveštavanje na nemačkom jeziku o sukobu u Ukrajini između 24. februara i 31. maja, procenjujući sadržaj oko 4.300 različitih članaka koje je objavilo osam vodećih listova i TV stanica u zemlji: FAZ, Suddeutsche Zeitung, Bild, Spiegel, Zeit, ARD Tagesschau, ZDF Todai i RTL Aktuell.

Nemačka štampa: Skoro svi izveštaji – 93% od ukupno posmatranih – pripisuju isključivu krivicu za rat Putinu i/ili Rusiji

U posmatranom periodu, Ukrajina je bila prikazana pozitivno u 64% svih priloga, a predsednik Vladimir Zelenski u 67%. Nasuprot tome, Rusija je prikazana „skoro isključivo negativno“ u 88% slučajeva, a predsednik Vladimir Putin u 96% slučajeva. Skoro svi izveštaji – 93% od ukupno posmatranih – pripisivali su isključivu krivicu za rat Putinu i/ili Rusiji. Zapad je imenovan kao „zajednička odgovornost“ u samo 4% slučajeva, Ukrajina još manje - u 2%.

Perspektive Rusije u vezi sa sukobom razmatrane su ili pominjane samo u 10% novinskih izveštaja, manje od gledišta bilo koje druge zemlje, uključujući i susede Moskve. Alternativa za Nemačku i Leva partija, koje se protive naoružavanju Ukrajine i produženju borbi, „praktično nisu bile medijske prisutne u izveštavanju o ratu“. Vladine poruke i izjave ministara bile su potpuno dominantne, i bile su u fokusu 80% vesti, što je preko četiri puta više od opozicionih partija.

U medijskim diskusijama „o merama za koje je verovatno da će okončati rat“, ekonomske sankcije Rusiji su „daleko najčešće pominjane“ i podržane u 66 odsto slučajeva. Diplomatske mere su pominjane „mnogo ređe“, a „humanitarne mere“ još ređe.

Sve u svemu, 74 odsto posmatranih izveštaja opisuje vojnu podršku Ukrajini „izuzetno pozitivno“. Isporuka teškog naoružanja je podržana „malo manje jasno, ali se i dalje smatra u velikoj meri razumnom“, sa 66% „pretežno za“. Manje od polovine – 43 odsto – ostavilo je utisak da bi diplomatski pregovori bili korisni, a to je u velikoj meri bilo zbog izveštaja Der Spiegel-a koji je jasno označio diplomatiju kao „daleko najrazumniju opciju za Berlin“.

Osim Der Spiegel-a, nemački mediji oštro su kritikovali vladu „zbog oklevanja da preplave Ukrajinu teškim naoružanjem.

„Der Spiegel je bio jedini ispitani medij koji je pozitivno ocenio diplomatske pregovore u odnosu na isporuke teškog naoružanja“, zaključuju istraživači.

Izveštaj je identifikovao jednu oblast u kojoj medijsko izveštavanje „sigurno nije bilo provladino“. U određenim, retkim prilikama, kancelara Olafa Šolca i njegovu koaliciju svi mediji, osim Der Spiegel-a, oštro su kritikovali „zbog oklevanja da preplave Ukrajinu teškim naoružanjem.

U izveštaju se dodaje da „nisu svi članovi vlade podjednako pogođeni kritikama“. Iako oni koji su izbegli kritiku nisu navedeni, može se kladiti da su to predstavnici vladinih koalicionih partija kao što su Zeleni, koji od prvog dana zahtevaju da Berlin „preplavi“ Kijev oružjem.

Uopšteno gledano, studija nudi uznemirujući pogled na to kako su svi nemački mediji stajali iza uzroka rata i opasne eskalacije protiv Rusije. U međuvremenu, razmatranje alternativnih politika, kao što je podrška diplomatskom rešenju ili podsticanje Ukrajine da se uključi u pregovore kako bi se borbe prekinule što je pre moguće, bilo je skoro potpuno odsutno – ili zaista sasvim odstranjeno – iz bilo kakvog izveštavanja ili medijske analize.

Takođe, pokazuje kako su novinari među najagresivnijim i najefikasnijim lobistima za rat. Nemačka je samo jedna država, a slična istraživanja medijskog izveštavanja o sukobu u bilo kojoj zapadnoj državi - neminovno bi došla do sličnih zaključaka. U mnogim slučajevima, zaključci bi mogli biti još drastičniji, u smislu jednostrane, proratne slike koju štampa prosečnim građanima predstavlja, i nedostatka suprotstavljenih, prodiplomatskih stavova.

To bi sigurno bio slučaj u Velikoj Britaniji i SAD, dve zemlje koje najžešće guraju proksi rat sa Rusijom. Potvrđeno je da su Kijev i Moskva početkom aprila postigli sporazumno privremeno rešenje, po kojem bi se Rusija povukla na svoju poziciju pre 24. februara, a Ukrajina bi obećala da neće tražiti članstvo u NATO-u u zamenu za bezbednosne garancije brojnih zemalja.

Međutim, u poslednjem trenutku, tadašnji premijer Velike Britanije Boris Džonson je, navodno, doleteo u Kijev i zahtevao da Zelenski odustane od pregovora. Ova šokantna činjenica jedva da je pomenuta u vestima na engleskom jeziku, ali to ne bi trebalo da nas iznenadi.

Čini se da ove organizacije i novinari koji rade za njih imaju „večni rat“ za prodaju. Da bi se to dogodilo, zapadnoj javnosti se očigledno ne može dozvoliti da zna da je moguće postići mir sredstvima koja su alternativna smrti i uništenju. Takođe je neophodno, čini se, obmanuti Evropljane o posledicama sukoba po njihove sopstvene ekonomije i lične živote, što dokazuje studija Univerziteta u Majncu.

Između 24. februara i 31. maja, udeo izveštaja koji su pominjali ili su govorili o „uticaju rata na Nemačku“, kao što su nestašica energije i inflacija cena, nikada nije porastao preko 15% ukupno nedeljno. Državni mediji su tek u poslednje vreme počeli da prepoznaju ovu štetu i istražuju šta ona znači za prosečnog građanina. Većina javnosti možda ne vidi da dolazi ogromna recesija, niti ima bilo kakvu predstavu da je to njihova vlada sama izazvala.

izvor: https://www.rt.com/news/568595-how-to-sell-war/ 

objavljeno: 22 decembra 2022.