Mediji o rezultatima posete francuskog predsednika SAD: “U suštini, Makron nije dobio mnogo od Bajdena“

Francuski Kurie Enternasional prenosi pisanje strane štampe o poseti predsednika Makrona SAD uz zaključak da u suštini nije ništa dobio od predsednika Bajdena. 

Francuski predsednik je u Vašingtonu primljen uz pune počasti. Po pitanju industrijskih subvencija i straha od trgovinskog rata, s druge strane, rezultati njegove posete su neizvesni, analizira međunarodna štampa, a prenosi Kurie Enternasional.

Svečano prikrivanje spora

List citira Vašington post: Koliko vrede izjave o namerama Emanuela Makrona i Džoa Bajdena 1. decembra u Vašingtonu? Ako su francuski i američki predsednici „podigli svoje kristalne čaše za transatlantsko prijateljstvo i slavili zajedničke vrednosti i ciljeve“, piše Vašington post, „ambijentalna saglasnost je maskirala spor koji tinja oko milijardi dolara subvencija ekološkoj tranziciji“.

“U korenu transatlantske neizvesnosti je američki zakon ´o smanjenju inflacije´ (IRA) i njegove izdašne subvencije za električna vozila, baterije i obnovljive izvore energije proizvedene u SAD. To su mere koje se u Evropi smatraju protekcionističkim. Dvojica šefova država su se, međutim, pohvalila da su postigli napredak u njegovoj primeni, čime bi se ponovo uspostavili trgovinski odnosi između kontinenata. Štampa nije toliko optimistična“, piše Kurie Enternasional i prenosi evropsko izdanje američkog portala Politiko koji smatra da će između teorije i stvarnosti, „kao i uvek, detalji biti od presudne važnosti”.

„Teško je videti šta Bajden može da uradi kako bi sprečio da njegove subvencije ´kupi američku robu´ (Buy American) naškode evropskim proizvođačima automobila, na primer, od kojih su mnogi iz moćnih zemalja članica poput Francuske i Nemačke. Više od uveravanja, najava Džoa Bajdena da će primeniti dekrete kako ne bi naštetio Evropljanima bila bi, prema oceni portala Politiko, polazna tačka za ´vraćanje poverenja´ tokom transatlantskog međuministarskog saveta koji se održava 5. decembra.“

SAD i Evropska unija u različitim pozicijama

Politiko dalje konstatuje da istu priču nalazimo u američkoj finansijskoj štampi. Bloomberg se otvoreno podsmeva francuskim lekcijama o američkom protekcionizmu. Prava suština stvari je da „Bajden i Makron žele isto, ali drugačije“, piše na Politiko: energetsku nezavisnost i čistu i dinamičnu industriju kod kuće.

„Ove podele su strukturalne i stoga ih je teško prevazići. Strahovanja Evrope od deindustrijalizacije, izazvane energetskim problemima, objašnjavaju se, sa ove strane Atlantika, prisustvom ruskog suseda, bogatog resursima i istorijom zavisnosti Evropljana od ovog suseda. Neosporno je da su u jeku razvoja gasa iz škriljaca SAD postale neto izvoznik, dok su glavne evropske ekonomije u velikoj meri zavisne od uvoza. To znači da su „SAD i Evropska unija u suštinski različitim pozicijama“.

Složno protiv Kine – na štetu Evrope

“Tekst zakona o smanjenju inflacije proizvod je nezaboravnog obračuna u američkom Kongresu, pa je stoga gotovo nedodirljiv. Zato sajt Politiko takođe vidi samo nekoliko detalja preko kojih bi mogao da se ublaži njegov efekat na evropsku industriju“ prenosi Kurie Enternasional.

U Londonu, Dejli telegraf opisuje francuskog predsednika kao „licemernog” kada zamera Amerikancima njihov protekcionizam.

„Da budem iskren, Makron ipak ne greši u jednom: ako žele da prevladaju u onom što je zapravo ekonomski rat protiv Kine, glavne zapadne sile moraju da rade zajedno, a ne jedna protiv druge“, piše ovaj list a prenosi pariski Kurie Enternasional.

U Nemačkoj, konačno, ekonomski dnevnik Handelsblat ne vidi „ništa suštinsko, osim floskula“ iza kojih se krije odnos snaga nepovoljan za Evropu. „Amerikanci su svesni da je situacija u kojoj se nalaze Evropljani nesigurna i zbog toga ne žele da prave velike ustupke u sporu oko subvencija. U najboljem slučaju, možemo očekivati odlaganje roka kada evropske kompanije mogu da prenesu svoje lance snabdevanja u Sjedinjene Države na uredan način“.

“Jednačina nema sumnje za nemački dnevnik: Bajdenovi prioriteti su jasni: prvo unutrašnja politika, zatim Kina – a posle, daleko iza, dolazi Evropa“, prenosi Kurie Enternasional.