MAKRON: ZAPAD BI MORAO PREISPITATI KAKO DA SE POSTAVI PREMA RUSKIM ZAHTEVIMA
Rusija i SAD prošle nedelje su saopštile da su spremne da međusobno pregovaraju, iako je američki predsednik Džoe Bajden (Joe Biden) to uslovio time da Putin mora pokazati volju da okonči ratu Ukrajini. Kremlj je, međutim, preko svog glasnogovornika Dimitrija Peskova, pregovore uslovio priznanjem SAD aneksije četiri ukrajinske oblasti
Zapad bi, kako smatra francuski predsednik Emaniel Makron (Emmanuel Macron), morao, pre svega, da razmotri kako da se postavi prema ruskim bezbednosnim zahtevima od Severno-atlantske alijanse, ukoliko se Vladimir Putin odluči da se vrati pregovorima o miru u Ukrajini. On je to, kako prenosi Rojters, izjavio u intervjuu tv-stanici TF1 prilikom njegove posete Sjedinjenim Državama.
"Jedna od bitnih tačaka, kojima se moramo baviti, jeste, kako je Putin uvek govorio, strah da će NATO doći na sama vrata Rusije, kao i od razmeštanja raketa koje bi mogle ugroziti Rusiju", rekao je Makron.
Garancije za Rusiju
"To će biti jedna od tema na pregovorima o miru, tako da se moramo pripremiti za to šta smo spemni da učinimo, kako da zaštitimo naše saveznike, a Rusima damo garancije ako se vrati pregovaračkom stolu", dodao je francuski predsednik.
Rusija i SAD koje stoje na čelu zapadne Alijanse, ove nedelje su saopštile da su spremne da međusobno pregovaraju, iako je američki predsednik Džoe Bajden (Joe Biden) to uslovio time da Putin mora pokazati volju da okonči ratu Ukrajini. Kremlj je, međutim, preko svog glasnogovornika Dimitrija Peskova, pregovore uslovio priznanjem SAD aneksije četiri ukrajinske oblasti.
U telefonskom razgovoru s nemačkim kancelarom Olafom Šolcem (Scholz), Putin je u petak rekao da ruske pregovore o miru ometa zapadna podrška Kijevu koji već duže vreme deklariše da je spreman za pregovore samo pod uslovom da se ruske invazione snage povuku sasvim iz Ukrajine. Iz Ukrajine se, takođe, ističe da oni neće da pregovaraju s Putinom nego s njegovim naslednikom.
Makron je u četvrtak u Beloj kući najavio da će "narednih dana razgovarati s Putinom".
Kojim putem do pregovora o miru
"S njim ću i dalje razgovarati jer mi moramo nastojati da predupredimo svaku eskalaciju. Hteo bih da razovaramo i o bezbednosti nuklearnih centrala", dodao je on.
Rusija i Ukrajina, prema rečima šefa francuske države,, moraju naći put do pregovaračkog stola. "U pravom trenutku i pod uslovma koje odrede Ukrajinci, mi ćemo im pomoći da se osigura mir".
Direktni pregovori ukrajinske i ruske delegacije vođeni su, inače, krajem marta ali nisu imali nikakav efekat. Na pregovore i dijalog pozivaju i druge svetske sile i države, kao što su Kina, Indija i Turska.
Nekoliko sedmica pre ruske invazije na Ukrajinu, 8. februara, Putin je rekao Makronu da Rusija ima prema Zapadu tri osnovna bezbednosna zahteva - nikakvo dalje širenje NATO, nikakvo razmeštanje raketa blizu ruskih granica i smanjivanje obima vojne infrastrukture NATO u Evropi na nivo pre 1997. SAD su, inače, tada ruske zahteve označile za neprihvatljive. U NATO su, inače, stupile Češka, Poljska i Mađarska još 1999. Sada se kandiduju za članove Finska i Švedska.
