Mediji o posledicama Bajdenovog plana protiv inflacije: Pariz i Berlin primorani da se zbliže

„Sporovi su ponekad korisni“, raduje se Der Tagesspiegel dan nakon sastanka nemačkog i francuskog ministara ekonomije. Kada su 22. novembra Bruno Lmer i Robert Habek objavili svoju novu strategiju u vezi sa Sjedinjenim Državama, za berlinske novine, kao da su pale u zaborav nedavne tenzije između Berlina i Pariza - prenosi francuski Kurie Enternasional.

Novi sukob, ovog puta sa zemljom „Ujka Sama“, primorava Francusku i Nemačku da se ponovo zbliže. I Pariz i Berlin loše gledaju na novi plan Džoa Bajdena za podršku privredi, nazvan „Zakon o smanjenju inflacije“.

Američki protekcionizam?

„Sa evropske tačke gledišta, američki zakon (koji predviđa da se potroši 430 milijardi tokom deset godina) je protekcionistička mera zato što podstiče kompanije da povuku svoja ulaganja iz Evrope i podstiče potrošače da kupe američka električna vozila - objašnjava Politiko Jurop.

Prema Frankfurter Allgemajne Cajtung-u, nemački ministar ekonomije je čak sugerisao da mere SAD „nisu u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije“. Nedelju dana pre sastanka, nedeljnik Der Spiegel je pominjao i mogućnost „trgovinskog rata sa Sjedinjenim Državama“.

Da bi se takmičio sa Amerikancima i privukao investitore na „Stari kontinent“, Berlin sada ne vidi drugo rešenje osim da se „pridruži Parizu u zahtevu da evropsku industrijsku politiku više podrži “, uverava Politiko Jurop. U zajedničkoj izjavi Bruno Lmer i Robert Habek su se izjasnili u tom pravcu.

„Pozivamo na stvaranje evropske industrijske politike koja može da omogući našim preduzećima da napreduju usred globalne konkurencije, posebno kroz tehničko vođstvo“, rekli su oni, navodeći američki Zakon o smanjenju inflacije kao glavni izazov za EU.

Sprečiti negativne posledice  

Bez otvorenog razgovora o poslovnim subvencijama, njih dvojica su insistirali na potrebi da se „istraže načini za sprečavanje negativnih efekata protekcionističkih mera koje preduzimaju treće zemlje” i da se razviju francusko-nemački projekti koji se odnose na veštačku inteligenciju, kvantne proračune ili čak razvoj vodonika kao izvora energije.

Njihovo zajedničko saopštenje, takođe, poziva Evropsku komisiju da ubrza procedure za odobravanje pomoći dodeljene u okviru IPCEI (Važni projekti od zajedničkog evropskog interesa)“, precizira Politiko Jurop. Ovi mehanizmi imaju za cilj da podrže određene strateške oblasti, kao što je mikroelektronika, putem transnacionalnih planova pomoći.

Briselski mediji ipak smatraju da je francusko-nemački manevarski prostor i dalje ograničen. Ministri ekonomije dve zemlje navode da pomoć koju traže mora da bude u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO).

„To znači da ne smeju da diskriminišu strane investitore“, prenosi Kurie Enternasional.

Francusko - nemačko pomirenje kao glavni zadatak

Istovremeno, razlike između Francuske i Nemačke nisu nestale, navodi Tagespiegel.  Iako razgovori o budućem evropskom borbenom avionu napreduju, „svaka strana može da navede u čemu druga strana greši“.

Emanuelu Makronu se nije svidelo što je isključen iz posete nemačkog kancelara Pekingu 4. novembra. Takođe, nije bio unapred obavešten o planu Nemačke za pomoć svojoj privredi u visini od 200 milijardi evra na ime kompenzacije zbog energetske krize. Sa svoje strane, Olaf Šolc kritikuje francuskog predsednika zbog toga što je u korenu prekinuo projekat gasovoda MidCat, koji je podržao Berlin.

„Da li će 'francusko-nemački par' – Francuzi više vole imidž romantične veze, a Nemci tehničke termine poput 'nemačko-francuski motor' ili 'tandem' – moći brzo da prevaziđe sve svoje razlike", pitaju berlinske novine. Za njih se nesuglasice oko evropske odbrane ili upravljanja energetskom krizom čine previše važnim da bi se rešile za nekoliko dana – prenosi Kurie Enternasional.

Deklaracije Habeka i Lmera „pokazuju da su Berlin i Pariz spremni za ovaj težak posao pomirenja. Štaviše, da im to bude prioritet.”