“Frankfurter alemajne cajtung“ kritikuje odnos SAD prema Evropi: Zar se tako odnose prema prijateljima?

Sa stanovišta nemačke vlade, fabrika Tesla u Grinhajdu je uspeh. Posle nešto više od dve godine gradnje, „Gigafabrika” je uz fanfare svečano otvorena prošlog marta. To što je američka marka električnih automobila odabrala upravo ovaj brandenburški gradić od 9.000 duša, 50 kilometara od Berlina, da postavi svoju prvu evropsku fabriku je božji dar. Podvig je dvostruko veći, budući da projekat nisu zgnječili zupčanici nemačke birokratije. Premeštanje gmizavaca (zaštićenih vrsta) koji su bili u zoni gradilišta, krčenje šuma, građevinski radovi, prijem fabrike: sve je funkcionisalo kao sat - sve do 14. septembra.

Povlačenje investitora

Tog dana Nemačka je primila vesti iz Sjedinjenih Država. Tesla je zamrznuo svoj drugi projekat u Grinhajdu, velikoj fabrici baterija - otkrio je Vol strit džornal. Umesto da ulaže novac preko Rajne, šef Tesle Ilon Mask namerava da preusmeri svoja ulaganja u Sjedinjene Države. Razlog su poreske olakšice koje je u tu svrhu i uveo predsednik Džo Bajden. Tesla je uveravao svoje nemačke partnere da će fabrika baterija na kraju biti završena iako su se prioriteti grupe trenutno promenili. Ipak, Nemci se „nisu bili oduševljeni“.

Rat u Ukrajini, kineske pretnje Tajvanu, energetska kriza, inflacija - kao da se ekonomska situacija nije dovoljno pogoršala poslednjih meseci, serija zakonodavnih mera koje je pokrenula američka vlada, nazvana Zakon o smanjenju inflacije, dodatno zamračuje sliku.

Bajden namerava da smanji zavisnost SAD od uvoza — čak i na račun bliskih partnera poput Nemačke. Retko kada su predsednikove ambicije bile jasnije izražene nego u njegovom tvitu od 14. avgusta: „Zamislite svet u kome ljudi podižu haubu svog automobila i vide 'made in Amerika' urezano u bateriju. Upravo je to ono što će omogućiti Zakon o smanjenju inflacije (za šta će tokom deset godina biti potrošeno skoro 430 milijardi dolara)“, rekao je Bajden nakon usvajanja teksta u Kongresu.

Nemačka industrija već ulaže velika sredstva u Sjedinjene Države. BMV je upravo najavio plan da proširi svoju fabriku u Spartanburgu u Južnoj Karolini u narednim godinama, za budžet od 1,6 milijardi evra. Minhenski proizvođač planira da tamo proizvede šest novih električnih modela. A nemačka hemijska grupa Evonik je upravo otvorila, početkom septembra, istraživački centar u Pensilvaniji.

Pored toga, Peter Carlsson, šef švedskog startapa Northvolt, objavio je 28. oktobra da preispituje svoj višemilionski projekat u Šlezvig-Holštajnu – fabrici baterija za električne automobile – ne samo zbog skoka cena energije, već i zbog neočekivanog prihoda od američkih subvencija.

"Kiša američkih subvencija"

Evropa je pala. S jedne strane, naravno da je „dobar znak“ to što Amerikanci sada nameravaju da se bore protiv klimatskih promena „snažnim paketom zakonodavnih mera“, nedavno je prokomentarisao nemački ministar ekonomije Robert Habek (Zeleni). Ove mere, međutim, ne bi trebalo da menjaju uslove fer konkurencije između Evrope i Sjedinjenih Država. Jasno je da su kompanije u iskušenju da odu, primamljene subvencijama, nastavio je ekološki orjentisani ministar, zaključivši da je neophodan “snažan odgovor“ na Bajdenov zakon o inflaciji.

Nemačka vlada, koja je često nejedinstvena, čini se da sada formira zajednički front po ovom pitanju. „Američka strategija mora da nas podstakne da radimo dvostruko više na evropskoj konkurentnosti“, rekao je ministar finansija Kristijan Linder (FDP, liberal). I kancelar Olaf Šolc (SPD, socijaldemokrata) smatra da „ne možemo da stojimo skrštenih ruku pred ovom kišom američkih subvencija“. On ima podršku Francuske po ovom pitanju, nakon nekoliko zastoja u francusko-nemačkom paru poslednjih meseci.

„Moramo da se probudimo“, grmeo je Emanuel Makron 17. oktobra na otvaranju Sajma automobila u Parizu, gde je snažno prisustvo kineskih proizvođača svedočilo o težini i samopouzdanju ove zemlje. Predsednik Republike je primetio „veoma ofanzivnu strategiju državne pomoći“ u podršci domaćim proizvođačima, ne samo u Kini, već i u Sjedinjenim Državama. Makron otvoreno planira da ograniči isplatu bonusa samo za kupce električnih automobila  „made in Europe“.

EU je podeljena u odnosu na Vašington

Za sada ne vidimo da postoji jedinstvena linija u Evropi kao odgovor na američki zakon o smanjenju inflacije. To važi i za Evropsku komisiju. Letonski komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis smatra da je rešenje u popuštanju i konstruktivnom dijalogu Vašingtona sa Evropom s obzirom da Evropa zavisi od Sjedinjenih Država koje su njen najveći  trgovinski partner i s obzirom da je Evropi potrebno da Vašington bude na njenoj strani u sukobima poput onog sa Kinom i  Rusijom. Međutim, (Francuz) Tijeri Breton, evropski komesar za unutrašnje tržište, zalaže se da Berlin i Pariz složno zauzmu tvrđi stav.

Francuz je već započeo rad na industrijskoj strategiji „made in Europe“ kako je rekao za ekonomski dnevnik Lezeko 4. novembra. Evropska unija bi po tome ostala otvorena za kompanije iz drugih ekonomskih regiona – „ali pod našim uslovima“. Istovremeno, SAD i EU su osnovale radnu grupu posvećenu rešavanju njihovih sporova.

Ne treba zaključiti, na osnovu Bajdenove politike, da Amerikanci traže konfrontaciju sa EU, umirujućim tonom kaže Kristof Šemionek, koji predsedava (nemačkom) Privrednom komorom u Vašingtonu. Vlada SAD teži svojim ciljevima da obezbedi zemlju i u svakom slučaju usredsređena je na svoje unutrašnje tržište. Stvaranje radne grupe je dokaz da su Amerikanci posvećeni ograničavanju štetnih posledica (ove politike), podsetila je nedavno trgovinska predstavnica Sjedinjenih Država Ketrin Taj.

Ali, ona je takođe nagovestila da Amerikanci ne gledaju baš najbolje na planove EU kao što je onaj o porezu na ugljen-dioksid, koji će podići cenu proizvoda koji povećavaju emitovanje CO2. Ima i drugih problema. Vašington, kao mleko na vatri, posmatra kineski uticaj na nemačku ekonomiju, posebno u automobilskom sektoru. Činjenica da je Šolc otputovao sa nemačkim industrijalcima u Peking da se sastane sa Si Đinpingom i neočekivano ovlastio kineskog brodovlasnika Coska da preuzme udeo u luci Hamburg, takođe je izazvala podizanje obrva u Sjedinjenim Američkim Državama.

Odseći Evropu od Kine

Evropljani, sa svoje strane, loše shvataju američku zabranu izvoza visokotehnoloških čipova i srodnih tehnologija u Kinu. Mera je posebno štetna za holandsku kompaniju ASML, tehnološkog lidera u oblasti proizvodnje mašina za proizvodnju ovih čipova.

ASML Kinezima već ne isporučuje mašine najnovije generacije, ali Amerikanci i dalje žele da pooštre uslove za izvoz u Kinu.

Uz to ide i nezadovoljstvo izazvano „prevelikim cenama”, koje je Berlin osudio, a koje trenutno primenjuju američki izvoznici tečnog prirodnog gasa. Evropljani u suštini odgovaraju: evo na kakav se način ophodite sa prijateljima i to u sred energetske krize, u vreme kada su cene gasa i struje mesecima mnogo veće od cena uobičajenih u Sjedinjenim Državama. U stvari, Amerikanci su proporcionalno manje pogođeni ratom u Ukrajini nego Evropa.

Za nemačkog ministra ekonomije, Evropi preostaje samo jedna stvar s obzirom na ovo raspadanje sveta na antagonističke blokove, a to je da pojača svoju industrijsku politiku. Drugim rečima: ubrzajte izdavanje dozvola (za preduzeća), ali pre svega odrešite kesu. Po ovom pitanju, on zna da ima Francuze na svojoj strani. Nekoliko transnacionalnih planova pomoći, IPCEI (Važni projekti od zajedničkog evropskog interesa), već se pojavilo.

Berlin je sa svoje strane planirao da u narednim godinama oslobodi 17 milijardi evra za projekte u oblasti poluprovodnika. Istina, jedna američka kompanija bi od toga trebalo da ima najviše koristi: Intel želi da uspostavi veliku fabriku čipova u Magdeburgu i ovde može da računa na velikodušnu pomoć nemačke države. Nedavno se govorilo o za to namenjenoj koverti vrednoj 6,8 milijardi evra.