Mediji o poseti Olafa Šolca Kini: Kancelar odbio ponudu Мakrona da putuju zajedno u Peking?
„Makron još nije najavio da li će otputovati u Kinu ovog meseca“, preneo je Čajna morning post - SCMP, dodajući da je, „prema francuskim informacijama, Šolc odbio Makronovu ponudu da zajedno putuju u demonstraciju jedinstva EU“
(ilustracija, Nemačkog kancelara Šolca primio je jutros kineski predsednik Si)
Nemačkog kancelara Olafa Šolca će 4. novembra u Pekingu primiti kineski predsednik Si Đinping, koji je upravo ponovo imenovan za treći mandat. Dok su kineski mediji oduševljeni ovom posetom, kineski disidenati u peticiji traže od Šolca da odustane od svog putovanja – prenosi pariski Kurie Enternasional u svom pregledu kineske štampe.
„Pored generalnog sekretara Komunističke partije Vijetnama Ngujen Fu Tronga, Kinu će uskoro posetiti i pakistanski premijer Šarif, predsednik Tanzanije Hasan i nemački kancelar Šolc“, piše pekinški nedeljnik Zhongguo Ksinven Zhoukan 1. novembra, najavljujući dolazak „prvog talasa 'diplomatskog buma'” nakon 20. nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine (KPK), koji je izabrao Si Đinpinga za treći mandat.
"Veoma snažna želja" da poseti Kinu
Što se tiče Olafa Šolca, „ovo će biti prva poseta Kini u njegovom mandatu - od kada je postao kancelar 8. decembra 2021. On će biti prvi zapadni lider koji je otišao u Kinu posle partijskog Kongresa i prvi evropski lider koji je u poslednje tri godine otišao u Kinu “, naglašava Zhongguo Ksinven Zhoukan, koji dodaje da je „Šolc pod velikim pritiskom javnog mnjenja (u Nemačkoj) u vezi sa ovim putovanjem“.
Pekinški magazin žali što određeni glasovi iz evropskih zemalja, uključujući Nemačku i „pod uticajem Bajdenove administracije, koja pokušava da ujedini Evropu i da obuzda Kinu“, a u kontekstu sukoba između Rusije i Ukrajine - pozivaju na „prekidanje“ odnosa sa Kinom“ uprkos činjenici da je Kina već šest godina najveći trgovinski partner Nemačke i da je Kina 2020. godine postala prvi trgovinski partner Evropske unije (EU), premašivši Sjedinjene Države.
Zhongguo Ksinven Zhoukan napominje da Šolc ima „veoma snažnu želju da poseti Kinu“, citirajući rečenicu koju je izgovorio nemački kancelar na poslednjem samitu EU:
„Veoma mi je važno da posetim Peking, nijedna zemlja EU nije spremna da se „odvoji“ od Kine“.
...bez Makrona
Na pitanje nedeljnika, Zhu Feng, izvršni dekan Instituta za međunarodne odnose Univerziteta Nanjing, smatra da ovaj talas intenzivnih poseta stranih lidera Kini odražava „opštu zabrinutost međunarodne zajednice zbog tendencija buduće globalne političke i ekonomske politike “, kao i „nezadovoljstva aktuelnom politikom SAD”.
Navodeći imena velikih nemačkih poslovnih ljudi koji će pratiti kancelara, kineski ekonomski list Diii Caijing ih opisuje kao „luksuznu povorku”. S obzirom na uticaj Nemačke u EU, Ding Čun, direktor Centra za studije evropskih pitanja na Univerzitetu Fudan u Šangaju, veruje da bi ova poseta „mogla da navede druge zemlje EU da krenu njegovim stopama“.
Prošlog jula, hongkonški list South China Morning Post (SCMP) otkrio je da su Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron bili među mnogim evropskim liderima koji su bili pozvani u Kinu.
„Makron još nije najavio da li će otputovati u Kinu ovog meseca“, preneo je SCMP, dodajući da je, „prema francuskim informacijama, Šolc odbio Makronovu ponudu da zajedno putuju u znak demonstracije jedinstva EU“.
Vapaj kineskih disidenata
Oko 100 kineskih disidenata u inostranstvu, uključujući bivšeg studentskog lidera prodemokratskog pokreta iz 1989, Vang Dana, potpisalo je 31. oktobra peticiju u kojoj su Šolca pozvali da ne putuje u Kinu, prenosi sajt američkog medija Radio Slobodna Azija (RFA).
„Mi smo grupa bivših kineskih studenata, umetnika, pisaca, pesnika i intelektualaca koji su prognani širom sveta od masakra na Tjenanmenu u Pekingu 1989. godine, kao i savesnih Kineza iz Hong Konga koji su nedavno zatražili azil. Bili smo veoma iznenađeni kada smo saznali da ste planirali da odete u Kinu u novembru“, piše u pismu upućenom nemačkom kancelaru.
Upozoravajući na ovu posetu koja će poslati „loš signal“ svetu, pismo zatim postavlja pitanje o „genocidu“ u Sinđangu, ljudskim pravima na Tibetu, o Hong Kongu i teškim povredama ljudskih prava“ uzrokovanih politikom „nula kovida“.
„Nadamo se da će lideri drugih demokratija ovo shvatiti kao upozorenje, da ne prodaju svoju dušu, da ne kleče pred diktatorima“, rekao je pisac peticije Vang Longmeng za RFA, jedan od bivših lidera Prodemokratskog pokreta iz 1989“, prenosi Kurie Enternasional.
