Berlin okupio 14 zemalja članica NATO-a za kupovinu antiraketnog štita: Francuska ostala izvan projekta
“Ovaj projekat nemačkog raketnog štita na taj način povećava rastuću listu razlika između nemačkih i francuskih interesa u odbrambenoj industriji povezanih sa ratom u Ukrajini“, izveštava Mond
(ilustracija, Nemačka je ujedinila 14 zemalja NATO-a da bi kupila protivraketni odbrambeni štit, što je jako nerviralo Francusku objavio je u subotu Mond)
Povodom sastanka ministara odbrane NATO-a u Briselu prošle nedelje, četrnaest zemalja na čelu sa Nemačkom saopštilo je da su postigle dogovor o zajedničkoj nabavci protivraketnog štita. Štit sastavljen od nemačkih, američkih i, možda, izraelskih sistema, na žalost Francuske, vatrenog branioca ideje „evropskog suvereniteta“, koja se dobrovoljno držala po strani od ovog projekta – piše pariski dnevnik Mond, ocenjujući da je ovo je jedan od novih rezultata uticaja rata u Ukrajini na evropsku odbrambenu industriju.
Ovaj projekat nazvan „Štit evropskog neba“, o kojem je nekoliko meseci pregovarao nemački kancelar Olaf Šolc, okuplja Ujedinjeno Kraljevstvo, Belgiju, Holandiju, Norvešku i Finsku, kao i mnoge zemlje sa istočnog krila Evropa: Bugarsku, Rumuniju, Češku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Slovačku, Sloveniju, pa čak i Mađarsku. To je formalizovano u četvrtak 14. oktobra, prenošenjem "pisma o namerama" NATO-u – izveštava dalje pariski dnevnik.
List ocenjuje da je ovo pismo „samo početak procesa“.
Kako je objavljeno 14. septembra, nemačka vlada će kupiti protivraketni odbrambeni sistem kompanije Israel Aerospace Industries (IAI) za početnu cenu od oko 2 milijarde evra: Premijer Jair Lapid i kancelar Olaf Šolc, izvor en.Globes.co.il
Nemačka spremnost da se plati naoružavanje
“Ukupna cena ovog štita, verovatno previsoka, nije poznata. Revnost Nemačke da modernizuje svoje odbrambeno oružje na veoma pragmatičan način, međutim, sugeriše da neće doći do zastoja u ovom projektu“, piše Mond.
„Sa svojim novim fondom, od 100 milijardi evra za ponovno naoružavanje Bundesvera, najavljenim u februaru, Berlin ima dovoljno da svake godine utrostruči svoj budžet za nabavku“, ocenio je Ameli Fere, istraživač na Francuskom institutu za međunarodne odnose (IFRI).
Ovaj projekat protivraketnog štita ima za cilj da formira neku vrstu „višeslojnog mehura“ kako bi se dotične evropske zemlje zaštitile od raketnih napada različitog dometa, poput određenih dronova ili helikoptera. „Štit neba“ bi trebalo da uključi kupovinu sistema IRIS-T sa dometom od tridesetak kilometara, koji je razvila nemačka kompanija Diehl BGT Defense, i Patriot sistema, američkog proizvođača Raitheon-a, koji mogu da obezbede zaštitu do 200 kilometara.
Mond izveštava pozivajući se na nemačku štampu, da bi ovu odbrambenu konstrukciju mogao da dovrši izraelski sistem Arov 3 nazvan „Gvozdena kupola“, proizvođača Israel Aerospace Industries (IAI), proizveden da uništi supersonične rakete na veoma velikoj visini, kao što su interkontinentalne balističke rakete.
U nekoliko navrata poslednjih meseci, kancelar Šolc je otvoreno izrazio interesovanje za ovaj sofisticirani sistem koji potencijalno omogućava da se obezbedi zaštitni balon od 2.400 kilometara u radijusu.
Nemački predlog „nebeskog štita“ oduševljeno je komentarisao četvrtak od zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirča Džoana. „Nova sredstva, potpuno interoperabilna i neprimetno integrisana u vazdušnu i protivraketnu odbranu NATO-a, značajno će poboljšati našu sposobnost da branimo Alijansu od svih vazdušnih i raketnih pretnji“, rekao je. „Ova posvećenost je danas još važnija, dok smo svedoci nemilosrdnih raketnih napada Rusije na Ukrajinu“, dodao je on.
Francuska ožalošćena
Francuska strana doživela je ovo kao težak udarac. „Pazite da ponovo ne pokrenete trku u naoružanju“, komentarisali su u Jelisejskoj palatim - preneo je Mond.
Francuska, kako navodi pariski dnevnik, nije želela da se pridruži inicijativi Berlina, jer je od 2021. godine sa Italijom razvijala novu verziju svog sistema PVO srednjeg dometa SAMP/T, takođe poznatog kao "Mamba". Sa dometom od 120 kilometara, jedan od ovih sistema trenutno je pozicioniran u Rumuniji na obali Crnog mora.
“Ovaj projekat nemačkog raketnog štita na taj način povećava rastuću listu razlika između nemačkih i francuskih interesa u odbrambenoj industriji povezanih sa ratom u Ukrajini“, ocenjuje Mond. Nemačka je u junu, na primer, odlučila da ne gubi vreme na lansiranje jednog od svojih vojnih posmatračkih satelita. Suočena sa kašnjenjem lansera Arian-6, Nemačka se odlučila za američku kompaniju SpaceKs. Berlin je u martu takođe odlučio da kupi trideset pet borbenih aviona F-35 od američkog Lokid Martina, kako bi delimično zamenio svoju zastarelu flotu Tornado.
Francuski Kurie Enternasional prenosi, u pregledu svetskih medija, da je nekoliko evropskih zemalja najavilo je da želi da investira u zajednički sistem protiv-vazdušne odbrane što je pokrenula nemačka vlada, kojoj je takav sistem neophodan u ovom periodu geopolitičkih tenzija sa Moskvom.
Levo orjentisani, nemački Tagesšpigel piše da Berlin „preuzima kontrolu“ i da je Nemačka izvor evropskog projekta štita pod nazivom „Juropian Skaj šild”, koji bi trebalo da omogući zajedničku nabavku opreme za protivvazdušnu odbranu.
Ideja o takvom projektu nije nova u Nemačkoj, uverava berlinski list. Već u martu 2022. godine, nekoliko nedelja nakon početka rata u Ukrajini, vlasti preko Rajne su objavile da razmatraju kupovinu protivraketnog štita Arov-3 izraelskog proizvodjača, sličnog „Gvozdenoj kupoli“.
Ovaj projekat nabavke još uvek se proučava, a Berlin takođe želi da brzo investira u naoružane dronove i efikasne uređaje protiv raketa srednjeg i dugog dometa. „Ovo bi posebno uključivalo sistem protivvazdušne odbrane Iris-T SLM, koji je Berlin upravo isporučio Ukrajini“, prenosi Tagesšpigel.
