EU i Italija posle izbora: Đorđa Meloni spremna da se igra vatrom

Đorđa Meloni je pobedila, imamo nacionaliste koji preovladavaju i evrofile koji se povlače: ostali su malo važni - piše italijanski liberalni list Il Foljo (Il Foglio):

Za sve one kojima je na srcu odbranu Evrope i borba protiv populizma, za sve one koji smatraju da je neophodno da zemlja poput Italije drži podalje pristalice suvereniteta, ovaj 25. septembar ostaće u sećanju. To je dan kada se pred našim očima dogodila totalna promena paradigme.

Juče je još uvek preovladavao Mario Dragi kao model, model evropskog suvereniteta, model koji kombinuje atlantizam i evropejstvo. Od sada ustupite mesto modelu Melonijeve, Salvinijevom modelu, modelu evroskeptičnog atlantizma, koji se ne razlikuju od modela koje predlažu Tramp, Orban, Le Pen, pa čak i Voks.

Italija posle 25. septembra je Italija koja će uskoro postati nosilac novog „evropeističkog evroskepticizma“ artikulisanog oko zacrtanog cilja: učiniti sve da proces evropskih integracija ide unazad, a ne napred. Drugim rečima, to je model koji zagovara evroskeptički pristup imigracionoj politici, politici konkurencije i vladavini prava. Pristup koji teži da Brisel vidi kao protivnika, a ne kao saveznika, a Uniji kao fioku novca iz koje se diskretno uzima.

Ova nova Italija će stalno pretiti da će nacionalno zakonodavstvo staviti ispred evropskog, pokušavajući da se zaustavi nekoliko centimetara od crvene linije čije bi je prekoračenje dovelo do Suda pravde.

Manje zabrinjavajući scenario nego 2018.

Iako je odlučila da se osloni na stranke sa neosporno populističkim pedigreom, Italija je danas drugačija zemlja od one koja je na izborima 2018.godine.

Pre četiri godine, stranke Liga i Pokret 5 zvezdica (M5S), birali su birači antisistemski i evroskeptički orjentisani.

Program je imao za cilj preispitivanje uloge Italije u Evropi i njenog međunarodnog položaja: približavanjem Italije demokratijama koje nisu striktno liberalne, pomeranjem centra gravitacije poluostrva od Brisela kako bi se malo približio Moskvi, bez okretanja leđa Kini.

Četiri godine kasnije, scenario koji se danas pojavljuje u Italiji izaziva zabrinutost, ali ne do te mere da ugrozi temelje naše zemlje, kao što je to bio slučaj 2018. Nepovratnost evra, na sreću, više nije sporna, kao ni pripadnost Evropi ili privrženost atlantizmu - bez obzira što su ormani populista ispunjeni Putinovim kosturima. O usklađenosti sa evropskim ugovorima se više ne raspravlja ili se malo raspravlja: možda ima stvari koje treba promeniti, ali ne smemo da menjamo kurs.

Ali onda, biće nam rečeno, šta se može dogoditi? Kakve rizike za poluostrvo predstavlja dolazak na vlast nacionalističke, suverenističke, populističke i evroskeptične desnice?

Pisac Norberto Dilmor nudi zanimljivu tačku gledišta na ovu temu, napominjući da pobeda desnice inspirisane poljskim modelom najavljuje u Italiji scene koje su već viđene u Varšavi. Naime, koči se proces evropskih integracija, osim u slučajevima gde se može naći direktan finansijski interes, i trajni rizik od kršenja evropskih ugovora.

Ako Italija sledi poljski model, piše on, nova vlada će pokušati da utvrdi „gde su crvene linije čije bi prelaženje dovelo do raskida sa Unijom (i sa francusko-nemačkom osovinom) i približavaće im se što je više mogućem, a da ih ipak ne pređe (ili samo nakratko)”.

„Nema razloga da budemo preterano pesimisti”

Ali šta bi Italija rizikovala ako bi, usred implementacije svog Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (PNRR) (što je nacionalna verzija evropskog plana oporavka koju je 22. juna odobrila Evropska komisija), dobila evroskeptičnu vladu koja hoće da ponovo ispregovara čitava poglavlja tog plana i sprovede reforme koje su nespojive sa evropskim zakonodavstvom može? To su reforme koje bi mogle da ugroze makroekonomske bilanse zemlje, pa čak i zone evra.

Nedavna istorija Italije nas uči da nema razloga da budemo preterano pesimistični u pogledu štete koju bi populisti mogli da nanesu zemlji. Čitavo pitanje je zapravo da li će oni u poštovanju ograničenja nametnutih Italiji u godinama koje dolaze videte, ne oblik potčinjavanja velikim silama, već način očuvanja italijanske pouzdanosti.

Da bi to postigla, međutim, populistička desnica će morati da se odrekne svoje sklonosti zaverama, da ostavi po strani svoj ekstremizam i učini saveznicima sve one koje je oduvek opisivala kao neprijatelje naroda sa kojima nastoji da vlada.

Ova populistička desnica, koja je više inspirisana modelom Tramp-Orban nego modelom Dragi-Makron, tada će morati da pokaže da ima jasnu viziju šta su dužnosti druge najveće proizvodne industrije u Evropi. Moraće da zapamti da zemlja koja živi od izvoza ne može sebi priuštiti da osudi globalizaciju, i moraće da se bori protiv ekstremizma koji je sama podstakla.

Stabilnost i pouzdanost sutrašnje Italije takođe će zavisiti od kapaciteta žene političarke, koja je učinila doslednost jednim od svojih zaštitnih znakova, da ne upadne u nedoslednost pokazujući da namerava da se bori protiv populizma koji je negovala poslednjih godina. Samo eto: zamisliti da budućnost zemlje zavisi od nepovezanosti Đorđe Meloni ima manje-više isti efekat kao ona scena iz basne u kojoj je princeza poljubila žabu nadajući se da će se ona promeniti u princa.

Stopa italijanskih državnih obveznica u ponedeljak je porasla više od stope hartija od vrednosti drugih zemalja u zoni evra. Iako ne paniče, investitori su zabrinuti za potrošnju koju je obećala koalicija dovedena na vlast i uopšteno za održivost javnog duga zemlje.

Veliki favorit u anketama ima dvostruku retoriku o Evropi. Ona naizmenično daje uverljive deklaracije i pretnje EU, dok podržava svoje poljske i mađarske prijatelje kada su umešani u Evropski parlament zbog kršenja vladavine prava.

Evropa je postala jedan od elemenata italijanske politike koji izazivaju podele. To potvrđuje i izborna kampanja za parlamentarne izbore ove nedelje. Demokratska stranka, glavni protivnik desničarske koalicije koju predvodi Đorđa Meloni, odustala je od toga da je napada zbog fašističkog porekla njene partije. „Sa Putinom ili sa Evropom. Birajte “, kaže Italijanima šef demokrata Enriko Leta. On smatra da lider Fratelli d'Italia „želi da dovede do urušavanja EU. Njen izbor bi bio poklon Moskvi”. Mišljenje nemačkog nedeljnika „Štern” na čijoj naslovnici prošlog broja Đorđu Meloni predstavlja „najopasniju ženu u Evropi”, piše Il Foljo.