Tender za češku nuklearku: rusko-američki tehnološki okršaj za istoriju

Milan Lazarević, PRAG

Iako se to (još) ne kaže otvoreno, prednost se daje rusko-češkom konzorcijumu nad američko-japanskim

Na jednoj strani američko-japanski Vestinghaus (Westinhghouse), a na drugoj rusko-češki konzorcijum MIR.1200 (Atomstrojeksport i Gidropres, plus češko nuklearna mašinogradnja Škoda). Ova dva svetska giganta u sferi konstrukcije i gradnji nuklearnih centrala vode trenutno duel kakakv se ne pamti u istoriji nuklearne energetike. Oni konkurišu za posao decenije – dogradnju češke nuklearke Temelin, koja će koštati osam do deset milijardi evra i smatra se najvećim poslom u ovoj grani tokom ove decenije, u kome treba da se demonstriraju novi proboji u nuklearnoj energetici i opravdanost oslanjanja na ovu eneregiju. 

temlin ne pejzaz

Nuklearka Temlin u Češkoj

(U konkurenciji je na tenderu bila i francuska Areva koja, je međutim, na ogromnu francusku žalost, pa i ljutnju političara, zvanično isključena zbog nedostataka u ponudi, mada mnogi misle da je to zbog problema koje ima sa gradnjom finske nuklearke Okliluoto u kojoj se postavlja reaktor nove, tzv EPR generacije od 1.600 megavata. Areva se, naravno, žalila na isključenje se tendera)

Odluka o tome ko će dobiti ovaj posao imaće krupan tehnološki, ekonomski, naravno i politički značaj. Najpre tehnološki: kako tvrde češki stručnjaci, Amerikanci nude za Temelin revoluciju u tehnologiji, a Rusi proverenu tehnologiju, što je odmah kod  opreznih Čeha izazvalo pitanje – a što baš kod nas da se isprobavaju revolucionarne tehnlogije u jednoj bezbednosno tako delikatnoj oblasti? Ponude se najviše razlikuju u pogledu elemenata zaštite i bezbednosti, tvrdi prvi, dugogodišnnji direktor Temelina František Hezoučki. Američka tehnlogija je, po njegovim rečima, revolucionarna i prvi put se sada isprobava u Kini.

Sami reaktori koje za ugradnju nude obe strane, sa fizičkog gledišta su veoma slični. Ruski reaktor ipak, ima jasnu prednost nad amerčkim – bolju toplotnu efikasnost od dva posto.

Najveća razlika u projeketima jeste upravo u konstrukciji kontejmenta tj omotača reaktora. Dok ruski reaktor polazi od rešenja koje se koristi u manjim rekatorima, američki donosi revolucionarnu tehnlogiju koja još nigde nije dosad praktično isprobana.

Reaktorski blok AP1000 Vestinghausa ima čelični kontejment tako da njegova spoljna površina može služiti za odvod toplote u slučaju havarije. Građevina koja oklopljava kontejnment je, u stvari, samo kutija koja služi za odbranu od raznih havarija, na primer, od udara aviona s boka. To, ipak, nije pravi spoljni kontejment. U gornjem delu zgrade ima otvore koji omogućuju korišćenje takozvanog dimničarskog efekta koji omogućava hlađenje kontejmenta vazduhom. Čelični kontejment se  može polivati i prskati vodom iz velikog rezervoara u gornjem delu građevine kako bi se poboljšao odvod  toplote. No, da bi vazduh dvoljno strujao oko kontejmenta mora se osigurati da u slučaju havarije otvor na izlasku iz gornjeg dela zaštitne građevine ostane očuvan.

Rusko-češki konzorcijum nudi reaktor s kontejmentom od prenapregnutog betona i s unatrašnjom čeličnom košuljicom. Oko tog kontejmenta je još jedan, pravi omotač koji štiti pred pritrodnim kataklizmama i terorističkim napadima. Na spoljnoj strani tog zaštitnog omotača, odnosno kontejmenta, smešteni su izmenjivači pasivnih sistema odvoda toplote koji mogu, zahvaljući prirodnoj cirkulaciji, da odvode iz reaktora toplotu i u slučaju prekida isporuka električne energije u mrežu. Češko-ruski projekt računa i sa bezbednosno kvalifikovanim aktivnim elementima zaštite i sa velikim  električnim sistemima u rezervi sa baterijama i dizelagregatima. 

AP1000 je revocluciorni projekt sa serijom zanimljivih rešenja koja do sada nisu bila nigde isprobana. Prva nuklearka tog tipa biće u kineskom Sanmenu... MIR.1200 je, nasuprot tome, evolucioni projekt koji se oslanja na već isprobana rešenja u nešto manja dva bloka u kineskom Tinvanu. Ruski projektanti i nadzorni organi, poučeni katasrofom u Černobilu, insistiraju na višestrukom osiguranju bezbednosti i po cenu viših investicionih troškova, zaključio je Hezoučko.

Stručna javnost moći će iz ovog duela dosta da se informiše, ali po nešto - može se reći ono što je za njih i najbitnije, u stvari - shvatiće i laici, pre svega ovaj poslednji zaključak. Zato, kao i zbog činjenice da rusko-češka ponuda računa s mnogo većim učešćem čeških preduzeća u gradnji nuklearke, čini se da je rusko-češki konzorcijum favorit na tenderu. A to teško može da se promeni i političkim intervencijama kakvih se ne libi američka država. U Češkoj je ovih dana, samo zbog Temelina, boravila šefica američkog Stejt Departmenta Hilari Klinton, pokušavajući da domaćine ubedi da na tenderu ne biraju samo izvodjače radova nego potvrđuju i neke svoje ranije učinjene političke izbore.  


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...