Nove tehnologije preduslov za razvoj privrede

BM

Bez novih tehnologija i razvoja industrije privreda ne može da napreduje, poručili su učesnici konferencije SAD - EU - Japan - Srbija- tehnološki samit, koji je na Mašinskom fakultetu u Beogradu okupio više od 200 stranih i domaćih eksperata.

Učesnici konferencije SAD - EU - Japan - Srbija- tehnološki samit, koji je na Mašinskom fakultetu u Beogradu okupio više od 200 stranih i domaćih eksperata, poručili su danas da bez novih tehnologija i razvoja industrije privreda ne može da napreduje.

Pomoćnik ministra privrede Dušan Purić je rekao da se pregovračko poglavlje 20 tiče industrijske politike i da u toj oblasti Srbija treba da se oslobodi teškog industirjskog naseđa i izbori za savremenu industiriju i uhvati korak sa svetom, prenosi Tanjug.

Konferenciju organizuju Mašinski fakultetu saradnji sa Privrednom komorom Beograda i nemačkom organizacijom GIZ, a pod pokroviteljstvom Ministarstva privrede.

“Preduzeli smo niz koraka i strukturnih reformi i u 2015. smo imali rast industrijske proizvodnje od 8,5 odsto, a u prvom kvartalu ove godine 10,2 odsto”, naveo je Purić poručujući da samo uz primenom novih znanja u okviru nove tehnološke revolucije možemo da podignemo konkurentnost privrede.

Purić kaže da to samo primena tehnologija zasnovana na inovacijama može da poveća efikasnost, privuče investicije i otvori nova radna mesta.

“Do reindustrijalizacije može se doći u nekoliko koraka - stvaranjem dobrog i predvidivog poslovnog okruženja, razvojem preduzetništva - zbog čega je 2016. i proglašena Godinom preduzetništva i izdvojeno 16 milijardi dinara pomoći u okviru 33 programa,” rekao je Purić.

Predsednik Privredne komore Beograda Milivoje Miletić ukazao je da je ovo važan trenutak za privredu Srbije jer imamo pozitivne tendencije u razvoju BDP-a, a identifikovani su i problem koji se odnose na javni sektor. On je rekao da je važno da se definišu dokumenta za industrijski razvoj.

“Grad Beograd sa resursima koje ima treba da predstavlja sredinu koja će povući taj proces u celoj Srbji”, rekao je Miletić.

Prema njegovim rečima, važna je saradnja sa celom poslovnom zajednicom.

“Fokus za naredni period je razvoj proizvodnog preduzetništva jer je struktura našeg BDP-a poremećena u odnosu na period u kome je bila mnogo veća zaposlenost, a razvoj industrije generiše potrebu za zapošljavanje stručnih kadrova”, rekao je Miletić ističući da naša poslovna zajednica ima odgovornost u ovom procesu kad je u pitanju podizanje kapaciteta preduzeća, u edukativom smislu kao I što se tiče u saradnje sa naučim institucijama.

Profesor Univerziteta u Sinsinatiju Džej Li kaže da je taj univerzitet osnivač centra koji je katalizator industrije u SAD, kao i da su velike promene u toj oblasti u SAD počele sedamdesetih godina 20. veka.

“Tada je donet novi zakon o intelektualnoj svojini, imali smo veliku inicijativu za istraživanjem i fokusirali smo se na nauku i tehnologiju. Osamdesetih godina je došlo do glavnih promena. Svi su razumeli da mora da se radi  interdisciplinarnim pristupom”, naveo je Li govoreći o tome da su programi devedesetih godina uspeli da objedine mnoge industrije da rade zajedno i da se dosta radilo na mikroelektronici, nanoprogramima, bioinženjeringu i drugim naučnim eksperimentima.

Li je naglasio je 21. vek u SAD doneo novi talas promena, a posebno u oblasti kibernetičke tehnologije i stvaranja, kibetnetičko-fizičkih sistema i podataka.

Kako kaže, sada se u SAD posebna pažnja posvećuje, na primer, razvoju novih kompozitnih materijala za pravljenje vozila i avione, zatim materijala za pametnu odeću i drugo.

On savetuje Srbija da radi na razvoju Tehnološkog parka, koji može da “napravi klaster tehnologija”, što je dalo dobre rezultate u SAD.

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Borko Milosavljević rekao je da je veoma važno da izvršna vlast i privrednici učestvuju u kreiranju boljeg ambijenta.

“Naš cilj je da unapredimo privredni ambijent i pokrenemo privredu, a veliki razvojni infrastrukturni projekti su ti koji treba da povuku prateće industrijske grane”, rekao je Milosavljević ističući da je važno i da velike kompanije budu te koje će da “vuku” napre mala i srednja preduzeća i budu u funkciji kooperantskih odnosa.

“Grad Beograd u prioritete svrstava industriju i vidi je kao ključni segment i svoj razvoj bazira upravo na razvoju industrije, poljoprivrede i uslužne delatnosti”, rekao je Mirosavljević.

Direktor programa GIZ AC CES S Stefan Hajek smatra da je važno da se poznaju najnoviji trendovi u reinstrijalizaciji.

“Svi moraju da znaju šta dolazi sa aspekta zakonske regulative, da se ima pravni okvir i kreira okruženje koje omogućava rast konkurenciji, a sve to važno je za politiku reindustrijalizacije”, rekao je Hajek.

On je dodao da je važna veza privatnog sektora i univerziteta i da tu postoji potencijala za saradnju.

“Važno je da se ta saradnja podigne na viši nivo i nadam se da ćemo našim inicjativama doprineti tome”, rekao je Hajek.

Rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević je kazao da je Univerzitet u Beogradu imao 31 fakultet, 10 univerzitskih centara, 4.500 profesora i istrživača, 300 različitih programa i, 95.000 studenata.

Naglašavajući da je Univerzitet u Begoradu zahvaljujućim brojnim naučnicima dobro rangiran na Šangajskoj listi univerziteta rector je naglasio značaj centra za tehnološki transfer i poslovne inkubatore.

Dekan Mašinskog fakulteta Radivoje Mitrović ocenio je da je je današnja konferencija dobra prilika da se razmene iskustva u oblasti naučno-tehnološkog razvoja.

Kako je dodao saradnja svih nadležnih institucija je važna kako bi se pratila politika industrijskog razvoja, a sve u skladu sa principima četvrte tehnološke revolucije.

Konferencija se održava do 2. juna, a završni dokument biće predložen kao osnova za "Novu politiku i strategiju Vlade Srbije u oblasti industrijskog razvoja", čija osnova će biti nove tehnologije.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...