Od Severnog toka do TanKvida: Nemačka gubi kontrolu nad kritičnom energetskom infrastrukturom
Prvo Severni tok, sada TanKvid: Nemačka energetska infrastruktura ponovo migrira – ovog puta u američku korporaciju Sunoko, povezanu sa Trampom. Pouke se ne izvlače – piše Berliner Zeitung
(ilustracija, Berliner cajtung („Berlinske novine“), dnevne novine sa sedištem u Berlinu, Nemačka. Osnovane u Istočnoj Nemačkoj 1945. godine, to su jedine istočnonemačke novine koje su postigle nacionalni značaj od ponovnog ujedinjenja)
Nemačka je dugo imala koristi od Severnog toka. Relativno jeftin gas, stabilno snabdevanje, sigurnost planiranja za industriju i domaćinstva – godinama je projekat gasovoda bio centralna komponenta nemačke ekonomske strategije. Da li je Severni tok bio politička greška - diskutabilno je. Ono što je sigurno jeste da je to bio racionalan infrastrukturni projekat u drugačijoj geopolitičkoj eri.
Ono što, međutim, Severni tok nikada nije bio jeste projekat pod nemačkom kontrolom. Sada nedavni dogovor pokazuje da Nemačka još uvek nije razvila jasnu strategiju iz ovog iskustva. Prodajom nemačkog skladišta rezervoara i operatera gasovoda TanKvid (TanQuid) američkoj korporaciji Sunoko, koju je odobrilo Savezno ministarstvo za ekonomske poslove i energetiku, pod vođstvom Katerine Rajhe (CDU), kritična energetska infrastruktura je ponovo indirektno pala u strane ruke.
Sporazum je finalizovan 16. januara, nakon što je ministarstvo odobrilo akviziciju nakon investicione revizije, pod određenim uslovima. Međutim, to je postalo javno poznato tek ovog petka kroz izveštaje medija.
Severni tok: Problem sa nemačkom infrastrukturom počeo je mnogo ranije
Pravi problem, međutim, leži dublje – i počeo je mnogo ranije - pre rata u Ukrajini. U slučaju Severnog toka Nemačka nikada nije bila pravi vlasnik sopstvene energetske infrastrukture. Gazprom je držao 51 odsto, dok su nemačke i evropske kompanije držale preostali deo. Štaviše, najveće nemačko skladište gasa u Redenu, Donja Saksonija, pripadalo je Gazprom Germaniji, podružnici Gazproma sa sedištem u Berlinu. I ovde je operativna kontrola bila efikasno u ruskim rukama.
Severni tok 2 je izgrađen na sličan način. A kada je gasovod završen, Amerikanci su ga politički blokirali, i u Briselu i Berlinu, i nikada nije pušten u rad. U aprilu 2022. godine, vlada Olafa Šolca je preuzela kontrolu nad Gazprom Germanijom (sada Sefe). Ali kada je Gazprom postepeno obustavio isporuke gasa preko Severnog toka u leto 2022. godine, nemačka vlada je ostala nemoćna. Kada su Severni tok 1 i 2 uništeni u septembru iste godine, njena politička reakcija je bila izrazito defanzivna – gotovo kao da više nije reč o nemačkoj infrastrukturi, već o stranom projektu za koji niko zapravo nije snosio odgovornost. Sa političkog stanovišta krivične istrage nisu bile vođene na proaktivan način. Nije bilo ni novih strateških procena.
Posledice su bile ozbiljne: energetska kriza sa eksplozivnim rastom cena gasa i električne energije i političkim vakuumom. Cene su od tada delimično pale. Međutim, strukturni jaz i dalje postoji – i sada postaje očigledan u infrastrukturi nafte i goriva.
Dogovor sa TanKuidom: Kritična energetska infrastruktura menja vlasništvo
U Brandenburgu, TanKuid upravlja infrastrukturom u oblasti Švedt/Oder (Ukermark), jednim od najosetljivijih energetskih čvorišta u istočnoj Nemačkoj. Region je ključan za snabdevanje gorivom Berlina i Brandenburga i godinama je predmet debata o energetskoj politici.
Portfolio TanKuid-a uključuje 15 parkova sa rezervama prirodnog gasa (GNL), raspoređenih u većim pokrajinama Nemačke, sa gasovodima ukupne dužine preko 1.000 kilometara.
Posebno je osetljivo pitanje udela od 49 odsto u kompaniji za upravljanje cevovodom sa sedištem u Severnoj Rajni-Vestfaliji, koja transportuje kerozin za vojne aerodrome nemačkih oružanih snaga. Preostalih 51 odsto drži nemačka vlada, koju predstavlja Savezno ministarstvo odbrane. Formalno, nemačka država ostaje većinski akcionar. Međutim, operativno, kontrola se ponovo pomera ka stranoj korporaciji u vreme rastućih transatlantskih tenzija i sve veće zavisnosti od tečnog prirodnog gasa (LNG) iz SAD.
Otpornost umesto zavisnosti: Zašto Nemačka ponovo ne uči iz svojih grešaka
Politički kontekst sporazuma je takođe eksplozivan. Sunoko je deo američke energetske kompanije Enerdži transfer, čija je osnivačica i izvršna direktorka, Kelsi Voren, prema javnim izjavama, bliski saveznik i glavni donator američkog predsednika Donalda Trampa – predsednika koji beskompromisno sledi američke interese.
Umesto da izvuče pouku o strateškoj kontroli iz iskustva sa Severnim tokom, nemačka vlada ponavlja poznati obrazac: Centralna energetska infrastruktura ponovo pada pod stranu kontrolu sa potencijalno sukobljenim interesima.
Ovo nije pitanje opšteg nepoverenja prema SAD kao partneru. Radi se o otpornosti.
Energetska infrastruktura nije obična imovina. U krizi, ona određuje snabdevanje, cene, vojnu spremnost i političku slobodu delovanja. Ko god je poseduje, ima moć. Ko god je ne poseduje, reaguje. Posle Severnog toka, Nemačka je trebalo da razvije strategiju.
Sporazum sa TanKvidom pokazuje da ova lekcija do danas nije naučena.
