Posle nacionalizacije Lukoila: Bugarskoj odložene sankcije i izbegnuta nestašica
U poslednjem trenutku, Sofija je usvojila zakon kojim se dozvoljava nacionalizacija rafinerije ruskog naftnog giganta Lukoil i imenovala posebnog upravnika da je vodi. Ova strategija izgleda da je bila uspešna, ali je i dalje žestoko kritikovana u zemlji
(Ilustracija, Rafinerija nafte Lukoil u Burgasu na obali Crnog mora, Фото: neftochim.lukoil.com)
Samo nekoliko dana pre zime, Bugarska neće ostati bez benzina, lož ulja i kerozina. Barem ne do 29. aprila. U petak, 15. novembra, brzo je usvojila zakon kojim se dozvoljava nacionalizacija rafinerije ruskog naftnog giganta Lukoil, koja je potpala pod američke sankcije, i imenovala „specijalnog upravnika“ za upravljanje njenom imovinom. Sofija je, nakon sličnih mera Londona, a zatim i Vašingtona, dobila odlaganje sprovođenja sankcija koje su uveli kompaniji Lukoil, prenosi pariski Kurie enternasional u međunarodnom pregledu medija (https://www.courrierinternational.com/article/carburants-la-bulgarie-obtient-un-report-des-sanctions-visant-lukoil-et-s-evite-une-penurie_237486):
Izbegnuta nestašica goriva
„Vlada tako ima oko pet meseci da osigura da prihodi kompanija koje pripadaju Lukoilu ne stignu do vlasnika imovine, kako se ne bi koristili za finansiranje rata Moskve u Ukrajini“, izveštava sofijski onlajn dnevnik Mediapul (https://www.mediapool.bg/otsrochka-ot-sasht-i-velikobritaniya-na-sanktsiite-sreshtu-lukoil-v-bulgaria-news377285.html).
Pored rafinerije u Burgasu (jugoistočna Bugarska) koja je, sa približno 4,7 milijardi evra godišnjeg prihoda, najveća bugarska kompanija, ruski gigant takođe poseduje skoro 500 benzinskih stanica i ostaje glavni dobavljač lož ulja i avionskog goriva u zemlji. Obustavljanje njenog rada bi izazvalo veliku krizu u Bugarskoj.
„Izbegli smo nestašicu goriva. Barem za sada“, napomenuo je bugarski servis Radio Slobodna Evropa (RFE/RL) (https://www.svobodnaevropa.bg/a/usa-lukoil-dogan/33593210.html) u svom jutarnjem biltenu u ponedeljak, 17. novembra.
Prema pisanju nezavisnog dnevnog lista Sega (https://www.segabg.com/hot/category-economy/bulgariya-shte-iska-nova-derogaciya-za-lukoyl-prez-april) bugarski premijer Rosen Željazkov, član stranke bivšeg premijera Bojka Borisova, namerava da ponovi svoj zahtev za izuzeće od sankcija kada ovo produženje istekne.
„Ono što je bugarska vlada postigla mirno, profesionalno i diskretno, bez nepotrebnih emocija ili političkih izjava, jeste da je ubedila američku administraciju, čije sankcije imaju posledice daleko van granica Bugarske, da ćemo moći da se pridržavamo pravila u narednih šest meseci. Nakon šest meseci, moraće se podneti novi zahtev za produženje ovog izuzeća“, izjavio je on.
“Kontroverzni” upravnik nacionalizovane rafinerije
Ove najave su svakako naišle na izvesno olakšanje u zemlji. Ali su takođe pokrenule mnoga pitanja. Glasanje parlamentarnog energetskog odbora bez debate, kojim je dozvoljena nacionalizacija imovine Lukoila u zemlji – što je, prema izveštajima medija, navodno trajalo „trideset sekundi“ – moglo bi izložiti Bugarsku pravnom postupku pred Međunarodnim arbitražnim sudom, prema mišljenju nekoliko stručnjaka.
Predmet debate prvenstveno su profil i ličnost „specijalnog upravnika“ koga je imenovala vlada. Kako bugarski servis RFE/RL ističe u drugom članku, to je Rumen Specov, sadašnji šef Državne poreske agencije, bugarske poreske vlasti. Specov je kontroverzna ličnost: bio je višestruki šampion u bodibildingu i igrao je sporedne uloge u bugarskim televizijskim serijama.
Bivši ministar ekonomije Asen Vasilev, sada u opoziciji, nazvao je njegovo imenovanje „lošom šalom“, ističući njegov potpuni nedostatak stručnosti u petrohemijskoj industriji.
Rumen Specov je takođe dospeo na naslovne strane nakon što je, preko svoje supruge, kupio stan u Dubaiju vredan 1,1 milion leva (približno 550.000 evra), zahvaljujući „bankovnom kreditu“, prema rečima samog Specova. Kako je 2021. godine otkrio istraživački veb-sajt Bird (https://bird.bg/specov-nap/), on je takođe prodao svoju kompaniju — veoma zaduženu zbog poreskih dugovanja — osobi koja je živela od socijalne pomoći - pre nego što je stupio na dužnost šefa Poreske agencije.
U oba slučaja, istrage koje su pokrenuli sudovi zaglavile su se u birokratiji, izveštava Bird.
Bugarski predsednik Rumen Radev takođe je oštro kritikovao imenovanje Rumena Specova, nazvavši ga „nezakonitim“ i sugerišući da bi glavni korisnik nacionalizacije Lukoila mogao biti bugarski oligarh, kontroverzni Deljan Peevski, koji je redovno osumnjičen da vuče konce aktuelne vlade.
Iako se „bugarski metod“ osporava unutar zemlje, on bi ipak mogao da posluži kao primer za susednu Srbiju, primećuje specijalni dopisnik BNT-a iz Beograda (https://bntnews.bg/news/sadbata-na-srabskata-kompaniya-nis-belgrad-prouchva-balgarskiya-opit-1365367news.html). On napominje da je Vašington dao Beogradu tri meseca da pronađe rešenje za svoju glavnu naftnu kompaniju NIS, vlasništvo ruske kompanije Gazprom koja je takođe pogođena američkim sankcijama.
