“Di Velt“ o energetskom dogovoru SAD i Rusije: Da li će Nemačka još dugo moći da odbacuje povratak gasovoda Severni tok 2?

Mogućnost ponovnog otvaranja gasovoda Severni tok postaje tema o kojoj se govori u diplomatskim krugovima, izveštava konzervativni nemački list Di Velt (https://www.welt.de/wirtschaft/plus256095868/Gas-Hier-offenbart-sich-Deutschlands-Machtlosigkeit-im-Falle-eines-Friedens-Deals.html)

Iako oštećeni, ovi podvodni cevovodi koji povezuju Rusiju i Nemačku mogli bi se naći u središtu mirovnih pregovora u Ukrajini, koji bi imao značajne posledice po energetsku budućnost Evrope.

Strateška poluga za mirovni sporazum

Di Velt izveštava da je sredinom maja, kantonalni sud u Cugu, u Švajcarskoj, postao geopolitička tačka sukoba između supersila. Sudije je trebalo da odluče da li da pokrenu stečajni postupak protiv konzorcijuma Severni tok 2, gasovoda u Baltičkom moru sa sedištem u Cugu.

U slučaju nesolventnosti, delimično oštećeni dvostruki podmorski cevovod, čija je početna vrednost bila oko 12 milijardi evra, bio bi prodat na aukciji. Sudije su znale da je moguće da će američki investitor Stiven Linč na kraju pobediti na tenderu, možda čak i na zahtev američkog predsednika Donalda Trampa. Gasovod ruskog gasnog giganta Gasprom, koji su sufinansirale evropske energetske grupe, tada bi postao američka infrastrukturna imovina na dnu Baltičkog mora i strateška poluga za mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine, kako je nedavno objavio američki sajt Politiko koji je, kao i Di Velt, u vlasništvu „Medijske grupe Aksel Špringer“.

Američki državni sekretar Marko Rubio, sa svoje strane, odbio je ovaj predlog. Ali to je bila velika odgovornost za manjeg švajcarskog kantonalnog sudiju – piše Di Velt.

Bankrot je (ponovo) izbegnut

List podseća da je “slučaj je složen: nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, nemačka vlada je odbila da sertifikuje gasovod Gasprom, čiji se terminal nalazi u blizini Grajfsvalda. Zbog američkih sankcija protiv Rusije, banke, osiguravajuća društva i dobavljači prekinuli su saradnju na gasovodu, koji je bio skoro operativan. Kompanija – operativni korisnik, podružnica ruske energetske grupe Gasprom sa sedištem u Cugu, u neutralnoj Švajcarskoj, tada je prestala sa svojim aktivnostima“.

Do tada, kompanijom „Severni tok 2 AG“ rukovodio je Matijas Varnig, Nemac i Putinov prijatelj, a kontrolisao ju je bivši nemački socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder, kao predsednik upravnog odbora. Nakon što je jedan od dva gasovoda uništen u septembru 2022. godine u sabotaži za koju se veruje da iza nje stoji Ukrajina, švajcarski stečajni upravnik „Translik AG“ preuzeo je kontrolu. Njegova misija: da namiri neizmirene dugove poverilaca, dobavljača i pružalaca usluga, prvenstveno nemačkih – objavljuje Di Velt.

Takođe, sud je morao da odgovori na zahteve finansijera „Vinteršala“ i „Unipera“ (oba nemačka), „OMV-a“ (Austrija), „Engija“ (Francuska) i „Šela“ (Velika Britanija), koji su svaki uložili skoro po  milijardu evra u projekat. Prema švajcarskom zakonu o insolvenciji, neizmireni dugovi moraju biti namireni u roku od 32 meseca, u suprotnom je obavezan stečajni postupak.

Rok je odavno prošao – piše dalje Di Velt.  Početkom januara, kantonalni sudija Študli iz Cuga doneo je tešku odluku: odobrio je novo „izuzetno odlaganje restrukturiranja duga do 9. maja“, pod uslovom da kompanija „Severni tok 2 AG“, pod starateljstvom, zadovolji sva potraživanja manjih poverilaca, čime je prihvatio predlog ruskih vlasnika „Severnog toka 2“.

U slučajevima insolvencije, švajcarski zakon štiti poverioce. Međutim, glavni zapadnoevropski poverioci bili bi bolje zaštićeni od gubitka vrednosti kada bi mogli da sačekaju i vide kako će se razvijati geopolitička situacija, uključujući i onu koja se tiče sankcija protiv Rusije.

Čak i pre nego što je sudija doneo ovo mišljenje, objavljeno je da federalni advokati očajnički traže razlog da ponovo odlože ovu tešku odluku. Onda je, u petak, 9. maja, situacija postala jasna: nakon postizanja dogovora sa glavnim poveriocima, Severni tok 2 za sada ostaje vlasništvo Gasproma i može nastaviti da traži investitore. Bankrot je izbegnut. Nisu objavljeni dodatni detalji – izvestio je Di Velt.

Velike sile i Evropa

Iako niko to otvoreno ne pominje, glasine o političkim igrama velikih sila su sveprisutne. U Evropi, Sjedinjenim Državama i Rusiji, analitičari i mediji tvrde, pozivajući se na poverljive izvore, da bi „sporazum“ između Vašingtona i Moskve o miru u Ukrajini u svakom slučaju trebalo da uključuje nastavak isporuke ruskog gasa Evropi. Kremlj insistira, a Tramp je izgleda spreman da se složi, iako bi to bilo suprotno interesima američke gasne industrije, koja trenutno aktivno posluje snabdevajući Evropu tečnim prirodnim gasom – ocenjuje Di Velt.

List napominje da je sada sve ovo samo u fazi spekulacija: možda će, nakon što se postigne dogovor i mir, Rusija ponovo snabdevati gasom Zapad preko ukrajinskog cevovodnog sistema, kao što je to činila i ranije. Tranzitne takse bi se tada mogle smatrati doprinosom Rusije obnovi Ukrajine.

U slučaju da Ukrajina odbije da nastavi tranzit gasa, a Moskva možda više ne bude želela da posluje sa Kijevom, Tramp i Putin bi mogli da se odluče za „plan B“ to jest za popravku Severnog toka 2 ili ponovno pokretanje jedinog cevovoda koji nije oštećen – prenosi Di Velt,  dodajući da glasine sugerišu da bi Severnim tokom 2 mogla da upravlja američka energetska kompanija, a Rusi bi mogli da kanališu svoj gas kroz njega.

U teoriji, američki posrednik bi takođe mogao da kupi sibirski gas pre nego što se on ubrizga u mrežu - tako da bi evropski kupci imali adresu za naplatu samo u Sjedinjenim Državama, a ne i u Rusiji. U januaru, američki investitor Stiven Linč, koji ima iskustva u poslovanju sa Rusijom, zatražio je od Vašingtona izuzeće od američkih sankcija.

“Da li bi se Putin složio?“ pita autor članka u Di Veltu i odgovara da “to niko ne zna“ dodajući da sve zavisi od ekonomskih perspektiva Rusije koje su i dalje u projekciji. Evropska unija je 6. maja odlučila da zabrani kupovinu ruskog gasa do kraja 2027. godine, i kao rezultat toga, pritisak raste, tim pre što EU sada razmatra uključivanje Severnog toka u svoj sledeći paket sankcija.

Nakon mirovnog sporazuma koji bi uključivao Severni tok 2, Rusija bi svakako morala da prihvati intervenciju američkog posrednika, ali bi se milijarde evra iz Evrope vratile. Bio bi napravljen prvi korak ka reintegraciji u međunarodnu zajednicu.

Američki predsednik Donald Tramp bi se tako mogao pohvaliti da je doneo mir Ukrajini. Istovremeno, Sjedinjene Države, kao operater gasovoda, bi – figurativno rečeno – držale “za grlo“ ne samo Rusiju, već i Evropu – zaključujue Di Velt. Nemački list procenjuje da bi  Vašington prodavao nešto manje svog tečnog prirodnog gasa Evropi, ali da bi američke energetske kompanije to mogle delimično kompenzovati tranzitnim naknadama za Severni tok 2 – piše Di Velt.

List ocenjuje da postoji razlog za sumnju da bi Berlin mogao da odbije sporazum između velikih sila. Svakako, sama Nemačka može da odbije kupovinu ruskog gasa, ali bi tranzit iz Grajfsvalda, preko nemačkih gasovoda Eugal i Opal, do Češke bio druga priča. U Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj, Srbiji, a možda jednog dana i u Rumuniji, političari bliski Putinu drže ključne pozicije – i želeli bi da dobiju jeftin ruski gas.

Opstanak Evropske unije

Di Velt ocenjuje da bi, ukoliko nemačka vlada ne dozvoli tranzit, Putin, Tramp i istočnoevropske države - kupci brzo optužili Berlin da sprečava mir u Ukrajini, blokiranjem prenosa gasa, i da bi mogli u tom slučaju da okrive Nemačku za visoke troškove energije u Istočnoj Evropi.

“Ove potencijalne linije razdora mogle bi da ugroze samo jedinstvo Evropske unije“, ocenuje nemački list, dodajući da je Donald Tramp Mlađi, najstariji sin američkog predsednika, krajem aprila nekoliko puta posetio Istočnu Evropu, a u Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji je oštro kritikovao navodnu dominaciju Zapadne Evrope, “čime je sejao razdor“.

S obzirom na pretnje evropskoj koheziji, malo je verovatno da će Nemačka moći dugo čvrsto da odbacuje Severni tok 2 - zaključuje Di Velt.

Podsetimo, još u aprilu ove godine američki sajt Politiko (https://www.politico.com/news/2025/04/23/white-house-debating-lifting-sanctions-on-russian-energy-assets-00306486) pisao je, pozivajući se na “pet pouzdanih izvora“, da bi se Svereni tok mogao naći u središti američkih diplomatskih menevara u Evropi.

Prema sajtu Politiko, Stiv Vitkof je „glavni zagovornik ukidanja sankcija“. Ponovno pokretanje Severnog toka – čija je infrastruktura i dalje upotrebljiva, uprkos sabotaži dva gasovoda 2022.godine. Navodno, prilikom razgovara američkog državnog sekretara Marka Rubia i Stiva Vitkofa, specijalnog izaslanika Donalda Trampa za Ukrajinu, bilo je razmatrano ponovno otvaranje vrata projektu Severni tok 2, ako se nemačka vlada složi. U zajedničkom saopštenju koje je citirao Politiko, i Vitkof i Rubio nazvali su tada pisanje sajta Politiko “mrežom izmišljotina“.

Uprkos demantiju, nemački mediji komentarisali su tada kako ukidanje američkih sankcija Rusiji i nastavak rada gasovoda Severni tok - deluju verovatno, podsećajući da je 2024. godine američki investitor Stiven P. Linč predložio OFAC-u, nadzornom organu Ministarstva finansija SAD, da kupi gasovode kako bi bili pod američkim uticajem, dodajući da je “nemoguće je znati šta se desilo sa tim njegovim zahtevom“. (https://www.sueddeutsche.de/wirtschaft/trump-europa-erdgas-importe-nord-stream-li.3233461?reduced=true)

Povratak jeftinog ruskog gasa?

Nešto ranije, početkom marta, britanski dnevnik Fajnenšel tajms https://www.ft.com/content/dc9c51ab-03cb-47ba-ad0a-09c4deed9b50 objavio je da se „bivši špijun, bliski prijatelj Vladimira Putina koga podržavaju američki investitori, nalazi na čelu ponovnog pokretanja projekta koji bi trebalo da dovede ruski gas u Evropu“. Matijas Varnig, bivši izvršni direktor Severnog toka 2 AG i bivši oficir Štazija (tajne policije NDR-a), navodno je pokušao da se obrati Donaldu Trampu preko konzorcijuma američkih preduzetnika. Njihov cilj je bio da dobiju podršku Bele kuće za obnavljanje poslovanja sa ruskom energetskom kompanijom Gasprom.

“Ovaj ´nekada nezamisliv manevar´ pokazuje koliko je Donald Tramp postao blizak Moskvi“, pisao je FT.

Plan Varniga i njegovih američkih partnera „osigurao bi neviđenu američku kontrolu nad snabdevanjem energijom u Evropi“, analizirao je u aprilu i Frankfurter algemajne cajtung (https://www.faz.net/aktuell/politik/ausland/wollen-us-firmen-nord-stream-2-wiederbeleben-110330800.html?fbclid=IwY2xjawJ2w_hleHRuA2FlbQIxMABicmlkETFjeExmMTBCbWZmQmF2WjRKAR6d7J2M_5FvGPsuXe5fPjFAGUZ7z0NUsa7j0hyTQx3EUb77OkI4EZGaJV3xpQ_aem_hjkE23dRrSOVwauByH8xIg). Zemlja, koja se u početku protivila izgradnji Severnog toka 2, mogla bi da ga iskoristi za odbranu svojih energetskih interesa na Starom kontinentu. Ali ta mera možda neće ubediti Evropljane.

„Šefovi država i vlada nekoliko zemalja članica EU su zabrinuti“, komentarisao je ovaj nemački dnevnik. „Takav projekat će verovatno naići na otpor, posebno u zemljama članicama NATO-a koje se graniče sa Baltičkim morem.“

„Ambicije da se Severni tok 2 pusti u rad podsećaju na ono što zahtevaju ekstremno desničarska stranka AfD i populistička stranka BSV, a to je - povratak jeftinog ruskog gasa“, upozorio je istraživač Feliks Ekardt u Di Cajtu  https://www.zeit.de/wirtschaft/2025-03/klimaschutz-aufruestung-russland-gas-nord-stream-2-demokratie .