DŽON GALIJANO, NOVI UMETNIČKI DIREKTOR „ZARE“

Krajem marta, svetska industrija mode ostala je zapanjena, zbunjena i razočarana kada je saznala da su Džon Galijano, svetski poznat britanski modni stilista španskog porekla, i „Zara“, španski gigant konfekcije, potpisali ugovor o dvogodišnjoj saradnji. Govoreći za Vog o ovom novom poglavlju u svojoj karijeri, Galijano je rekao da će to biti "najvažnija i verovatno najzabavnija faza njegovog života". Iako će u „Zaru“ uneti svoju stvaralačku snagu, njegov plan nije da stvara, već da "ponovo osmisli" postojeće „Zara“ komade odeće. Prva kolekcija Galijana za „Zaru“, proleće-leto 2027, trebalo bi da bude predstavljena septembra, a spektakularni stilista kaže da je oduševljen što će njegov rad dopreti do vrlo široke publike.

Stvaralaštvo Džona Galijana otvorilo je nove puteve mode koji se vide i danas

Prvi Britanac na čelu francuske modne kuće

Galijanov odlazak iz visoke mode u konfekciju široke potrošnje, u suprotnosti je sa njegovim opsežnim katalogom besprekornih modnih kreacija, ali i donosi priliku za razmišljanje. Stvaralaštvo Džona Galijana otvorilo je nove puteve mode za stiliste svih zemalja i zadržalo se sve do danas. Mladi irski stilista Džonatan Anderson, novoimenovani umetnički direktor „Diora“, kuće koju je Galijano vodio petnaestak godina, ukazao je na Galijana kao nadanuće za svoju novu  kolekciju proleće-leto 2026. godine.

Džona Galijana je Britanski modni savet četiri puta proglasio za modnog stilistu godine. Prvi put je nagrađen 1987, samo tri godine pošto je predstavio svoju diplomsku kolekciju za Centralni univerzitet Sent Martins. Ubrzo potom, 1989. godine, mladi stilista se preselio u Pariz gde je radio za kuću "Plen sid", da bi 1995. godine postao umetnički direktor u „Živanšiju“ i zamenio samog Ibera de Živanšija, postavši tako, prvi britanski stilista na čelu jedne francuske modne kuće. Već naredne godine, Galijano je imenovan za umetničkog direktora „Diora“ gde je nasledio italijanskog stilistu Đanfranka Ferea.

Ubrzo, Galijano je postao umetnički direktor svih „Diorovih“ ženskih kolekcija i preuzeo je odgovornost za celokupni imidž kuće, uključujući i komunikaciju. Istovremeno, on je unapredio istorijsko nasleđe „Diora“,  crpeći nadahnuće iz obimne arhive. Imajući veliki osećaj za marketing, on je izjavio da ne želi da bude dobavljač za ceo svet šou-biznisa, već želi da ima poseban odnos samo sa nekoliko pažljivo odabranih poznatih ličnosti. One bi, postajući modne ikone, mogle „Dioru“ da donesu neophodnu medijsku vidljivost.

Pored marketinške nadarenosti, Galijano je bio i majstor teatralnosti. Njegove kolekcije, gde je svaka vrlo ekstravagantna revija bila zamišljena i predstavljena kao priča i putovanje, smenjivale su se velikom brzinom. Istovremeno, pored teatralnosti, on je negovao i provokaciju. Tako je kolekcija proleće-leto 2000 bila posvećena "domišljatosti koju obespravljeni pokazuju u oblačenju". Ova revija duboko je obeležila istoriju mode i stvorila je nedvosmislen stil, koji će kasnije biti nazvan "porno šik".

Njegovu kolekciju za proleće-leto 2006 sačinjavali su patuljci i divovi, debeli i mršavi ljudi, mladi i stari, lepi i obični. Na svakoj stolici, na modnoj reviji, bilo je postavljeno pismo u stilu manifesta kojim se tvrdilo da pravo na modu imaju svi, jer je "svako lep". Narednih godina, Galijano je svoje stvaralaštvo i revije posvetio istoriji mode: opera Madam Baterflaj i Japan, stvaralaštvo Kristijana Diora iz 50-ih godina, modne ilustracije Renea Grua... U tom periodu, Galijano je bio na svom vrhuncu, stvarajući slobodno i bez ikakvih granica. Za petnaestak godina umetničkog, ali i ekonomskog vođenja kuće „Dior“, on je uspeo da učetvorostruči prodaju i da desetostruko poveća broj butika.

Špansko preduzeće „Zara“, čija je tržišna kapitalizacija 165 milijardi evra, zapošljava 170 hiljada ljudi i ima oko 2.500 prodavnica u stotinak zemalja 

Depresija, narkomanija, odlazak i povratak u modu

Uspevši se, brzinom munje, do velikih visina, Galijano je platio vrlo skup danak. Neprekidan rad, stalna potraga za novim idejama, visoki pritisak tržišta i neprekidna želja investitora za sve većom zaradom, učinile su da je Galijano zapao u stres, depresiju, alkoholizam i upotrebu narkotika. Njegov pad se dogodio 2011. godine kada je, u jednom pariskom kafeu, psovao i vređao prolaznike na rasističkoj osnovi.

Moćnici „Diora“, znali su za Galijanove probleme ali se nisu usuđivali da ga otpuste, bojeći se negativnog uticaja na prodaju. Zato su skandal na ulici i privođenje u policijsku stanicu iskoristili da ga se otarase. Posle dužeg boravka u rehabilitacionom centru za lečenje alkoholičara i narkomana, Galijano se vratio kao saradnik modne kuće „Oskar de la Renta“, a potom i kao umetnički direktor ruskog trgovinskog lanca parfemima „L'Etual“.

Nedugo potom, 2014. godine, on je bio pozvan na mesto umetničkog direktora ugledne kuće visoke mode belgijskog stiliste Martena Maržijele. Njegov povratak u industriju pokazao se tržišno uspešan, jer je vrlo brzo uspeo da podigne prodaju za više od dvadeset odsto. Poslednja Galijanova kolekcija visoke mode u kući Maržijela bila je 2024. godine, a potom se povukao iz modne industrije.

Na modnoj izložbi "Umetnost kostima" u njujorškom Metropoliten muzeju, 4. maja, rok pevačica Stivi Niks pojavila se u Galijanovoj haljini kreiranoj za „Zaru“

Povratak u javnost, koji se odigrao marta ove godine, iznenadio je ljubitelje mode i delatnike modne industrije. Godinama se govorilo da zbog svoje kontroverzne prirode, Galijano ne bi mogao da se  uklopi u rad današnjih modni kuća. Moralne klauzule i ograničenja umetničkih odluka ne ostavljaju prostora za provokaciju i skandal.

Pretpostavlja se da Galijano nije potpisao ugovor sa „Zarom“ zbog novčanih problema, nego iz ličnih razloga. S druge strane, zapošljavanjem Džona Galijana na dvogodišnji ugovor umetničkog direktora, „Zara“ se približava svom dugo željenom uzdizanju u nešto bolje od brze mode po kojoj se proslavila.
Inače, „Zara“ već ima istoriju zapošljavanja velikih stilista i umetničkih direktora za "kapsula kolekcije", ali ovaj potez je drugačiji. Stvaranje trajnije saradnje sa visoko priznatim stilistom ukazuje na želju da se "brza" moda približi "visokoj" modi, ali bez kvalitativnih prednosti. Proizvodnja i sirovine verovatno će ostati isti kao i kod prethodnih kolekcija, ostavljajući malo prostora za Galijanove besprekorne modele. Ako se pretpostavi da bi Galijano mogao „Zari“ da donese velike i korisne promene, ne treba zaboraviti da brza moda ostaje samo konfekcija ograničene mašte i slabijeg kvaliteta izrade.

Kreacije Džona Galijana za „Dior“ – revije visoke mode 2007. i 2004. godine

Visoka moda i popularna konfekcija

Međutim, visoka moda se sve nižim kvalitetom približila jeftinijoj konfekciji. „Dior“ je preživeo tužbe o nedostatku bilo kakve etike u lancu snabdevanja, ali potrošači primećuju velike razlike u načinu na koji se njihova kožna galanterija i skupi predmeti drže tokom vremena. „Šanel“ tašne se raspadaju posle nekoliko upotreba, nekvalitetni metalni delovi, reklamirani kao pozlaćeni, rđaju velikom brzinom, rajsferšlusi se lome, a dugmad otpadaju. „Pradini“ klijenti, na internetu, pokazuju da se kupovinom robe od nekoliko hiljada evra ne dobija i garancija dugovečnosti.

Pošto su luksuzni proizvodi velikih modnih kuća postali vrlo traženi na globalizovanom tržištu, fokus proizvođača pomerio se sa kvaliteta na što veće zarade. Pre nekoliko decenija, postojala je jasna razlika između masovno proizvedene robe od jeftinih materijala i visokokvalitetne kreatorske konfekcije sa vrlo pažljivo urađenim detaljima. Sada su se granice zamaglile i mnogi su se okrenuli kupovini preterano skupih starijih komada odeće umesto kupovine novih.

Bez obzira na sve, izgleda kao da će saradnja Galijana i „Zare“ biti uspešna. Nekadašnji verni Galijanovi klijenti verovatno neće kupiti išta od njegovih modela u „Zari“, ali prosečan potrošač, čije su mogućnosti daleko od visoke mode i skupocene konfekcije, biće srećni da, posredno, kupe deo Galijanove istorije. Ostaje pitanje da li je Džon Galijano na pravom putu i da li će „Zara“ uspeti da poboljša svoje mesto na tržištu. Tačnije, sve se svodi na pitanje da li će "brza" moda postati bolja i tržišno se približiti "visokoj" modi koja se od nje sve češće razlikuje samo luksuznom etiketom, ali ne i kvalitetnom izradom.