Bivši predsednik Francuske na optuženičkoj klupi: Sarkozi, kumovske veze i jugoslovenska princeza

U Parizu je juče počelo suđenje Nikoli Sarkoziju, bivšem francuskom predsedniku u periodu od 2007. do 2012 . godine. Prvi put u istoriji jedan bivši predsednik francuske republike našao se u sudnici na optuženičkoj klupi.

Sarkozi, njegov bivši advokat Tjeri Ercog i bivši sudija Žilber Azbier optuženi su za korupciju i zloupotrebu položaja.

Iako je zasedanje suda juče brzo bilo prekinuto zbog odsustva sudije Azbiera zbog bolesti, francuski mediji preneli su ove slike kao “važne i istorijske”.

Pariz, 23.11.2020 - bivši predsednik Francuske Nikolas Sarkozi napušta sudnicu u Parizu gde mu se sudi po optužbama za korupciju

Optužnica tvrdi da je bivši predsednik Sarkozi na ilegalan način, služeći se korupcijom, pokušavao da dođe do poverljivih informacija o istražnom postupku koji je protiv njega vođen 2013. godine. Bila je to “afera Betankur” po imenu milijarderke Liliane Betankur (Betancourt), vlasnice kozmetičkog giganta Loreal -  za koju se sumnjalo da je brojnim donacijama “u kešu” finansirala Sarkozijevu kampanju za predsedničke izbore 2007. godine.  

Bio je tada ministar finansija i postojali su navodi da je Betankurovoj omogućio da ne plati sve poreze. Posle pravog medijsko-politčkog cirkusa lažnih i autentičnih svedočenja, sa groteskinim elementima iz sentimentalno-erotskog života devedesetogodišnje milijarderke  - istražni postupak je bio zatvoren bez optužbe.

Advokat Thierri Herzog, bivši predsednik Nikola Sarkozi i visoki zvaničnik Gilbert Azibert

Nameštenje za informaciju

Preciznije, tužilac smatra  korupcijom to što su Sarkozi i njegov advokat, Tjeri Ercog, sada takođe optužen, 2013. godine imali ilegalni dogovor sa takođe optuženim sudijom Žilberom Azbierom. Tužba navodi da je sudija Azbier pristao da im dostavi poverljive informacije i tražio da u zauzvrat dobije željeno nameštenje u Monaku. Telefonski razgovori iz 2013. godine Sarkozija sa advokatom Ercogom, snimani po nalogu istražnog sudije, procurili su svojevremeno u francuske medije.

U jednom dijalogu advokat Ercog kaže Sarkoziju da bi sudija Azbier želeo da se „malo pogura“ njegovo naimenovanje u Monaku, a Sarkozi odgovara: „Reci mu da ću se ja pobrinuti za to, razgovaraću sa Princom“ ( ?!).

Ercog je vodio razgovor sa Sarkozijem sa telefona registrovanog na ime Pol Bizmt (Paul Bismuth), koji ništa nema sa ovom aferom – osim što je Hercogov školski drug i trgovac nekretninama u Izraelu. Tužilaštvo tvrdi da je ovde reč o uzurpaciji identiteta i da je reč o metodama – kako je rečeno – „prevejanih delikvenata“.

Sa svoje strane Sarkozi ponavlja da je reč o klevetama i skandalu koji će „ući u anale“. U slučaju da sudije prihvate navode optužnice sva trojica optuženih mogu da budu osuđeni na maksimum 10 godina zatvora i million evra kazne, gubitak građanskih prava i zabranu vršenja javnih funkcija.

Libanski trgovac oružjem Zijad Takedin porekao je nedavno da je Gadafi finasirao Sarkozija

Protest sindikata sudija i advokata

Sarkozi i njegovi saradnici ovih dana teško optužuju istražne sudije, a manje ili više nezavisni analitičari u studijima tv-stanica ocenjuju kako nema dovoljno dokaza protiv predsednika.

Bez obzira na to kako će teći nastavak ovog procesa treba se setiti da je Nikola Sarkozi – možda baš zato što je i sâm pravnik – u prošlosti pribegavao strategiji omalovažavanja sudija pa čak i posrednog zastrašivanja. Stvari su došle dotle da je pre četiri dana protestovao sindikat advokata i sudija. Oni su Sarkozijeve najnovije izjave ocenili kao „neprihvatljiv oblik pritiska koji se ne sme tolerisati”.

Kada je pre neki dan libanski trgovac oružjem Zijad Takedin, nekada blizak bivšem predsedniku, povukao iskaz o navodnom Gadafijevom finansiranju Sarkozijeve izborne kampanje u 2007. godini – mnogi mediji izvestili su o Sarkozijevom “trijumfu” nad sudijama.

Javni tužilac za finansijski kriminal, međutim, poručio je da se istraga ne ograničava na tog jednog svedoka već se zasniva na “ozbiljnim indikacijama koje se podudaraju”.

Protiv Sarkozija se takođe vodi istraga u vezi sa  “aferom Karači”, vezanom za navodno primanje mita od prodaje oružja Pakistanu kako bi se finansirala predsednička kampanja Eduara Baladira 1995. godine.

Sudiji Isabelle Prevost-Desprez sudilo se 2015. godine u Bordou zbog "kršenja profesionalne tajne" u aferi "Betankur" vezanoj za Nikolu Sarkozija

Pretnje sudiji - najbolja odbrana?

Sarkozi je svoju metodu “napad na sudije je najbolja odbrana”  primenjivao dok je još bio predsednik države u leto 2011. godine. Tada su njegovi saveznici i prijatelji opisivali sutkinju Prevo-Desprez, koja je istraživala aferu Betankur, kao paranoičnu osobu koja se udružila sa dvojicom novinara lista Mond s predumišljajem da Sarkoziju zada predizborni udarac.

Sutkinji Prevo-Desprez predmet je na kraju bio oduzet. Izjavila je tada da je navikla da bude izložena „pretnjama i izolaciji“. Objavila je knjigu „Sudija za likvidaciju“ u kojoj je opisala funkcionisanja francuskug pravosuđa, navodeći da predsednik Sarkozi lično zove sudije telefonom kada želi da interveniše, što su uostalom potvrdile i njene kolege iz sindikata u više navrata. Sutkinja Prevo – Desprez iznela je i da joj je preko jednog kolege poručeno da će „izgubiti glavu“.

Tjeri Gober, Sarkozijev kum i saradnik, osuđen u junu u „aferi Karači“ na dve godina strogog zatvora, dve godine uslovnog i 120 hiljada evra kazne zbog ključne uloge u preuzimanju provizija od ugovora o prodaji oružja Pakistanu.

U avgustu su isti Gober i njegova supruga Helena Karađoređević, unuka kneza Pavla i italijanskog kralja Umberta, osuđeni zbog utaje devet miliona evra u poreskim rajevima. Gober je dobio još tri godine zatvora, a „princeza Helena od Jugoslavije“, kako su je oslovljavali mediji – osuđena je na uslovnu kaznu.

Obruč je počeo da se steže oko Nikole Sarkozija još pre devet godina – u jesen 2011. kada je njegov venčani kum Nikola Bazir zatvoren. U isto vreme, protiv bliskog saradnika Tjerija Gobera otvorena je istraga pošto je Goberova supruga Helena Karadjordjević istražnom sudiji iznela svoje eksplozivno svedočenje o kriminalnim vezama predsednika i njegovih ljudi sa prodavcima oružja.

Princeza Helena od Jugoslavije, kako su je mediji oslovljavali, svedočila je da je u periodu od 1994. do 1996. godine videla kako njen muž Tjeri Gober, zajedno sa libanskim trgovcem oružja Zijadom Takedinom, iz Švajcarske prenose torbe pune novca. Ona je, takođe, navela da su torbe s „kešom“ predavane u Francuskoj Nikoli Baziru, sada osuđenom na zatvorsku kaznu, a tada direktoru predsedničke kampanje Eduara Baladira. Glavni saradnik Baladira bio ondašnji ministar finansija - Nikola Sarkozi.

Venčanje Helene Karađorđević i Tjerija Gobera u prisustvu tadašnjeg predsednika opđtine grada Neji - Nikole Sarkozija 

Račun u Luksemburgu

Istražni sudija Van Rimbek je još 2010. Godine dobio dokumentaciju od policije Luksemburga koja potvrdjuje da je Nikola Sarkozi 1994. godine otvorio račun u luksemburškoj banci na ime preduzeća „Hajne“ (kasnije „Euroliks“) u cilju finansiranja predsedničke kampanje Eduara Baladira. Na taj račun Libanac Zijad Takedin uplaćivao je deo od provizija koje mu je francuska država plaćala za posredništvo u prodaji oružja.

Kada je u maju 1995. godine Baladir izgubio, a Širak pobedio na predsedničkim izborima, po odluci novoizbranog predsednika francuska država ukinula je sistem plaćanja provizija Takedinu. Libanac je bio ljut i, kako izgleda, uzalud potraživao sume za koje je smatrao da mu pripadaju.

Sedam godina kasnije usledio je atentat u Karačiju i pogibija 14 francuskih inženjera i tehničara koji su radili na izgradnji podmornica za Pakistan. Porodice žrtava tvrde da iza atentata ne stoji Al Kaida kako im je to zvanično rečeno, već osveta Zijada Takedina i njegovih ljudi.

Pariski Mond je u jesen 2011. godine preneo da je Tjeri Gober iz pritvora zvao svoju suprugu Helenu Karađorđević posle iskaza pred istražnim sudijom i pretio joj da, ako ga izda, „neće više videti decu“ i „da li je normalna - šta je pričala”.  

Supružnicici Helena Karađoređević i Tjeri Gober

„Rekao mi je da ću završiti u azilu (za mentalne bolesnike) i da smo mi još uvek zvanično u braku pa prema tome ako on potone – potonuću i ja“, tvrdila je tada princeza Helena.

Sarkozi ne samo da je odbaciovao i odbacuje bilo kakvu vezu sa ovim cirkusom već indirektno ostavlja otvorenom mogućnost da bi možda mogao i da se vrati u politiku uoči 2022. godine kada se održavaju parlamentarni i predsednički izbori u Francuskoj.

Dotle se pred sudom nastavljaju afere vezane za zloupotrebu uticaja i korupciju i afera “Karači” sa obrtima i manipulacijama dostojnim zapleta iz stripova Alana Forda.

U februaru iduće godine pred sudom će se pojaviti i Eduar Baladir, bivši premijer i gubitnički predsednički kandidat iz 1995. godine. Više njegovih bliskih saradnika već su osuđeni na stroge zatvorske kazne. Nikola Sarkozi još nije.