Iz strane štampe: Francuska država u tajnoj vezi sa proizvođačima pesticida

Priredila: Nataša Jokić

Istraživanje pariskog dnevnika Liberasion pokazalo da naučnici ANSES-a (državna agencija za sigurnost hrane, čovekove okoline i zdravlja), koji učestvju u studiji o glifosatu, imaju interesne i finansijske veze sa industrijom pesticida

Ovo nije priča o lošim ljudima uhvaćenim u njihovoj pohlepi. Ovo je priča o javnoj agenciji koja je, čini se, zaboravila zašto postoji: da zaštititi javno zdravlje. Nakon dvonedeljne istrage, Liberasion (dnevni list Libération) je otkrio nekoliko velikih sukoba interesa kada je reč o donošenju odluka vezanim za  glifosat, koji dovode u pitanje ugled Nacionalne agencije za bezbednost hrane, čovekove okoline i zdravlja na radu (ANSES). Tema je ključna jer je upravo Francuska ta koja će podneti izveštaj (u EU) na osnovu kojeg će se 2022. godine odlučivati o ponovnom izdavanju dozvole za kontroverzni herbicid.

ANSES mora igrati odlučujuću ulogu u ovoj budućoj odluci koja će, izvesno je, izazvati napetost među državama članicama EU. Od  te odluke zavisiće budućnost glifosata na tržištu EU.

Pred mikrofonom Europe 1, 18. maja 2019, direktor ANSES-a Rože Ženet (Roger Genet), potvrđuje, ne trepnuvši: „Danas u Francuskoj nema zdravstvene opasnosti od proizvoda koji sadrže glifosat i koriste u strogo propisanim uslovima."

Glifosat. Čim se ova reč čuje, uslede  kontroverze. Sumnja se da je u svetu glifosat najzastupljeniji aktivni sastojak u pesticidima opasnim po ljudsko zdravlje, da uzrokuje rak i hormonske poremećaje. On je u središtu mnogih tužbi u Sjedinjenim Državama i tema naučnih rasprava.

anses-roger-genet-

Rože Ženet, direktor francuske agencije za bezbednost hrane, čovekove okoline i zdravlja na radu

Kancerogeno”

U Francuskoj je ta tema poprimila politički značaj od kraja 2017. Napetost oko procesa izdavanja ponovnog odobrenja EU za glifosat za novi period od pet godina, dovela je tada tada predsednika Makrona do toga da se opredeli za zabranu na „period od tri godine".

U tom kontekstu ministri poljoprivrede, zdravstva, ekološke tranzicije i visokog obrazovanja obratili su se ANSES-u 28. marta 2018. godine kako bi zatražili da sprovede "studija o kancerogenom potencijalu glifosata”. Izrazili su tom prilikom zabrinutost jer "postoji nesigurnost u vezi sa ovom supstancom zbog različitih zaključaka o njezinoj kancerogenosti". Tražili su da se „posebna pažnja posveti poštovanju [...] etičkih pravila“.

Dve godine kasnije, što je nenormalno dug vremenski okvir, ANSES s ponosom objavljuje 30. aprila imena istraživača odabranih za sprovođenje ove studije: konzorcijum francuskih i stranih javnih laboratorija s Fabrisom Nešlanijem (Fabrice Nesslany), direktorom službe za toksikologiju, kao predsednikom. Institut Paster iz Lila je takođe član ovog konzorcijuma. U tom trenutku stvari su počele da se komešaju unutar ANSES-a i u naučnoj zajednici. Jer, nešto nije bilo u redu.

Predsednik, Fabris Nešlani i još dva člana javnog konzorcijuma bili su deo grupe od pet stručnjaka koji su napisali protokol za ANSES preko kojeg je trebalo da budu određeni testovi za istraživanje kancerogenosti glifosata. Međutim, Nešlani je takođe bio član grupe koja je dala „zeleno svetlo“ za taj protokol. Testovi koje je Nešlani odredio, mogla je u Francuskoj da sprovede samo njegova laboratorija u Lilu. Na kraju, prijavio se i pobedio na konkursu za javno finansiranje od 1,2 miliona evra.

„Ne bi trebalo da isti čovek bude i sudija i onaj kome se sudi. Od uprave smo tražili da utvrdi koliko vremena treba da prođe, od trenutka kada neko ko je sedeo u komitetu za donošenje odluka, da bi  mogao da konkuriše i postane onaj o kome taj komitet odlučuje. To nije učinjeno", smatra Mari- Anđela Ermite (Marie-Angèle Hermitte), penzionisana direktorka Nacionalnog centra za naučno istraživanje CNRS i članica odbora za etiku ANSES. Ovo načelo postoji, između ostalog i u Nacionalnom institutu za zdravstvena i medicinska istraživanja (Inserm) i  jedno je od temeljnih etičkih načela.

Sledi spektakularni preokret. U četvrtak je ANSES objavio da se laboratorije koje su članice konzorcijuma - pod pritiskom povlače. Uključujući i Institut Paster: "Odluku sam doneo pre desetak dana, dve nedelje. ANSES je to znao, kaže Savijer Našif (Xavier Nassif), od januara direktor Instituta Paster iz Lila. Jednom kada bi poslanik u parlamentu javno pokrenuo pitanje sukoba interesa početkom juna, naš rad bio bi diskreditovan, bez obzira na rezultate studije." Zadržava se samo finansiranje namenjeno Međunarodnom centru za istraživanje raka (Circ) u Lionu, izabranom za nekoliko marginalnih testova.

Fabrice_Nesslany-

Fabris Nešlani (Fabrice Nesslany), direktor službe za toksikologiju ANSES

Učeno društvo

Liberasion otkriva i druge zabrinjavajuće činjenice. Početkom jula kontaktirala nas je grupa „zviždača“. Na osnovu njihovih informacija možemo da govorimo o nekoliko sukoba interesa između Fabrisa Nešlanija i proizvođača pesticida.

Upravo je to trebalo da predstavlja upozorenje za rukovodstvo ANSES-a kako bi isključili istraživača iz naučnih grupa za glifosat. Slučaj pokazuje nedostatke sistema koji bi trebalo da brani javni interes. Što se tiče opasnosti od glifosata, direktor laboratorije za toksikologiju u Lilu sproveo je samo jedno istraživanje. Bilo je to 2002. godine za Calliope (danas Arysta), preduzeće koje je prodavalo sporni herbicid.

Čitajući javnu deklaraciju interesa (DPI) Fabrisa Nešlanija, nailazimo na u najmanju ruku iznenađujuće elemente. Tako je 2014. i 2017. laboratorija čiji je on bio direktor, potpisala ugovore vredne 165.000 evra s hemijskim gigantom Arkema. Međutim, ova francuska firma prodaje dodatke koji se dodaju glifosatu u „glavnim herbicidima“. Jedan red u deklaraciji govori da je ova multinacionala finansirala laboratoriju (iz Lila) od januara 2010. u iznosu od "oko 1 evro 1,1%" . Kada smo ga kontaktirali, istraživač nije želeo da objasni šta ovo znači. Godine 2012. stvorena je konsultantska firma na ime Fabris Louis Nešlani za "različite specijalizovana, naučne i tehničke aktivnosti". Nema traga ove firme u deklaraciji interesa. Opet, nema odgovora na na ovo naše pitanje.

S druge strane, Fabris Nešlani u svojoj deklaraciji interesa objavljuje da od decembra 2019.  ima funkciju  predsednika francuskog društva za toksikologiju (SFT). Ovo naučeno društvo jedno je od najmoćnijih u Francuskoj na polju toksikologije. Njegovi čelnici ne dobijaju naknadu, ali je zato njihov uticaj veliki. U decembru 2019. održava se poslednji kongres ovog priznatog društva od javnog značaja. Među sponzorima događaja je i Bajer (Bayer), nemačka multinacionana kompanija koja je 2018. kupila Monsanto i koja je jedan od najvećih proizvođača glifosata.

"Ovo je klasika", uverava francuski istraživač koji je želeo da ostane neimenovan zbog svojih veza s ANSES-om. „Zauzvrat, ova preduzeća traže pravo uvida u listu gostiju i nameću neke od svojih članova. Ona odlučuju o sadržaju programa kongresa tako da bi se izbegle  sporne teme“.

Sesil Mišel (Cécile Michel), generalna sekretarka SFT-a, koja je i sama članica ANSES-a, odgovara u ime organizacije: „Svaka firma  koja pristane da bude sponzor godišnjeg kongresa SFT-a u pravilu daje oko 1.500 evra, ukupni budžet je od 50.000 do 60.000 evra i većinom je prikupljen plaćanjem registracija za učešće".

inst-paster-xavier-nassif-

Savijer Našif (Xavier Nassif), direktor Instituta Paster iz Lila

„Veze”

Među članovima SFT-a nalazimo i nekoliko zaposlenih u ANSES-u, kao i zaposlene iz Interteka. Ova druga je konsultantska firma čije se ime nekoliko puta pojavilo u časopisu Monsanto Papers. Godine 2016. američki Monsanto platio je Interteku da okupi naučnike koji će napisati studiju čiji je zaključak da glifosat nije opasan.

"Čak i ako nema direktnog finansiranja između proizvođača i istraživača u ovoj vrsti preduzeća – ´veze´, blizina i ponekad trajna prijateljstva čine da stručnjaci pregledaju datoteke sa autorizacijama uz više popustljivosti”, komentariše isti anonimni istraživač.

Putevi Fabrisa Nešlanija takođe su se ukrstili sa putevima proizvođača glifosata BASF. Iako se deklaracije o interesima ovog istraživača iz perioda pre 2017. godine ne mogu da se nađu na sajtu ANSES, izveštaj ove organizacije iz 2012. kaže: „Analiza interesnih veza koju je sproveo ANSES otkrila je veze bez opasnosti od sukoba interesa za: F. Nešlani za proizvode firme BASF zbog izveštaja o ocenjivanju podnetog 2009. za ovu firmu." Godine 2012. učestvovao je i u naučnom odboru petog simpozijuma l’International Life Sciences Institute u Berlinu. Organizaciju je u velikoj meri finansirala industrija, uključujući gigante i proizvođače pesticida kao Syngenta, Dow i Bayer.

ANSES je, međutim, izradio vodič za deklaraciju interese. U njemu je utvrđeno da će "identifikacija sukoba interesa dovesti ANSES da zauzme jedan od sledeća dva stava: ili isključivanje deklaranta iz funkcije, iz mandata ili iz konkretnih predmeta (oko kojih postoji sukob interesa); ili usvojiti mere isključivanja i donositi odluke od slučaja do slučaja.

Već 2012. godine, etički komitet ANSES-a, koje nije bio sazvan u ovom slučaju, upozoravao je na opasnost od sukoba interesa o kojima su govorila naučna društva, poput Francuskog društva za toksikologiju. Prema mišljenju uprave, može se pročitati: "Određeni broj njih finansiraju privatne firme, što će verovatno stvoriti interesne veze koje mogu da budu prepreka za stručnjake da učestvuju u radu odbora."

Između oktobra 2019. i aprila 2020, uprava je imala šest meseci da ispita moguće sukobe interesa u vezi s ovim vrlo osetljivim pitanjem, pre nego što je objavila izbor članova u konzorcijumu za studiju o glifosatu. Teško je poverovati da ona nije identifikovala veze kao što su učinili novinari Libération-a. Uprkos svemu, Nešlani se našao u svim telima koja donose odluke o glifosatu.

Na povezanost ANSES-a sa ljudima koji imaju interesne veze ili sa lobijima, već je ukazala etička komisija u maju 2019. Analizirajući registar stručnih sastanaka članova agencije, odbor je izračunao da „firme i predstavnici poljoprivrednih krugova predstavljaju oko 80% sagovornika i posetilaca /…/“

Loïc Prud'homme, francuski poslanik "alarmirao javnog tužioca"

"Manje veze"

ANSES je državna agencija koja se nalazi pod nadzorom ministarstava poljoprivrede, zdravstva i ekološke tranzicije. Prvo ministarstvo, kojeg se glifosat neposredno tiče, u 2020. godini učestvuje sa 64,5 miliona evra u budžetu agencije, što je više od 60% ukupnog iznosa budžeta. Poznata je bliskost ministarstva s većinskim poljoprivrednim sindikatima, koji su FNSEA i JA. /…/ Ti su sindikati i njihove podružnice snažno bili mobilisani u korist glifosata kad je ponovno odobren, kao što pokazuje registar Visoke vlasti za transparentnost (HATVP).

U ovom registru možemo da vidimo i kolika su sredstva koja je Bajer upotrebio da bi uticao na francusku politiku. Samo za 2019. godinu ova multinacionala prijavljuje, u svoje ime i ime Monsanta, dve lobističke misije povezane s glifosatom. To su misije koje su im omogućile susret sa saradnicima predsednika Republike, zamenicima, senatorima, parlamentarnim saradnicima ili agentima službi parlamentarnih skupština, kao i članovima vlade ili članovima kabineta premijera iz ministarstava poljoprivrede, finansija i ekologije.

Parlamentarni poslanik LFI (Nepokorena Francuska) Loïc Prud'homme objasnio je za Liberasion da je "u utorak, na temelju člana 40. zakona o kaznenom postupku, alarmirao javnog tužioca". On navodi nekoliko prekršaja: ilegalno uzimanje kamata, favorizovanje i prikrivanje favorizovanja.

Međutim, uprava ANSES-a ne prepoznaje svoje greške.

„ANSES je uzeo u obzir i analizirao interesne veze koje se pojavljuju u deklaraciji gospodina Nešlanija prema kriterijumima ANSES-a, koje je javno i potvrdio njegov komitet za deontologiju“, odgovara ANSES. „Te su veze ocenjene kao manje važne s obzirom na podatke koje posedujemo."

Što se tiče sastanaka s lobijima, uprava saopštava da "trenutno dovršava svoje razmišljanje kako bi poboljšala svoje odluke, obuhvatajući sva područja stručnosti Agencije i donošenja odluka".

 

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...