Socijalna politika država onemogućava liberalizaciju tržišta električne energije

Miroslav Kovač

Treba još dosta da se radi na liberalizaciji tržišta električne energije. Prosečna otvorenost tržišta električne energije na Zapadnom Balkanu je 28,5 odsto. Taj posao je otežan ustaljenom praksom vlada da preko regulisanih cena vode socijalnu politiku, što, dugoročno gledano, može da ugrozi stabilnost snabdevanja, jer nema novih ulaganja, poručeno je sa sa međunarodne konferencije Tržište energenata u regionu Zapadnog Balkana, koju je Vesna info d.o.o., izdavač internet portala Balkanmagazin, organizovala u saradnji sa JP Srbijagas i kompanijom Informatika, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.

Prosečna otvorenost tržišta električne energije na Zapadnom Balkanu je 28,5 odsto, što govori da ima još dosta da se radi na liberalizaciji, ali taj posao je otežan ustaljenom praksom vlada da preko regulisanih cena vode socijalnu politiku, što, dugoročno gledano, može da ugrozi stabilnost snabdevanja jer nema novih ulaganja. Situaciju energetskih kompanija, koje su vladari nacionalnih tržita, dodatno otežava pritisak dekarbonizacije, koja će uvesti taksu na CO2, čiji godišnji iznos bi, kada bi na primer sada bila uvedena, za Srbiji dostigao oko 650 miliona evra.

Ovo su neke od glanih poruka sa panela Dokle se stiglo sa liberalizacijom tržišta električne energije u okviru međunarodne konferencije Tržište energenata u regionu Zapadnog Balkana, koju je Vesna info d.o.o., izdavač internet portala Balkanmagazin, organizovala u saradnji sa JP Srbijagas i kompanijom Informatika, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.

Hadžibabić: Niske cene dugoročno ugrožavaju stabilnost snabdevanja

Ljiljana Hadžibabić, stručnjak za energetiku i bivša članica Saveta Agencije za energetiku (AERS) kaže da je u regionu 2014. godine pokrenuta WB6 inicijativa za Srbiju, BiH, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju i Kosovo, kako bi se ubrzalo usklađivanje energetskih politika, uklonile tržišne barijere, podstakle investicije u infrastrukturu, olakšalo prekogranično balansiranje i alokacija prenosnih kapaciteta. (prezentacija - Ljiljana Hadžibabić - pptx)

Kao glavne sličnosti tržišta u regionu ona navodi pauzu u gradnju elektrana, neophodna velika ulaganja u zaštitu životne sredine i u povećanje efikasnosti elektrana. Učešće regulisanog tržišta, odnosno tržišta na kome su domaćinstvava i malih kupaca, je veliko – veće je nego u EU (kreće se od 37 do 60% finalne potrošnje u region, a u Srbiji je 48%). Kao prepreke za ukidanje regulisanih cena za garantovano snabdevanje Hadžibabić vidi socijalno-političke razloge.

Ljiljana-Hadzibabic

“Prosečna otvorenost tržišta električne energije na Zapadnom Balkanu je 28,5%. Ta cifra govori da ima još dosta da se radi na liberalizaciji, ali ne daje kompletan odgovor jer je to ono što je formalno-pravno izašlo na tržiše, a mnoge aktivnosti, koje će to povećati su u toku”, istakla je Hadžibabić.

Najveća otvorenost tržišta je u Makedoniji, nešto manja u Srbiji, dok su ostali veoma malo otvoreni. Prepreka razvoju tržišta u Srbiji su regulisane cene, jer se one odnose na polovinu potrošača.

“Pre pet do šest godina je strategijom razvoja bilo planirano da regulisane cene dostignu tržišni nivo za dve do tri godine, ali cena nije mnogo promenjena, nije čak ni pokrila inflaciju. Koliko god svi hteli da cena bude niska, moramo da budemo svesni da se tako dugoročno ograničava stabilnost snabdevanja”, navodi Hadžibabić.

Najbolje bi bilo da cena krene na gore polako, tako što bi EPS, koji je zadužen za te cene, tražio poskupljenje od AERS-a. Ali, to se ne dešava jer, kako kaže, tu postoji jedan nevidljivi igrač, a to je država, koja kaže da cene ne mogu da se povećaju 30%, već 7%.

Hadžibabić ističe da jednom godišnje AERS mora da analizira da li su se stekli uslovi za ukidanje regulisanih cena kroz analizu sledećih faktora: konkurencije - sada EPS drži 97 % tržišta, stepena zaštite energetski ugroženih kupaca - 75.000 je zaštićeno, a procena je da ih ima 350.000 do 400.000, stanja regionalnog tržišta i raspoloživost prekograničnih prenosnih kapaciteta. Agencija je dva puta radila analizu i zaključila da nema uslova da se ukinu regulisane cene.

Ljiljana Hadžibabić ističe da tržište mora da obezbedi stabilan razvoj, dugoročnu održivost sistema, cenovne signale potrošačima i proizvođačima.

“Aktuelni modeli će pretrpeti promene zbog dekarbonizacije i povećanje učešća OIE. Zasad obnovljivi izvori energije (OIE) nisu problem, ali može se videti da nam na mrežu stiže 500 MW iz energije vetra. Imaćemo dosta proizvodnje iz OIE, za koje je veoma teško prognozirati proizvodnju”, objašnjava Hadžibabić navodeći da ima dosta modela kako se izboriti sa problemima u budućnosti, kada u sistemu bude veliki udeo OIE sa nestabilnom proizvodnjom.

Kao jedan od mogućih modela Hadžibabić navodi predlog kolega sa Oksfordskog instituta za energetiku.

“Oni predlažu dva razdvojena tržišta, kojima će upravljati isti operator sistema, od koga će kupovati snabdevači. Kupci će birati da li žele energiju sa tržišta koje ima visoku pouzdanost proizvodnje - elektrane sa emisijama CO2 ili sa tržišta gde je nebitno kada će dobiti energiju, to su OIE. Ovom drugom tržištu bi mogle da se priključe one elektrane koje nemaju problem sa CO2, kao na primer nuklearke”, navodi Hadžibabić.

Dragan Vlaisavljević: Trošak Srbije za CO2 bio bi do 650 milona evra

Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za poslove trgovine električne energije Elektroprivrede Srbije (EPS) kaže da je primer kako tranzicija u energetici utiče na zemlje u regionu ono što se dešava u Bugarskoj, gde nadležna ministarstva imaju problem da obezbede da jedna termoelektrana plati na ime takse na CO2 150 miliona evra. A, nije jedina. Ili primer privatizacije i gašenja termoelektrana i rudnika u Grčkoj.

“To je deo politike dekarbonizacije, koja će imati velike finansijske efekte, a kojoj moraju da se prilagođavaju sve zemlje. Srbija bi, kada bi ti propisi EU važili za nju, sledeće godine po sadašnjim cenama, na ime taksi za emisije CO2 morala da plati 600 do 650 miliona evra”, navodi Vlaisavljević.

Zemlje koje imaju takse za CO2 suočavaju se sa rastom proizvođačkih i veleprodajnih cena, dok one koje to nemaju, kao što su Srbija i BiH, imaju povoljniji položaj, pa ako imaju viškove električne energije mogu da ih iskoriste da zarade. Ipak, pitanje je, kako navodi, dokle će to trajati i da li će u nekom trenutku to početi da smeta EPS-u, pa će reći ne možete da nam prodajete energiju ako nemate garancije porekla da je reč o OIE. Ipak, Vlaisavljević ističe da je u odnosu na EU tržište regiona veoma malo, tek nekoliko procenata kada se pogleda snabdevanje.

Dragan-Vlaisavljevic

Trgovci i snabdevači su sigurno, kako kaže, uprkos preprekama na nacionalnom nivou, dobitnici u zadnjih 10 do 15 godina. Kupci su bili dobitnici samo kada su im regulisane cene bile iznad tržišnih, što nije bio slučaj u regionu, gde je bila obrnuta situacija.

“Treba naglasiti da je u regulisanoj ceni električne energije 50% odsto mrežarina, odnosno razne takse. Od 2005. godini u Srbiji je cena energije ostala ista, menjala se samo mrežarina. Kada se pogledaju proizvođači, iz ugla proste reprodukcije, to može i dalje da funkcioniše”, navodi Vlaisavljević.

EPS, kako je rekao, u trgovini nije okrenut ka Zapadnom Balkanu, već ka zemljama koje su jedna liga više, ka centralnoj i istočnoj Evropi - Mađarska, Hrvatska i Slovenija.

Kada je reč o prekograničnim kapacitetima Vlaisavljević ističe da je njhova gradnja dobra stvar, ali da ih ne treba precenjivati. Kada jednog dana bude proradio Transbalkanski koridor, koji spaja Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju, ako nema zagušenja transport energije će vlasnika koštati nula dinara ili evra, jer sada prenos plaćaju kupci.

“Tu nema zarade, na tom dalekovodu, kao na gasovodu ili naftovodu”, istakao je Vlaisavljević navodeći da bi za region bilo dobro da postoji regionalna berza električne energije. “Naša, srpska Berza električne energije za jugoistočnu Evropu (SEEPEX) je pokazala da može da napravi iskorak u odnosu na druge i mogla bi to da uradi, ali uvek se pojavi nešto što nije biznis, krenu blokiranja…”.

Miloš Mladenović: Tržišna cena u Srbiji osam evrocenti

Miloš Mladenović, direktor SEEPEX-a saglasio se sa Vlaisavljevićem da naš region predstavlja drugu ligu - kada je reč o otvorenosti tržišta i mogućnosti učesnika da trguju i prave profit.

“SEEPEX je u stvari primer najbolje evropske prakse - to je kao kad bi Mesi igrao u drugoj ligi”, naveo je Mladenović podsećajući da SEEPEX postoji dve godine, da je nastao u saradnji sa najvećom evropskom berzom EPEX Spot, koja je obezbedila know-how i suvlasnik je sa 25%. Sigurnost trgovanja, kako je naveo, na SEEPEX-u je ista kao na berzi EPEX Spot, što je dokaz uspešnosti. “SEEPEX je prepoznat od strane čuvene berze EEX kao berza sa dovoljno stabilnom i referentnom cenom i početkom sledeće godine će biti listirani finansijski derivati - fjučersi SEEPEX-a na toj berzi. To je, ako pričamo opet o ligama, za ovaj region Liga šampiona, nešto što se nije očekivalo u narednih nekoliko godina. To je i prilika za dalji razvoj SEEPEX-a”.

Ali, ovo je, prema njegovim rečima, važno i za državu i ekonomiju, jer će sada postojati cena električne energije ne za dan-unapred, kao sada, nego za godinu ili čak šest godina, što je neophodno za pravi investicioni okvir. Fjučersi su, takođe, sredstvo osiguranja od nestabilnosti cena i povećanja predvidljivosti poslovanja. Nedeljni, mesečni, kvartalni i godišnji fjučersi pojaviće se u prvom kvartalu 2019. godine.

Milos-mladenovic

Mladenović je istakao da je u prvoj polovini godine prosečna veleprodajna cena bila 36 evra po MWh, a poslednjih nedelja je oko 70 evra. Kada se na to dodaju mrežarine od 20 do 25 evra po MWh, vidi se da je tržišna cena 90 do 95 MWh.

“Procena je da će do kraja godine prosečna cena, sa mrežarinama, biti 80 evra po MWh. To je ono što je tržišna cena u Srbiji”, naveo je Mladenović.

Statistika pokazuje da cena na SEEPEX prati ono što se dešava na evropskim i regionalnim berzama, što govori da je Srbija deo evropskog tržišta.

“Dokaz uspešnosti SEEPEX je to što EPS nije dominantan na veleprodajnom tržištu, kao na maloprodajnom. Uspeh SEEPEX-a je i posledica položaja Srbije, tu nema dileme. Pokazalo se da je bila dobra odluka da se dozvoli i stranim firmama da učestvuju, da nismo - propali bismo”, istakao je Mladenović i podsetio da je početkom godine SEEPEX potpisao memorandum o spajanju tržišta sa mađarskom berzom HUPX, a u toku su i pregovori o objedinjavanju srpskog i crnogorskog tržišta. “Naša korporativna ideja je bila ukrupnjavanje od početka. Ako su se Nemci i Francuzi udružili, stvarajući EPEX Spot, onda je jasno šta bi trebalo mi da radimo… Međutim, pitanje koliko će se vremena izgubiti kroz formiranje malih berzi u regionu, pa onda ukrupnjavanje”.

Željko Marković: Od zaštite energetski ugroženih kupaca zavisiće ukidanje regulisanih cena

Željko Marković, viši rukovodilac u Dilojt Srbija kaže da su tri glavne odlike tržišta u regionu: da su sva mala, da svuda postoji jedan kapitalac, jedna dominantna kompanija i socijalna osetljivost tržišta, što znači da vlade vode socijalnu politiku preko nametanja cena. (prezentacija - Željko Marković - pptx)

Marković smatra da je stepen zaštićenosti energetski ugroženih kupaca najvažniji faktor, koji će uticati na odluku da cene ne budu više regulisane, ili da ta regulacija bude bliža nekim cenama koje su bliže tržišnim.

“Pitanjem zaštite ovih kupaca bavi se i Evropska unija. Procena je da se njihov broj u EU kreće od 50 do 160 miliona, sve zavisi od definicije energetskog siromaštva. Ali, ovaj problem je veoma izražen u jugoistočnoj Evropi jer više od 30% stanovništva otežano pokriva troškove energije”, naveo je Marković.

Zeljko-Markovic

Jedno od najrelevantnijih istraživanja je ono koje je uradio Evrostat, koje je sprovedeno i kod nas 2016. godine, a zasniva se na tri kriterijuma: sposobnost da se adekvatno zagreje stan, neadekvatni stambeni uslovi za očuvanje energije prilikom grejanja i nemogućnost, odnosno, kašnjenje u plaćanju računa.

“U Srbiji 14% domaćinstava, njih 400.000, ne može adekvatno da zagreje stan, 21% ili 600.000 nema uslove da očuva energiju, a 32% ili 900.000 ne može da plati račune. U nekim kategorijama su od nas gori i Bugari i Grci, ali pitanje je kako bi mi plaćali račune da je cena veća, jer je sada tri puta manje nego u Grčkoj, a 1,5 puta nego u Bugarskoj”, ističe Marković.

Kada se sa ovim podacima ukrsti i domaća statistika, Marković zaključuje da u Srbiji ima od 250.000 do 400.000 energetski ugroženih kupaca. A, po Uredbi o energetski ugroženom kupcu taj status ima oko 68.000 domaćinstava.

“Glavni razlozi su da nisu svi ostvarili pravo iz formalnih razloga, na primer, podstanari su, pa nisu vlasnici brojila, kao i loš obuhvat Uredbe”, istakao je Marković.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...