Istorija

Da li je 1938. Čehoslovačku trebalo vojno braniti?

Godišnjica Minhenskog sporazuma, koji ostaje najteža češka trauma i posle osam decenija
(ilusttracija, wikimedia.org: Ugovor je potpisan u Minhenu 29. septembra 1938. između zapadnih sila (Francuska, Velika Britanija i Italija) i Nemačke. Potpisnici sporazuma su bili predsednici britanske i francuske vlade Nevil Čemberlen i Eduar Daladje)

Česi i Slovaci su septembra 1938. bili spremni da se brane

Pre 80 godina sprovedena je mobilizacija koja je pokazala spremnost i opremljenost stotina hiljada Čeha i Slovaka za oružanu odbranu od nacističke Nemačke ali je nekoliko dana kasnije usledio Minhenski sporazum velikih sila...
(ilustracija, Čehoslovački vojni vrh, koji je imao informaciju od kraja avgusta o delimično sprovedenoj mobilizaciji nemačke armije, imao je na raspolaganju 40 divizija aHitler 39 divizija)

Pre 10 godina izbila je svetska finansijska kriza

Kada deca za 20-30 godina budu na času istorije učila o ključnim događajima na početku novog veka i novog milenijuma, pominjaće se sigurno datum 15. septembar 2008.
(foto, Bankrot finasijske firme Liman braders smatra se najznačajnijim trenutkom za početak finasijske krize: istorijski značaj ovog događaja potvrdilo je i tržište - natpis sa londonske kancelarije firme Liman braders prodat je kasnije u uglednoj aukcijskoj kući Krisit)

Jan Palah nije bio prvi

Na današnji dan pre pola stoleća na najvećem varšavskom stadionu upalio se, protestujući protiv okupacije Čehoslovačke, Rišard Sivjiec
(Foto Rišard Sivjiec)

Др. Радомир Давидовић: Друго лице Сребренице

Историјски пројекат Сребреница: "Геноцид" и збрињавање рањеника противничке стране
( Svedočenje o ratnim događajima oko Srebrenice koje prenosimo u celini sa sajta http://srebrenica-project.org)
(foto, Milići danas)

Dubček sa istorijske distance - ni heroj ni kukavica

Vojnom intervencijom 1968, lider i rukovodstvo reformskih čehoslovačkih komunista bili su suočeni s takvom situacijom u kojoj nikakvo dobro rešenje nije postojalo
(foto, Aleksandar Dubček, lider i žrtva Praškog proleća)

Pre pola veka doneta odluka o invaziji na Čehoslovačku

Na samitu pet zemalja Varšavskog pakta odluka o vojnoj intervenciji je bila jednoglasna, "nećkao" se i to ne baš preterano, samo mađarski lider Kadar
(Prag, 19.08.2018 - kombinovane fotografije prizora iz Praga iz 1968. i 2018. godine. U Češkoj se 21. avgusta obeležava 50. godišnjica završetka političke liberalizacije poznate kao Praško proleće, kada je armija Varšavskog pakta okupirala tadašnju Čehoslovačku)

Rusi nisu krivi za invaziju na Čehoslovačku - Brežnjev je bio Ukrajinac!

To tvrdi lider češke Komunističke stranke Vojteh Filip, koja je sasvim blizu ulasku u vladu Andreja Babiša
(foto, Leonid Brežnjev)

Pre 50 godina Tito samo mahao sa balkona Hradčana

Govor nije bilo predviđen programom posete kako se ne bi irititirali Rusi
(Josip Broz i Aleksandar Dupček, Prag 1968)

Osmi avgust 2018: crni dan nemačke armije i početak kraja rata

Na današnji dan pre 100 godina Saveznici su na Zapadnom frontu započeli veliku ofanzivu u kojoj su samo za jedan dan kod Amiena Nemci izgubili preko 27 hiljada vojnika
(ilustracija Vikipedija: general Ludendorf i maršal Hindenburg - levo - predložili su nemačkom caru septembra 1918. da Nemačka zatraži obustavu ratnih operacija)