Istorija

U Uniji, stvorenoj u SAD, s velikim nadama krajem Velikog rata, koja je postojala samo mesec dana, bili su i jugoslovenski narodi
(ilustracija, Tomaš Masarik koga Česi zovu Predsednik Oslobodilac)

Česi slave svečanije nego ikad osnivanje države (koja ne postoji već duže od četvrt veka), a Slovaci obeležavaju kao najznačaniji datum u svojoj istoriji. Merkel i Makron u Pragu

Na jučerašnji dan 1968. potpisani tzv Moskovski sporazumi kojima je posle avgustovske invazije legalizovan boravak vojske Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj
(ilustracija, Kod spomenika Svetog Vaclava u Pragu 1968.)

Posle Minhenskog sporazuma poljski i mađarski susedi iskoristili reviziju granica da oružjem izdejstvuju namirenje svojih teritorijalnih aspiracija prema Čehoslovačkoj
(ilustracija, Mapa Čehoslovačke uoči Minhenskog sporazuma)

Godišnjica Minhenskog sporazuma, koji ostaje najteža češka trauma i posle osam decenija
(ilusttracija, wikimedia.org: Ugovor je potpisan u Minhenu 29. septembra 1938. između zapadnih sila (Francuska, Velika Britanija i Italija) i Nemačke. Potpisnici sporazuma su bili predsednici britanske i francuske vlade Nevil Čemberlen i Eduar Daladje)

Pre 80 godina sprovedena je mobilizacija koja je pokazala spremnost i opremljenost stotina hiljada Čeha i Slovaka za oružanu odbranu od nacističke Nemačke ali je nekoliko dana kasnije usledio Minhenski sporazum velikih sila...
(ilustracija, Čehoslovački vojni vrh, koji je imao informaciju od kraja avgusta o delimično sprovedenoj mobilizaciji nemačke armije, imao je na raspolaganju 40 divizija aHitler 39 divizija)

Kada deca za 20-30 godina budu na času istorije učila o ključnim događajima na početku novog veka i novog milenijuma, pominjaće se sigurno datum 15. septembar 2008.
(foto, Bankrot finasijske firme Liman braders smatra se najznačajnijim trenutkom za početak finasijske krize: istorijski značaj ovog događaja potvrdilo je i tržište - natpis sa londonske kancelarije firme Liman braders prodat je kasnije u uglednoj aukcijskoj kući Krisit)

Na današnji dan pre pola stoleća na najvećem varšavskom stadionu upalio se, protestujući protiv okupacije Čehoslovačke, Rišard Sivjiec
(Foto Rišard Sivjiec)

Историјски пројекат Сребреница: "Геноцид" и збрињавање рањеника противничке стране
( Svedočenje o ratnim događajima oko Srebrenice koje prenosimo u celini sa sajta http://srebrenica-project.org)
(foto, Milići danas)

Vojnom intervencijom 1968, lider i rukovodstvo reformskih čehoslovačkih komunista bili su suočeni s takvom situacijom u kojoj nikakvo dobro rešenje nije postojalo
(foto, Aleksandar Dubček, lider i žrtva Praškog proleća)