Istorija

Vojnom intervencijom 1968, lider i rukovodstvo reformskih čehoslovačkih komunista bili su suočeni s takvom situacijom u kojoj nikakvo dobro rešenje nije postojalo
(foto, Aleksandar Dubček, lider i žrtva Praškog proleća)

Na samitu pet zemalja Varšavskog pakta odluka o vojnoj intervenciji je bila jednoglasna, "nećkao" se i to ne baš preterano, samo mađarski lider Kadar
(Prag, 19.08.2018 - kombinovane fotografije prizora iz Praga iz 1968. i 2018. godine. U Češkoj se 21. avgusta obeležava 50. godišnjica završetka političke liberalizacije poznate kao Praško proleće, kada je armija Varšavskog pakta okupirala tadašnju Čehoslovačku)

To tvrdi lider češke Komunističke stranke Vojteh Filip, koja je sasvim blizu ulasku u vladu Andreja Babiša
(foto, Leonid Brežnjev)

Govor nije bilo predviđen programom posete kako se ne bi irititirali Rusi
(Josip Broz i Aleksandar Dupček, Prag 1968)

Na današnji dan pre 100 godina Saveznici su na Zapadnom frontu započeli veliku ofanzivu u kojoj su samo za jedan dan kod Amiena Nemci izgubili preko 27 hiljada vojnika
(ilustracija Vikipedija: general Ludendorf i maršal Hindenburg - levo - predložili su nemačkom caru septembra 1918. da Nemačka zatraži obustavu ratnih operacija)

U ovim zemljama je ovaj dan odavno državni praznik i neradni dan
(foto, 24. maj 2018 - Spomenik Ćirilu i Metodiju u Beogradu, polaganje venaca)

Ovaj slavni teniski teren prati još uvek ne sasvim potvrđena priča da su u njegovom arealu tokom rata bili internirani Jevreji
(foto, Teniski stadion Filip Šartije, treći najveći stadion na svetu, a najveći u Evropi. Stadion je glavno poprište grend slema (engl. Grand Slam-velika pobeda, naziv za četiri najveća teniska turnira) Otvorenog prvenstva Francuske u Parizu)

U čast obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata i 180. godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Rusije na Ruskom Nekropolju u Beogradu juče je organizovana velika volonterska akcija uređenja ruskog groblja, koju je organizovala je kompanija NIS u saradnji sa Ruskim domom i podvorjem Ruske pravoslavne crkve u Srbiji.

Pola godine pre kraja rata pobunili se u okupiranom srpskom Kragujevcu, protiv uzaludnog rata, šikaniranja i gladi, vojnici 71. trenčanskog puka vojske, a njih 44 je pobunu platilo glavom
(Kragujevac, polaganje venaca prošle godine, na spomenik streljanim slovačkim vojnicima)

U okovima, u teškim mukama i bolovima, umro je od tuberkuloze, težio je tada samo 40 kilograma
(ilustracija, Gavrilo Princip i ćelija u kojoj je robijao)