Ima nade za Magnohrom

Uz dobre nove vlasnike i domaćinsko poslovanje Magnohromu bi moga da nastave rad, pa i da se razvija.

Inače, tom preduzeću je nepokretna imovina pod hipotekom, a finansijski dug iznosi 40 miliona evra.

Ðorđe Kosanović, zastupnik kapitala u Magnohromu kaže da ima zainteresovanih kupaca kako za Fabriku elektrotermičkih proizvoda (FETP) tako i za Fabriku vatrostalnih materijala (FVM). Ipak, postupak ponovne privatizacije je u zastoju zbog aktuelnih problema sa potraživanjima bivših radnika, kojima se duguje oko 560 miliona dinara.

Kosanović je rekao da među zainteresovanima za kupovinu „nisu neka zvučna imena“, ali da je bitno da su dokumentaciju otkupile dve kompanije koje i pored svih odlaganja, nisu odustale i dodao da je među zainteresovanima i jedan od najvećih svetskih proizvođača vatrostalnih materijala.

Kosanović je ocenio da FETP može da nastavi da radi bez prevelikih ulaganja, ali je potrebno obnoviti infrastrukturu, instalacije i zgrade.

„Mislim da bi 100.000 do 200.000 evra bilo dovoljno da FETP bude sasvim uređena fabrika. Samo je potrebno da dođe dobar domaćin“, kazao je Kosanović.

Ulaganje u FVM zavisi od toga šta i koliko novi vlasnik želi da proizvodi, pa tako investicija može da bude pet do 10 miliona evra, ali i 50 miliona evra.

Opstanak Magnohroma postao je moguć pre dve godine kada je država ovo preduzeće sa spiska za automatski stečaj, stavila na spisak onih u restrukturiranju.

Kosanović je kazao da rudnici u Čačku imaju izvesne rezerve magnezita, ali oslonac treba da bude Zlatibor, gde su u ležištu Ribnica potvrđene rezerve od 3,2 miliona tona.

„Treba proveriti preliminarna geološka istraživanja prema kojima rezerve magnezita u Srbiji prelaze 10 miliona tona. Ta količina bi omogućila da FVM radi bar 20 godina i bude ozbiljan izvoznik 50.000 do 100.000 tona godišnje“, kazao je Kosanović.

Pošto je posle raskida privatizacionog ugovora sa Global stilom tokom maja 2008. godine preduzeće uz otpremnine napustilo 1.900 radnika, sada ih u Magnohromu ima samo 350 zaposlenih i još stotinak kod podizvođača u rudnicima. Ti zaposleni su za ove četiri godine održali preduzeće u životu i zato Kosanović smatra da je dogovorno rešenje problema zaostalih zarada najbolje za sve.