Javna preduzeća ne plaćaju dugove
Država 105 milijardi dinara prebacila na teret poreskih obveznika jer državna preduzeća ne vraćaju kredite za koje je država garantovala. Srbijagasu garancija na 26 milijardi dinara
Svako drugo preduzeće, za čije dugove garantuje država, ne izmiruje svoje obaveze, već je palo na teret poreskih obveznika. Iako je premijer Mirko Cvetković izjavio da garancije, koje država daje određenim preduzećima, nisu isto što i krediti, podaci pokazuju da je dosad aktivirana polovina datih državnih garancija. Ovih dana pred poslanicima u Parlamentu su garancije koje se daju za zajmove Galenike, Jata, Građevinske direkcije Srbije i Elektroprivrede Srbije.
Ipak, čini se da oni za čije dugove država garantuje nisu baš revnosni dužnici. Zbog njihove nemogućnosti da izmiruju svoje obaveze aktivirane su garancije u iznosu od 105 milijardi dinara, što po metodologiji Evropske unije, čini oko tri odsto državnog duga. Ukupne garancije dvostruko su veće i iznose više od 210 milijardi dinara. Po domaćim propisima, celokupan iznos računa vodi se kao javni dug i ove garancije čine oko šest odsto državnog zaduživanja.
Prema podacima iz Biltena javnih finansija, koji objavljuje Ministarstvo finansija, uz garanciju države, najviše se zadužilo Javno preduzeće Putevi Srbije.
Na kraju prošle godine, garantovani dug ovog preduzeća iznosio je 1,12 milijardi evra. Samo nekoliko meseci ranije, zaduženja JP Puteva Srbije za koja garantuje država bila su 800 miliona evra.
Za most kod Beške, na primer, podignut je zajam od 72 miliona evra, za obilaznicu oko Beograda dva kredita. Jedan od 60 i drugi od 80 miliona evra. Za most Gazela pozajmljeno je 33 miliona evra. Uz garanciju države zaduživao se i Srbijagas. Krediti ovog preduzeća dostigli su 530 miliona evra. Značajne su i obaveze Železnica Srbije, čiji ukupni garantovani zajmovi dostižu nešto malo više od pola milijarde evra. Elektroprivreda Srbije pozajmila je nešto više oko 400 miliona evra. Samo za brojila uzet je kredit od 40 miliona evra. Država je dala garancije i za zajmove Fijata u ukupnom iznosu od 200 miliona evra, dok je Jat pozajmio oko 50 miliona evra uz garanciju države.
Ovakve vrste zajmova bile su i predmet spora Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom. Jer, umesto da se u budžetu nađe iznos od 30 milijardi dinara, kreatori fiskalne politike planirali su 15 milijardi dinara više za državne garancije. Najveći iznos garancija (oko 26 milijardi) predviđen je za Srbijagas. Planirano je da za održavanje tekuće likvidnosti ovo preduzeće pozajmi bezmalo 20 milijardi dinara. Još milijarda predviđena za gasifikaciju kompanije Fijat u Kragujevcu, dok je za investicije Srbijagasa planirano 5,26 milijardi dinara.
Na spisku onih kompanija čije zajmove garantuje država nalaze se i Jat tehnika, Jat ervejz i Galenika. Država garantuje i kredit Građevinske direkcije Srbije za izgradnju stanova na lokaciji kasarne Stepa Stepanović, ali i u Ulici doktora Ivana Ribara u Novom Beogradu.
Davanjem garancija država preduzećima koja nisu u stanju da uzmu kredit pozajmljuje rejting. To je, pre nekoliko dana objasnio i premijer Mirko Cvetković, rekavši da garancije služe za smanjenje rizika kako bi firma dobila povoljniji zajam.
