Javno privatno partnerstvo rešenje za nabavku brojila

Konzorcijum četiri domaće firme isporučio je 30.000 brojila za struju Elektroprivredi Srbije u poslu vrednom dva miliona evra.

“Tako smo pokazali da postoje domaći proizvođači, koji mogu da se udruže, da isporuče kvalitetna brojila i to u kratkom roku”, izjavili su na jučerašnjoj konferenciji za novinare vlasnici firmi Enel, Jugotrejd, Citi i VFEMT, koji su u maju dobili posao na tenderu EPS-a koji je 2,5 godine odugovlačen i opstruisan toliko da je čak i EPS bio blizu toga da ga otkaže.

“EPS je bio istrajan, trudio se da uskladi dokumentaciju sa zakonskim odredbama i u maju smo dobili ugovor da za 90 dana isporučimo 30.000 brojila”, rekao je Dragan Vasiljević, generalni direktor Enela.

Glavni problem sa brojilima u Srbiji je, prema njegovim rečima, to što su se poslednjih desetak godina na tržištu pojavile firme koje nemaju tržišni pristup i pokušavaju da posao dobiju netransparentno i mimo tendera.

“Pojavila su se preduzeća, prvo Mačkatica koja se vezuje za Nicovića, zatim Meter i kontrol Rudnap grupe Vojina Lazarevića, Mikroelektronika-Sitel i poslednja Ewg, čiji su vlasnici Dejan Bodiroga i još neki ljudi, koji se ne mogu videti u APR. Njihov cilj je bio da se tenderi za nabavku brojila uopšte ne otvore. Podnosili su silne žalbe i kod komisije za zaštitu ponuđača i na ovaj način zloupotrebili zakon o javnim nabavkama. Njihov cilj nije bio da izađu na crtu i učestvuju u konkurentskoj utakmici. Međutim, na nekim mernim mestima su se pojavila njihova brojila. To se može i objasniti tržištem, ali su se pojavila i u magacinima nekih privrednih društava - bez ikakvih javnih nabavki. Mi smo apelovali i na skupštinski Odbor za finansije da obrati pažnju na rad republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javne nabavke da gleda više suštnu i korisnost javnih nabavki, a ne da ometa javne nabavke zbog sitnih formalnosti. Problem je što komisija izriče konačne i izvršne odluke, a jedina mogućnost žalbe je u upravnom postupku, koji nikada nije završio presudom protiv komisije. Naš cilj je da sve bude transparentno, javno i ekonomično. Nama ne treba ni protekcija države, trebaju nam zakoni i da se poštuju pravila”, poručio je Vasiljević.

Prema zakonu jednom preduzeću u postupku može tri puta biti odbijena žalba, nakon čega gube to pravo. U slučaju tendera za brojila, kako kaže Milivoje Stančić, direktor firme Citi, korišćene su usluge raznih sestrinskih firmi, pa čak i zanatskih radnji, pa je tako na novom tenderu za nabavku oko 58.000 brojila podneseno više od 100 žalbi.

Stančić je ukazao i na to da su neke od firmi iskoristile poplave da EPS-u prodaju brojila koja su završila i u nepoplavljenim područjima. Kako on objašnjava, koriste se i zakonom zaštićena preduzeća, koja zapošljavaju invalide, da se preko njih prodaju ogromne količine brojila van konkurencija i po cenama koje si duplo više od tržišnih.

Domaći proizvođači elektronskih brojila za struju istakli su i da tender za nabavku brojila koji se finansira iz kredita EBRD, koji je restriktivnim kriterijumima domaćim firmama oduzeo pravo da konkurišu i sami i u konzorcijumu. Naime, finansijski uslov za učešće u nabavci 250.000 brojila, za šta je izlicitirana najniža cena od 26,5 miliona evra, bio je da je firma u poslednjih pet godina imala najmanje 400 miliona evra godišnje prihode.

“Ovako nešto ne mogu da ispune zajedno sve firme koje se ovim bave u Srbiji. Čak ne mogu da učestvuju ni u stranom konzorcijumu, jer svaki član konzorcijuma mora da ispunjava 30 do 50 odsto uslova, što je i dalje iznad mogućnosti domaćih proizvođača,” objašnjava Vasiljević dok Milivoje Stančić upozorava: “Otvoren je prostor za domaće firme da učestvuju kao podizvođači, kooperanti trećeg reda, koji ne mogu da utiču ni na šta. Posao je dobio Atos, koji je deo francuske multinacionalne kompanije Šnajder, koja sada u agenciji za mere i dragocene metale prijavljuje modele brojila koja se proizvode u Kini. Tako će EPS zadužiti zemlju, a domaći kapaciteti ostaju bez posla.”

U Srbiji, inače, ima tri miliona domaćinstava i većini su potrebna nova brojila. Domaći proizvođači predlažu jednostavno rešenje za ovaj problem, a to je javno privatno partnerstvo. Kako Vasiljević ističe, Agencija za energetiku već je odredila mesečnu cenu od 20 dinara za očitavanje i 500 dinara za održavanje brojila i to građani već plaćaju.

“EPS samo treba da napravi specifikaciju kakvo brojilo hoće, koje podatke da očitava i da raspiše tender po regionima ili opštinama ko to da radi po cenama koje je odredila Agencija. Postoji interes privatnih firmi da to rade, a EPS i država ne bi morali ništa da investiraju u zamenu ili održavanje brojila. Sve bi to radile privatne firme i isplatilo bi im se. To bi zaposlilo i veliki broj ljudi, instalatera. Mi bi tu bili manji deo priče. Mi smo slali ovaj predlog na razne adrese ali niko nam nije ni odgovorio”, rekao je Vasiljević.