Ruska ekonomija u prvom kvartalu pala 0,3 posto
Prvi put posle 2023. rusko ministarstvo ekonomije zabeležilo manji rast BDP-a
(ilustracija, Vladimir Putin, foto https://yandex.ru/images/search?from=tabbar&img_url=https%3A%2F%2Fapi-reforum.banki.)
Bruto domaći prozvod (BDP) Rusije u prvom kvartalu smanjio se za 0,3 procenta u odnosu na prvi kvartal prošle godine. Ruska ekonomija je tako pala po prvi put od početka 2023. godine, kada je ministarstvo objavilo pad od 1,8 posto. To proizilazi iz preliminarnih podataka koje je objavilo rusko ministarstvo ekonomije.
Vest ukazuje da se samo u martu BDP povisio za 1,8 procenata. U februaru je pao za 1,1 a u januaru 1,8 procenta.
Ruska ekonomija iskazuje kvartalni rast od prvog kvartala 2023. kada je poslednji put zabeležen pad. Rast podržava brza ekspanzija u odbrambenoj industriji povodom rata u Ukrajini.
Vlada predviđa za ovu godinu rast od 1,3 procenta. Ministar privrede Maksim Rešetnikov je, međutim, upozorio da ta procena može biti revidirana na dole.
Ruska centralna banka očekuje da će se rast BDP povisiti na 1,5 procenta. Analitičari, na pitanje agencije Reuters, snizili su prognozu rasta Rusije za ovu godinu na 0,8 procenta.
Ruski predsednik Vladimir Putn je na nedavnim razgovorima s vladom o ekonomiji upozorio na usporavanje privrednog rasta i pozvao na preduzimanje mera za njegovu podršku. Ukazao je da sadašnji razvoj ekonomije zaostaje za očekivanim.
Međunarodni monetarni fond (MMF) ovog meseca je poboljšao izglede rasta ruske ekonomije za ovu godinu na 1,1 procenat a do tada se očekivao rast od 0,8 procenta. Ova odluka obrazložena je povećanjem cena nafte i druge robe kao reakcija na sukob na Bliskom istoku. MMF očekuje da isti tempo rasta, tojest 1,1 procenat, ruska ekonomija održi i naredne godine.
Ruska ekonomija je već dugo pod pritiskom visokih vojnih izdataka, povezanih sa ratom na Ukrajini i zapadnim sankcijama. Ogromni izdaci na ratne napore od 2022, istina, kratkoročno su podržali ekonomski rast ali, istovreno, doprineli inflaciji i opteretili delove ekonmije koji od konlflikta ne zavise, a povećali su spoljni dug Ruske Federacije na najvišu vrednost za poslednjih 20 godina, javlja Rojters.
Prema agenciji RIA novosti, inflacija je u martu iznosila 5,86% u odnosu na isti period prošle godine, što je pad u odnosu na 5,91% u februaru. Zaključno sa 27. aprilom, inflacija je usporila na 5,72% (sa 5,77% 20. aprila). Od početka godine, cene su porasle za 3,21%. U međuvremenu, nezaposlenost u prvom kvartalu je iznosila 2,2%.
Kada je reč o spoljnom dugu RF, prema podacima ruskog Ministarstva finansija, obim spoljnog javnog duga 1. februara 2026. godine iznosio je 61,97 milijardi dolara, što je za 4,7 milijardi dolara više nego prethodnog meseca. Ovo je rekordno visok iznos u proteklih skoro 20 godina. U julu 2006. godine spoljni javni dug je iznosio 72,9 milijardi dolara, ali je do oktobra te godine pao na 50,1 milijardu dolara i ostao je ispod 60 milijardi dolara u narednim godinama.
Povećanje spoljnog javnog duga u januaru 2026. godine gotovo je u potpunosti posledica povećanja uslovnog duga po državnim garancijama izdatim za strane kredite ruskim organizacijama (ove garancije su porasle za 21% tokom januara, na 26,5 milijardi dolara u dolarskom ekvivalentu), objavljuje platforma RBK (RosBusinessConsalting), https://www.rbc.ru/economics/13/02/2026/698f0c939a794782a0506cfe.
Javni dug Rusije u 2026. godini biće najniži među svim zemljama G20, prema oceni koju je sastavio TASS na osnovu analize podataka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Javni dug Rusije iznosi samo 19,1% njenog bruto domaćeg proizvoda, što je najbolji rezultat među najvećim svetskim ekonomijama, objavljuje platforma Dzen.ru. https://dzen.ru/a/aeXNdkxpDmEbvE4U). Turska je na drugom mestu na rang listi sa ocenom duga od 25,5%. Saudijska Arabija zaokružuje prva tri mesta, sa javnim dugom koji nešto prelazi 32% BDP-a. Japan je apsolutno najgore rangirana zemlja G20 u tom pogledu, sa javnim dugom koji prelazi 204% BDP-a. Slede Italija (skoro 140%), Sjedinjene Američke Države (skoro 126%), Francuska (nešto više od 118%), Kanada (približno 111%), Kina (približno 107%) i Ujedinjeno Kraljevstvo (približno 103%).
U decembru je ruski predsednik Vladimir Putin istakao da je ruski nacionalni dug jedan od najnižih među razvijenim ekonomijama, sa manje od 18%. Izjavio je da ruske zlatne i devizne rezerve premašuju 741 milijardu dolara, a da je BDP porastao za 1% u odnosu na prethodnu godinu i za 9,7% u poslednje tri godine, u poređenju sa samo 3,1% u evrozoni, podseća Dzen.ru.
