"ODISEJA" KRISTOFERA NOLANA OJAČALA GRČKI TURIZAM

Film "Odiseja", reditelja Kristofera Nolana, zaradio je na bioskopskim blagajnama, širom sveta, "oko 1,1 milijardu dolara". Na mnogim mestima, bioskopske sale morale su da dodaju predstave kako bi zadovoljile potražnju gledalaca. Nolanov film, vešto izreklamiran na društvenim mrežama, mesecima pre bioskopske premijere, podelio je publiku na "progresistički" vouk front protiv "konzervativnih" tradicionalista. Kao i uvek, pojavili su se istoričari i teoretičari književnosti, tvrdeći da film nema mnogo dodira sa grčkom istorijom, niti sa Homerovim delom. Međutim, Nolanova "Odiseja" predstavlja proizvod masovne potrošnje koji je, sa reklamnim budžetom, koštao oko 400 miliona dolara, pa mu je jedini cilj da zabavi narod, povrati uloženi novac i da stvori što veću zaradu za investitore. U tu priču o zaradi, udenula se i Grčka, postavši najveći turistički hit ovoga leta.

Film "Odiseja" Kristofera Nolana pobudio je veliko interesovanje za putovanje u Grčku i čitanje grčke mitologije

U potrazi za Nolanovim eksterijerima

Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka postojala su dva glavna pravca kinematografije koja su crpela tematiku iz drevnih epova. Na jednoj strani bili su italijanski filmovi o grčkoj mitologiji, počevši od "Ulisa" sa Kirkom Daglasom, preko Leoneovog "Kolosa sa Rodosa", do raznih filmova o Herkulu sa Stivom Rivsom i mini televizijske serije u kojoj je Bekim Fehmiu igrao Odiseja. Na drugoj strani bili su holivudski filmovi o rimskoj istoriji: "Kvo Vadis", "Ben Hur", "Spartak", "Kleopatra"...

Mitovi i istorija prirodni su izvori za spektakularne filmove kojima vlada egzotika, akcija, jarke boje, široki ekran i dobar zvuk. Publika 20. veka rado ih je gledala, volela glumce, ali nije se previše zanimala za mesta na kojima su filmovi snimljeni. Fenomen masovnog turizma prema mestima prikazanim u filmu došao je kasnije, početkom 21. veka kada su planetom zavladale društvene mreže.

Svi se sećaju da su se, po izlasku filma "Da Vinčijev kod" 2006. godine, posete kapeli Roslin u Škotskoj udvostručile, premašivši 120.000, dok je pariski muzej Luvr, iste godine, zabeležio rekordnih 7,5 miliona posetilaca. Popularna televizijska serija "Igra prestola" delom je snimana u Dubrovniku što je tom dalmatinskom gradu privuklo brojne posetioce i uvećalo turističku zaradu za više od 120 miliona evra. Nedavno je HBO-ova serija "Kuća zmaja" povećala posetu portugalskom planinskom selu Monsanto i ojačala lokalnu ekonomiju.

Vrlo slično, Nolanov film "Odiseja" naglo je pokrenuo porast potražnje za putovanjima prema različitim grčkim destinacijama. Prema podacima o rezervacijama, "IziDžet Holidejs" je prijavio trenutni porast od 18 % u nedeljnim rezervacijama za Grčku, tokom prve nedelje avgusta, posle premijere filma, a u poređenju sa prethodnom nedeljom. Krf je predvodio trend, sa povećanjem rezervacija od 28 % i povećanjem pretraga od 9 %. Pretrage za Peloponez su porasle za 12 %, dok su Kefalonija i Zakintos zabeležili porast od 8 % i 7 %.
"Nezaboravna Grčka" je rekla za "Trevel Vikli" da su, zbog filma, rezervacije za Grčku porasle za 76 % u odnosu na isti period prošle godine. Da bi odgovorili na potražnju, oni su odmah pokrenuli dvadesetak novih tematskih itinerera koji povezuju Atinu, Krf i Itaku. Grčka nacionalna turistička agencija, preko svoje ispostave u Parizu, organizovala je putovanje za štampu na Itaku koje je iznedrilo publikaciju "Stopama Odiseja" od 162 stranice u časopisu dnevnika Figaro.

Istovremeno, broj putnika na aerodromu Kalamata se povećao, sa međunarodnim letovima koji su porasli za skoro 30 %. Naime, Kristofer Nolan je scene sa Kiklopom Polifemom snimio u Nestorovoj pećini, u Mesiniji na jugozapadnom Peloponezu. Prema legendi, Nestorovu pećinu je kralj Nelej koristio kao štalu za svoju stoku, a Hermes je tu sakrio pedeset goveda ukradenih Apolonu. Hajnrih Šliman je istražio lokalitet 1874. godine i otkrio predmete i grnčariju čak iz neolitskog doba.

Nestorova pećina u Mesiniji na jugozapadnom Peloponezu; Nolanov Kiklop Polifem nadahnut Gojinim Saturnom

Nova popularnost Homera

Pored turizma, Nolanova "Odiseja" podstakla je ogromno interesovanje za Homera i njegove spevove "Ilijadu" i "Odiseju". Prodaja knjige "Odiseja", u Velikoj Britaniji, sa 40.000 prodatih primeraka, porasla je za oko 70 % u poređenju sa prošlom godinom. Čak i u Grčkoj, knjižare su ukazale na primetan porast potražnje za izdanjima Homerovog epa već i pre premijere filma. Iz navedenog, moglo bi se pretpostaviti da publika traži više od samog filmskog iskustva. Ona želi da bolje razume grčku mitologiju, da čita "Odiseju" i da stekne dublju vezu sa kulturom koja stoji iza Homerove priče.
U knjizi „Palimpsesti“, Žerar Ženet, francuski književni teoretičar i jedan od osnivača naratologije, objašnjava da je "Odiseja" bila vrhunski "hipotekst", tekst koji je osnova svih vrsta kasnijih "hipertekstova" koji su ga adaptirali na razne načine. Nolanov film predstavlja transmodalizaciju i adaptaciju speva Homera za koga Martin Vinkler, profesor grčke i rimske književnosti na američkom Univerzitetu Džordž Mejson, kaže da je bio "najveći scenarista svih vremena". Njegovi spevovi se odlikuju jasnoćom, a slušalac ili čitalac mentalno vrlo izražajno vidi priču koja se odvija pred njim. Sergej Ajzenštajn, sovjetski reditelj i filmski teoretičar, bio je veliki poštovalac Homerovih epova, a italijanski reditelj Serđo Leone smatrao je Homera svojim najvećim nadahnućem.

Itaka, ostrvo površine 100 km² nalazi se u Jonskom moru, u blizini Kefalonije

Nolanov film je, odmah po premijeri, izazvao porast od 550 % u pretragama časova grčkog jezika u Velikoj Britaniji, naznačila je "Prepli", međunarodna onlajn platforma za učenje jezika koja povezuje studente sa privatnim profesorima za video lekcije. Podaci "Gugl Trendsa" pokazali su još dramatičnije skokove, sa pretragama koje su porasle čak za 5.000 % tokom perioda pre i posle premijere filma.

Očigledno je da velike filmske produkcije mogu da pokrenu interesovanje za istoriju, jezik i kulturu neke zemlje i njenog naroda. Komercijalizacija Nolanovog filma učinila je da gledaoci sada žele da čitaju Homerova dela, da se bolje upoznaju sa grčkom mitologijom i da uče grčki kako bi se bolje povezali sa kulturnim nasleđem prikazanim na ekranu. Na taj način, Nolanova  "Odiseja" mogla bi da postigne nešto što je izvan uobičajenog dometa holivudske kinematografije. Pored dobro izreklamiranog i lakog proizvoda za prodaju, ovaj film bi mogao da sa velikog platna utiče na učionice, knjižare i širu kulturnu maštu, pretvarajući bezvremenski grčki ep u put ka jeziku i civilizaciji koji su ga nadahnuli.