ZAVRŠETAK JUŽNOG TOKA DO 2015. GODINE

Bez obzira na krizu, Gasprom, odnosno Gaspromnjeft, redovno ispunjava sve svoje obaveze u Naftnoj industriji Srbije AD, tako da celokupna delatnost funkcioniše. Ugovor o osnivanju preduzeća za izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju biće potpisan krajem aprila u Sofiji. U Bugarskoj će, u prisustvu šefova država čijom teritorijom će gas teći, na putu od Rusije ka potrošačima u južnoj Evropi, biti potpisani i sporazumi o realizaciji celokupnog projekta gasovoda Južni tok, rekao je Aleksandar Medvedev, potpredsednik Gasproma i generalni direktor Gasprom eksporta za Balkanmagazin. Prilikom jučerašnjeg boravka u Beogradu, on je sa ministrom rudarstva i energetike prof. dr Petrom Škundrićem i premijerom Mirkom Cvetkovićem pregovarao o realizaciji projekta Južni tok, razvoju ugovora Gasproma sa kompanijom NIS, projektu podzemnog skladišta gasa Banatski dvor i, kako je istakao, „naravno, nismo mogli a da se ne bavimo budućim radom kompanije Jugorosgas.“

Na UO i Skupštini Jugorosgasa, što je naš redovni posao, imali smo pregovore i sve je prošlo uspešno. Prihvaćene su odluke o raspodeli dividendi i odobrenje plana za 2009. godinu. To još jednom potvrđuje da kompanija već drugu godinu posluje sa uspehom. Za 2009. godinu je napravljen vrlo dobar investicioni plan i program rada Jugorosgasa. Reč je o gasifikaciji i izgradnji magistralnih gasovoda. Ubeđeni smo u to da ova kompanija ima vrlo dobru perspektivu. Danas smo razmatrali i pitanje zajedničkog učešća Srbijagasa i Jugorosgasa u gasifikaciji Beograda. Sada ćemo skupa da radimo na dobijanju neophodnih licenci i dozvola jer nam je cilj da najpre gasifikujemo prestonicu.

Šta je sa otkupom 25 odsto akcija Jugorosgasa?

Ovu temu smo razmatrali na sednicama Jugorosgasa kao i na sastanku sa ministrom energetike. Želeo bih da istaknem da su odnosi sa Jugorosgasom partnerski i da smo želju Srbijagasa da poveća svoje učešće prihvatili kao informaciju. Dogovoreno je da se ovo i ovakva pitanja uopšte, rešavaju u uslovima uzajamne saglasnosti i, normalno je, na tržišnim uslovima. Ovde ne mislim samo na pravo već i na obaveze. Dogovorili smo se da nastavimo sa razmatranjem ovih pitanja, uzimajući u obzir uslove koji sada važe na tržištu, ali i prava i obaveze akcionara. U svakom slučaju mislim da će se pregovori na ovu temu nastaviti u povoljnim uslovima za obe strane.

I dalje se čuju spekulacije o tome da će trasa gasovoda Južni tok ići kroz Rumuniju a ne kroz Srbiju.

Rumunija nije i ne može biti alternativa Srbiji. Maršuta preko Srbije je prioritet za nas i nadamo se da će elaborat o tehničkoj izvodljivosti stvarno potvrditi ovu našu ideju.

Da li se može govoriti o konačnom kapacitetu gasovoda Južni tok i da li će skladište Banatski dvor biti regionalnog karaktera, za ovaj deo Evrope, ili samo za Srbiju?

Predviđene količine gasa koje će poteći Južnim tokom su 10 milijardi kubika godišnje. To je ciljana količina transporta, ali krajnje količine biće utvrđene tehničko ekonomskim elaboratom. Prioritet Banatskog dvora je obezbeđivanje gasom srpskog tržišta ali, mi ovo pitanje razmatramo i za region. I prva i druga etapa biće razmatrane i izgrađene u skladu sa tehničko – ekonomskim uslovima. Sada se upravo obavljaju profesionalni poslovi između kompanija Srbijagasa i Gasproma, odnosno, Gasprom eksporta. Banatski dvor nije poseban deo već objekat za rad u perspektivi. To je tehnološki i komercijalni faktor.

Ima li napretka vezanog za konačni rok izrade studije izvodljivosti za Južni tok? Da li je rok druga polovina 2010. godine?

Da, spremni smo da sve poslove oko izrade tehničkih elaborata završimo tokom ove godine. To se odnosi i na podvodne i na podzemne delove. Za svaki od ovih pojedinačnih poslova postoje rokovi. Već smo dali zahteve za istraživačke radove, što je prvi deo za realizaciju projekta gasovoda Južni tok, koji vodi iz Rusije ka Evropi. Neophodno je uraditi sve korake vezane za tranzit gasa, za isporuku ovog energenta našim potrošačima u južnoj Evropi.

Znači li to da ostaje 2015. godina kao rok završetka gasovoda Južni tok?

Da! Da!

Najavili ste da postoji mogućnost povećanja kapaciteta gasovoda sa 30 na 47 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Šta to znači za Srbiju?

To bi bilo jednostavno povećanje tranzita kroz srpske teritorije. U to da takva mogućnost zaista postoji niko više ne sumnja. Imali smo sastanak sa partnerima iz kompanije ENI i oni su sa entuzijazmom prihvatili ovu ideju, tako da se sada obavlja korekcija delova ugovora vezanih za podvodne delove trase gasovoda.

Kako komentarišete probleme nastale u NIS-u posle ulaska Gaspromnjefta u našu kompaniju?

Na šta, konkretno, mislite?

Srpsko poslovodstvo NIS-a je pre nego što je Gaspromnjeft „ušao“ u kompaniju najavilo da je NIS poslovao u plusu. Međutim, po tvrdnjama Gaspromjefta ispostavlja se da je firma radila u minusu i dodatno se zadužila.

Ovo pitanje smo dotakli tokom razgovora sa Vašim ministrom energetike. Zbog toga će u Srbiju doći Aleksandar Đukov, predsednik Gaspromnjefta i biće održana skupština NIS-a. Treba ispoštovati uslove koji su ustanovljeni pri potpisivanju ugovora. Gasprom je, sa svoje strane, ispoštovao sve obaveze oko plaćanja za svoj deo akcija, bez obzira na krizu svi planovi oko investicija u NIS se izvršavaju, pa očekujemo i od srpske strane da ispuni sve ono što je prihvatila ugovorom. A to se odnosi ne samo na korporativnu delatnost već i na pitanje izvršenja obaveza isplate dividendi i prenos imovine NIS-a na Gaspromnjeft. Ubeđeni smo da će sve biti završeno uz partnersko uvažavanje. Nije slučajno da je ceo posao sklopljen na međudržavnom nivou. Očekujemo da sve to bude rešeno u duhu međudržavnog komiteta koji se, takođe, bavio ovim ugovorom. Normalno je da do problema dolazi ali i da se nađe put za njihovo rešavanje.

Ovde mediji izveštavaju da baš zbog toga generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko još nije potpisao završni račun.

Da, dosta je nerešenih pitanja pa zato i nije potpisao.

Da li je Gasprom kao vlasnik Gaspromnjefta zadovoljan zatečenim stanjem u NIS-u u odnosu na ono što im je predstavljano prilikom sklapanja ugovora?

Dajte da ne trčimo pred rudu. Neka posao završe Upravni odbor i Skupština akcionara. Na ovom tržištu za NIS ne bi trebalo da bude, i nema, boljeg partnera od Gaspromnjefta. Ne vidim nikakvu drugu perspektivu za razvoj NIS-a od Gaspromnjefta. Dajte da predpostavimo šta bi bilo da je došao neko drugi od partnera. Taj ne bi imao drugi cilj nego da .... Umesto razvoja kompanije videli bi nešto drugo. Ponavljam, ubeđen sam da za NIS nema i neće biti boljeg partnera od Gaspromnjefta.

Postoji li opasnost da zbog novonastalih problema bude smanjen nivo investicija u NIS?

Ne, danas (petak, 27. mart) sam sa gospodinom Mališevim (Dimitrij Mališev, predsednik Upravnog odbora NIS AD) imao sastanak i rekao sam mu da sve treba da se odvija po planu.

Kako komentarišete uticaj svetske ekonomske krize i promene cena sirove nafte na Gasprom uopšte, a posebno na Vaše planove na Balkanu i u Srbiji.

Bilo bi glupo tvrditi da nas kriza nije dotakla. Ali, ističem da je biznis u nafti i gasu dugoročan. U svojim planovima i programima uvek gledamo na period koji nije oročen na tri ili pet godina već na 15, 20 pa i 30 godina. Zbog toga verujem da će se svi ovi naši planovi, čak i naša delatnost koja se odvija preko granice, dobro razvijati. Podsetio bih, uostalom, da smo ugovor za NIS potpisali baš u vreme kada je kriza već bila u toku. Kada pogledamo šta se dešava u drugim sferama možemo videti da se vrlo često menjaju uslovi kupovine i drugi parametri, investicioni uslovi... a mi, kad je NIS u pitanju, nismo promenili ništa, ni kod cena ni kod obaveza investiranja, koje smo preuzeli ugovorom. Nikave promene ne planiramo ni ubuduće, i ubeđen sam da će NIS, kao naša zajednička firma, uspešno raditi. Drago mi je da sam ovakav stav čuo i prepoznao i kod vašeg ministra energetike Petra Škundrića.

Ima li koordinacije i planova zajedničkog delovanja ruskih energetskih kompanija na srpskom tržištu?

Ovde rade komanije iz sektora nafte i gasa a trebalo bi da dođu i firme iz sektora elektroenergetike. Konkurencija i saradnja uvek su dobordošle kao motiv za dalji razvoj poslovanja.