UGALJ – STRATEŠKI RESURS SRBIJE

Uprkos eri zelene energije, prelasku na obnovljive izvore i oštrim zahtevima za smanjenje emisija ugljen dioksida, ugalj je u većem delu sveta, pa i u Srbiji osnovni energent, a tako će, uz investicije u zaštitu životne sredine, ostati i u narednim decenijama. Oko 70 odsto električne energije u Srbiji proizvodi se iz uglja, a sa oko 20 milijardi tona geoloških rezervi na teritoriji Srbije i Kosova i Metohije biće ga dovoljno za korišćenje narednih sto godina.

Zato se i očekuju velike investicije u ovaj sektor. Iz Elektroprivrede Srbije najavljuju da će se konačno (posle skoro tri godine od otpočinjanja sa tenderskim procedurama) u maju, saznati šta će biti od partnerstvima - sa nemačkim RWE-om u izgradnji trećeg bloka TE Nikola Tesla B i sa italijanskim Edisonom oko izgradnje TE Kolubara B. Maj je termin i za više informacija o sudbini najavljenog kineskog kredita za investicije u Kostolcu, vrednog 1,6 milijardi dolara, rečeno je na jučerašnjem okruglom stolu Balkanmagazina, čiji učesnici su se bavili temom „Ima li Srbija uglja za nove termoelektrane?“

Osim energetske ugalj ima i socijalnu dimenziju, budući da su neki delovi zemlje, posebno pogranični, i dalje naseljeni isključivo zbog postojanja rudnika. Na kraju, preko cene uglja, koja je, inače, najniža u Evropi, održava se i niska cena električne energije.

Cena koči investicije

Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva, životne sredine i prostornog planiranja ocenio je da bi pod hitno trebalo doneti socijalne karte stanovništva, kako bi se znalo ko treba da plaća socijalnu cenu struje.

Zlatko Dragosavljević

„Cena električne energije mora biti tržišna.To je preduslov razvoja i investicija i u ugljarski sektor i u ukupan energetski sektor Srbije. Sa poskupljenjem električne energije biće povećana i cena uglja, što bi trebalo da omogući investicije. Ako je u mnogim državama voda strateški resurs, u Srbiji je strateška mineralna sirovina ugalj, i kao takav će biti tretiran u novoj Strategiji za upravljanje mineralnim sirovinama kao i u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji treba da budu usvojeni do kraja godine,“ ocenjuje Dragosavljević.

Elektroprivreda Srbije planira da do 2015. godine uloži u revitalizaciju i modernizaciju postojećih i otvaranje novih kapaciteta za proizvodnju električne energije devet milijardi evra. Iako ova sredstva još nisu u potpunosti obezbeđena, Slobodan Mitrović, direktor Direkcije za strategiju i investicije EPS-a objašnjava da će 3,4 milijarde biti sopstvena sredstva, 3,8 milijardi će doći od razvojnih banaka i međunarodnih finansijskih institucija, dok će strateški partneri učestvovati sa oko 1,8 milijardi evra u izgradnji Bloka 3 Termoelektrane Nikola Tesla B, a planira se i prikupljanje oko 200 miliona evra od taksi. ( prezentacija - Slobodan Mitrović.pdf )

Slobodan Mitrović

„Za održavanje postojećih kapaciteta biće izdvojeno četiri milijarde, a za izgradnju novih pet milijardi evra, a od toga 1,5 milijarda u revitalizaciju kopova. Za zaštitu životne sredine biće izdvojena jedna milijarda, a za revitalizaciju termoelektrana 0,4 milijarde evra. Ako uspemo da obezbedimo dovoljne količine i odgovarajući kvalitet uglja, ako njegova eksploatacija bude ekonomski opravdana i ako on bude čisti beo, ugalj će još dugo biti glavni energent u Srbiji“, ističe Slobodan Mitrović.

Iseljavanje Vreoca ugrožava ceo EPS

Noseći stub EPS-a i celokupnog srpskog energetskog sektora, u kome se proizvodi 75 odsto ukupne proizvodnje uglja u Srbiji, i njime snabdevaju najveće termoelektrane TE Nikola Tesla A i B i TE Veliki Crljeni je Rudarski basen Kolubara. Ipak, oni, ali i cela Srbija mogli bi da se nađe u problemima narednih godina, ukoliko se ne reši problem iseljavanja stanovništva sa budućih kopova i eksproprijacija zemljišta.

Nebojša Ćeran, direktor Rudarskog basena Kolubara upozorava da, ukoliko se ovog proleća ne počne sa iseljavanjem Vreoca i lokalnog groblja (protiv čega su se pobunili neki meštani) Kolubara neće moći da proizvodi niti da isporuči 30 miliona tona uglja godišnje koliko je potrebno termoelektranama. ( prezentacija - Nebojša Ćeran.ppt )

Nebojša Ćeran

„Sa pravne strane situacija u Vreocima je čista još od 2008. godine, mašine su bile spremne da započnu posao, ali kao društveno odgovorna kompanija pokušali smo da nađemo dogovor sa lokalnim stanovništvom, koje nije pristajalo na izmeštanje groblja. U 2010. godini smo krenuli u realizaciju, potpisali smo ugovore sa 70 odsto meštana, a 350 domaćinstava je već dobilo akontacije u vrendosti 30 odsto procenjene imovine. Poslovi oko eksproprijacije su završeni sa 80 odsto domaćinstava ali, sa 20 odsto nema komunikacije. Očekujem da nam se omogući da sledećeg meseca počnemo sa premeštanjem vreočkog groblja,“ napominje Ćeran.

Iako postoji rezervni plan ukoliko se iseljavanje i dalje bude odlagalo, investicijama u polje Zapadna Tamnava to, ipak, neće biti dovoljna zamena za polja u Vreocima.

„Bez Vreoca se ne može. Mora se uspostaviti praksa u ovoj zemlji da se donete odluke sprovode. Ako ovde ne uspemo sa eksproprijacijom, i ako se dozvoli bezakonje, biće ugroženi i drugi kopovi, jer mi upravo sprovodimo iseljavanje još četiri - pet sela, a to će morati da radi i Kostolac,“ upozorio je Ćeran.

Rudarski basen Kolubaru čeka i velika investicija u otvaranje novog površinskog kopa uglja Radeljevo, kapaciteta 13 miliona tona uglja godišnje, koji bi snabdevao isključivo novi blok TENT-a. Prema rečima Ćerana, realizacija ove investicije zavisi od situacije sa izgradnjom novog energetskog kapaciteta.

Kostolac čeka kineski kredit

Rudarski basen Kostolac u čijem se sastavu nalazi i termoelektrana je nakon dugo godina značajno povećao proizvodnju uglja i to iz kopa Drmno, na devet miliona tona, što je više nego što agregati kostolačke termoelektrane potroše godišnje.

Dragan Jovanović

Direktor Rudarskog basena i termoelektrane Kostolac Dragan Jovanović istakao je da su brže napredovali nego što se EPS nadao. Kostolac očekuje i potpisivanje sporazuma sa kineskom nacionalnom korporacijom o kreditu koji obuhvata revitalizaciju postojeće termoelektrane Kostolac B i izgradnji novog bloka 2014. godine. Preostalo je da državne vlasti Kine odobre ovaj sporazum a pozajmicu treba da odobri kineska Eksim banka.

„Krajem maja očekujemo stav kineske države prema zahtevu za kreditom od 1,6 milijardi dolara kojim bi se u prvoj fazi izgradilo postrojenje za odsumporavanje, zatim za izgradnju infrastrukture i za revitalizaciju postojećih kapaciteta. Potpisani su ugovori, UO EPS-a i Vlada Srbije su dali saglasnost. Prema ugovorima 47 odsto poslova i opreme biće domaće, dok će 53 odsto biti kineski rad i oprema, mada i u tom delu treba očekivati angažovanje naše elektromašinske industrije, jer ne mogu sve da dovezu iz Kine. Očekujemo kredit sa povoljnim uslovima, sa fiksnom kamatom od tri odsto, grejs periodom od pet godina i rokom otplate 15 godina, koji omogućavaju da se investicija sama otplaćuje. Ako bi se ovo rešilo krajem maja mi bi već u drugoj polovini godine počeli sa povlačenjem sredstava tog kredita,“ objasnio je Jovanović i dodao da četiri postojeća bloka u Kostolcu i novi blok imaju dovoljno uglja do 2060. godine, kada bi im istekao radni vek.

Vojvodina računa na kovinski lignit

Iako još nije donet zakon o javnoprivatnom partnerstvu saradnja države i privatnog kapitala mogla bi se najpre ostvariti u basenu Kovin. Ovaj basen je izdvojen iz EPS-a i neuspešno privatizovan, da potom ponovo bio vraćen pod okrilje države.
( prezentacija - Milan Radunović.ppt )

Milan Radunović

Milan Radunović ističe da je firma Enerdži konsalting inženjering 2007. godine dobila prava na istraživanja u priobalnom delu oko Dunava i da je utvrđeno 182 miliona tona bilansnih rezervi lignita. Prema njegovim rečima strateška orjentacija AP Vojvodina je izgradnja rudnika i termoelektrane, ali uz dodaten studije zaštite izvora pitke vode.

„Za ovaj projekat zainteresovan je nemački RWE, koji je radio idejni projekat za termoelektranu i rudnik. Ovo je privatna investicija, ali neophodno je partnerstvo države. Propisi da je potrebno vlasništvo nad zemljištem - da bi se podneo zahtev za dozvolu - prosto teraju strane investitore. Čim vide koliko je dozvola potrebno za otvaranje rudnika, a za termoelektranu još više, odmah se okrenu. Poseban je problem eksproprijacija, i zato država treba da uđe u javnoprivatno partnerstvo sa zemljištem. Ne verujem da država sama ima sredstava za ovaj projekat, a Kovin je izuzetno važan,“ napomenuo je Radunović.