RUSKI "OPRAVDAN STRAH"

Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin u petak je, u pismu upućenom čitaocima dnevnog lista Politika, napisao da Moskva smatra da poslanici Srbije na skoroj sednici Skupštine treba, ipak, najpre da se izjasne o međudržavnom energetskom sporazumu dve zemlje. Time je nastavio s praksom koju je odmah posle Božića, 12. januara ove godine započeo Aleksandar Medvedev, zamenik predsednika Upravnog odbora Gasproma i generalni direktor Gasprom eksporta - da srpske zvaničnike proziva javno, preko medija.

Ubrzavanje delovanja srpskih zvaničnika po pitanju ratifikacije naftno – gasnog sporazuma pokušavao je, doduše, i ex ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Aleksejev, i to, takođe, preko medija. Njegov naslednik izgleda ne veruje ni srpskom predsedniku Borisu Tadiću niti premijeru Mirku Cvetkoviću, kod kojih je onomad bio na razgovorima, takođe povodom finiša posla oko kupovine Naftne industrije Srbije AD i gradnje gasovoda južni tok kroz Srbiju. Čini se da je Konuzin zapretio da „odlaganje sa realizacijom postignutih naftno-gasnih sporazuma između naših zemalja može dovesti do kašnjenja, pa čak i gubitka investicija za Srbiju, na koje bi se moglo računati u najkraćem vremenu radi rešavanja kako ekonomskih, tako i socijalnih problema države“.

Ko šta obećava strancima

Jedan od razloga za rusko nepoverenje, uprkos uveravanjima Tadića i Cvetkovića, mogla bi biti pretnja iz Brisela koju je pre neki dan, tačnije, 27. avgusta, takođe u Beogradu, izrekao Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Kacin je, pozivajući poslanike iz redova vlasti i opozicije da ratifikuju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU bio izričit: „Bez toga izveštaja o napretku Srbije ka pridruživanju EU neće ući u proceduru.“

Reagujući na Kacinovu izjavu lider LDP-a, Čedomir Jovanović predlaže da predstojeća sednica Skupštine Srbije, u utorak, 2. septembra ima samo jednu tačku dnevnog reda, ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.

„Ja sam garantovao Kacinu da će u septembru biti usvojen SSP, bez obzira na skepsu ili rešenost radikala i DSS da to spreče,“ otkriva Jovanović, ne objašnjavajući, doduše, na kojim temeljima zasniva svoje garancije.

Ova izjava, međutim, pokazuje da stranci, uglavnom zapadni zvaničnici, mogu da dođu u Srbiju i bez zazora zahtevaju ovo ili ono. Tlo je plodno i uvek se nađe neko ko preuzima ulogu glasnogovornika, pa obećava da će zahtevano biti sprovedeno. Čak i ako ne bude baš tako ostaje utisak da u Srbiji nema reda i pravila, već da se sve, pa i državne procedure udešavaju kako bi se nekome „išlo na ruku“. Malo je nezgodno kad se ovakve želje preklapaju, pogotovo ako i jedni i drugi hoće primat. A Rusi su, pogotovo sad posle Gruzije, sve konkretniji u svojim zahtevima.

Uz to, ne treba zaboraviti ni činjenicu da je međudržavni sporazum oko izgradnje gasovoda Južni tok ovih dana ratifikovan u Atini. Bugari su to odavno završili. A Beograd se nećka. Pravi novu procenu vrednosti.

Ozbiljnost srpske države

Kad đaci u ponedeljak krenu u školu Konuzin će ići u zvaničnu posetu predsednici srpskog Parlamenta Slavici Đukić Dejanović. Za sada srpski zvaničnici listom tvrde da se ustanovljeni dnevni red ne može menjati i da će se o energetici raspravljati posle rasprave o SSP.

Ministar energetike Petar Škundrić kaže da su opravdani razlozi ruske strane što insistira na ratifikaciji i podseća da je sporazum Vlade Srbije sa Gazpromom potpisan još 25. januara.

-Pismo ambasadora Konuzina se ne može tumačiti kao dokaz da on sumnja u obećanja koja je dobio od predsednika Tadića i premijera Mirka Cvetkovića. Rusi imaju opravdan strah da naš Parlament može još dugo da oteže sa ratifikacijom. Ja jesam optimista, i dalje mislim da Srbija nema boljeg projekta, ni strateškog ni razvojnog, od naftno – gasnog sporazuma s Gazpromom. U razgovoru sa ruskim ambasadorom i još jednim brojem ljudi iz Gazproma uveravao sam ih da će sporazum biti ratifikovan. Zamolio sam ih da imaju još malo strpljenja. Učiniću sve što od mene kao ministra zavisi jer, moramo sačuvati kredibilitet zemlje. Moramo dokazati da smo ozbiljna država, kaže Škundrić napominjući da to ne znači da u pregovorima posle ratifikacije stvari ne mogu da se poprave u korist Srbije.

Pojašnjavajući za Balkanmagazin ovu svoju izjavu Škundrić kaže da se najpre mora utvrditi „platforma“ za dalje pregovore s Gazpromom.

-Taj dogovor mora biti prihvaćen od Vlade Srbije. Niko od nas nije slobodni strelac, i ne može niko sam voditi pregovore. Svima nam je u interesu da naftno – gasni sporazum bude ratifikovan i da to bude osnova da se saradnja između Srbije u Rusije proširi. Sam naftno - gasni aranžman omogućiće nam da postanemo i partner Evropskoj uniji jer, bićemo zemlja koja će energetski biti nezavisna i koja će biti tranzitna za prirodni gas ka Evropi, kaže Škundrić.

Tajanstvena procena vrednosti

Iako su neki mediji objavili cifru od 2,5 milijarde evra kao novu procenjenu vrednost NIS-a, Škundrić kaže da njemu kao ministru rudarstva i energetike i predsedniku Skupštine akcionara NIS-a takav dokument nije dostavljen. Nije mu, kako kaže, dostavljen ni poziv za eventualnu prezentaciju, na kojoj bi prema nezvaničnim najavama u nekim medijima revizorska kuća Dilojt i Tuš u ponedeljak trebalo da predstavi svoju studiju o proceni vrednosti NIS-a. Odbijajući da komentariše informaciju o tome da NIS vredi 2,5 milijarde evra Škundrić kaže:

-Može se u pregovorima povećati ukupna cifra koju će Rusi dati za NIS. Mislim na sumu od najmanje 500 miliona evra, koju se Gazprom obavezao da će uložiti u modernizaciju. Ta sifra nije konačna. Po onome što znam, naš deo NIS-a bi, kad se sve završi, morao da vredi mnogo više nego sada. A Rusi treba i da nam obezbede naftu i gas pod povoljnijim uslovima, podseća Škundrić.

Nezvaničnu infirmaciju o procenjenoj vrednosti NIS-a njima konkurentske kuće, Dilojt i Tuša, nisu želeli da komentarišu ni u Rajfvajzen investmentu. Napominjući da se u našoj javnosti malo zna šta se podrazumeva pod „procenom vrednosti“ sagovornici Balkanmagazina objašnjavaju da se radi o svojevrsnoj špekulativnoj proceni budućnosti NIS-a. U situaciji kad je cena nafte sa 150 dolara za barel, pala na oko 120, a zbog krize u Gruziji i drugih dešavanja u svetu se prognozira njen skok na više od 150, možda i svih 200 dolara za barel, sve procene o naftnoj privredi su u svojevrsnoj sferi špekulacija.

Knjigovodstvena vrednost NIS-a je, da podsetimo, 2006. godine bila 1,25 milijardi evra. Dao ju je privatizacioni savetnik, konzorcijum Meri Linč – Rajfvajzen investment koji je, kao što je Balkanmagazin već pisao, prema aranžmanu sklopljenim sa Vladom Srbije imao i obavezu i potrebne podatke da da i procenu vrednosti NIS-a. Stručnjaci Meri Linča i Rajfvajzen investmenta su stanje u NIS-u snimali poslednji put 2007. godine, skupa sa ekipama Gazproma. Posao nisu okončali jer im je, kako nezvanično kažu, otkazan nalog da urade procenu vrednosti NIS-a. U ovim revizorskim kućama ne smatraju da im je time okončan i angažman za Vladu Srbije, tim pre što im nije isplaćena celokupna ugovorena suma (od nepunih milijardu evra). Zato najavljuju da će uskoro i zvanično izaći u javnost sa svojim stavom o tome zašto su isključeni iz igre.

Sva ova prepucavanja odraziće se, svakako i na buduće poslovanje NIS-a. Bio sporazum s Rusima ratifikovan ili ne.