RUSI POTPISUJU ULAZNICU ZA EPS
Stiže delegacija iz Rusije koja će u ponedeljak potpisati protokol sa EPS-om o saradnji, odnosno o zajedničkoj izgradnji novih elektrana
Ne čekajući rezultate majskih parlamentarnih izbora u Srbiju će narednih dana pored delegacije Gazproma, koja nastavlja sa usaglašavanjem detalja za formiranje zajedničke firme sa Srbijagasom, doći i grupa visokih menadžera kompanije INTER RAO. Ovu delegaciju će predvoditi Jevgenij Vjačeslavovič Dod, generalni direktor INTER RAO, koji će sa sa Vladimirom Đorđevićem, generalnim direktorom EPS-a u ponedeljak, 14. aprila potpisati protokol o saradnji, odnosno, o zajedničkoj izgradnji novih elektrana.
Pored naftno-gasnog međudržavnog sporazuma s Rusijom, Srbija bi saradnju sa Moskvom mogla učvrstiti potpisivanjem međudržavnih sporazuma između najveće ruske elektroprivredne kompanije INTER RAO i Elektroprivrede Srbije, ali i između Jat ervejza i Aeroflota. Čelnici JAT-a, inače, napominju da će za JAT biti raspisan tender u drugoj polovini maja, dakle, posle parlamentarnih izbora. Iz samog JAT-a, ali i iz ruskih krugova u Beogradu čuje se, međutim, teza da će aranžman za JAT biti deo međudržavnog "paketa", kojim će ruski aerodrom Šeremetjevo ući u posao izgradnje kargo centra na aerodromu Nikola Tesla u Surčinu.
HE Đerdap
Kako sada već tehnička Vlada za svog kratkog mandata nije uspela da raspiše tendere za izbor strateških partnera za izgradnju termoelektrane Kolubare B i trećeg bloka TE Nikola Tesla A u Obrenovcu, Rusi, prema nezvaničnim informacijama Balkanmagazina, svoje ozbiljne namere žele da potvrde protokolom. Čini se da je u izgledu novi međudržavni sporazum, ovoga puta u oblasti elektroenergetike. Pored termoelektrana na ugalj, INTER RAO je zainteresovan i za izgradnju termoelektrana koje će kao gorivo koristiti prirodni gas. Srpskoj javnosti poznate su lokacije za gasne elektrane kraj Niša i u Novom Sadu, ali nije isključeno da će stručnjaci ove kompanije razmatrati i gradnju termoelektrane negde drugde. Za izgradnju gasne elektrane neophodno je, naravno, redovno snabdevanje dovoljnim količinama prirodnog gasa. To će, svakako, biti moguće obezbediti ako Srbijom prođe gasovod Južni tok.
Ne treba da čudi što Moskva ne odustaje od energetskih veza sa Beogradom i pored toga što srpski političari nisu uspeli da se usaglase oko ratifikacije naftno-gasnog međudržavnog sporazuma sa Rusijom. Ulazak kompanije INTER RAO u srpsku elektroenergetiku najavili su prošle godine, po povratku iz Rusije podpredsednik Vlade Srbije i ministar energetike Aleksandar Popović. Ni iz Vlade ni iz samog EPS-a za sada ne žele da otkrivaju detalje sporazuma. Nije ipak tajna šta su aktuelni elektroenergetski projekti u Srbiji. Da nije učestalih izbora već bi bili raspisani tenderi za izbor strateškog partnera za izgradnju termoelektrane Kolubare B i trećeg bloka TE Nikola Tesla A u Obrenovcu. Uz to, pri kraju je i izrada studije za projekat "Hidroenergetski sistem Gornja Drina", u kom su skupa EPS i Elektroprivreda Republike Srpske. Dve elektroprivrede već su potpisale Protokol o razumevanju i Vlada Srbije je dala saglasnost na Odluku Upravnog odbora EPS-a o formiranju zajedničke kompanije za izgradnju hidroenergetskih objekata u gornjem toku Drine.
Priča o izgradnji sistema hidrocentrala na Drini počela je pre 30-ak godina ali, do sada je iskorišćena tek trećina hidropotencijala. Iz Republike Srpske već su signalizirali da bi, zbog sopstvene besparice, u ovim projektima rado videli strane investitore.
Vladislav Vladičić, izvršni direktor u Elektroprivredi Republike Srpske nedavno je u razgovoru za KWH, glasilo Elektroprivrede Srbije rekao: "Srednja Drina je već iskorišćena, ali, recimo, donja Drina je vrlo zanimljiva i nedavno su se kod nas za taj deo, odnosno, za moguću gradnju kaskadnih elektrana interesovali i predstavnici ruske kompanije ZAO INTER RAO EES - Moskva. Reč je o objektima HE 'Kozluk', HE ''Drina 1, 2 i 3'"'.
INTER RAO je, inače, proteklih godina pominjana kao vrlo zainteresovana strana za privatizaciju elektroprivreda u susednim zemljama, ali i za izgradnju elektrana. Privatizacija EPS-a se, kao ni prodaja Elektroprivrede Republike Srpske, za sada ne pominje ali pitanje je šta će od projekata stići na krilima postizborne euforije.
