REKORDI KAO ARGUMENTI

"EPS, koji je početkom godine pokazao šta znači za Srbiju, lane je proizveo više od 35 milijardi kilovatsati, a najveće godišnje proizvodnje ostvarili i PD TENT i RB 'Kolubara'. Rekorda, međutim, ne bi bilo da godinama ne ulažemo u naše kapacitete, zahvaljujući čemu neki termoblokovi, stari i po trideset godina, sada rade bolje nego kada su bili novi.

Elektroprivreda Srbije je lane (bez kosmetskih elektrana) proizvela više od 35 milijardi kilovatsati. To je bila najveća godišnja proizvodnja u istoriji! Ali, zabeležena je takođe istorijska godišnja potrošnja na teritoriji koju snabdeva EPS - 33,7 milijardi kWh. Proizvodni rekordi ne bi bili mogući da nije bilo još rekordnih ostvarenja u sistemu EPS-a. Rudari "Kolubare" su prvi put iskopali više od 30 miliona tona uglja. Rekord je oborila i Železnica PD TE "Nikola Tesla": prevezla je više od 28 miliona tona uglja. PD TE "Nikola Tesla" je takođe oborilo rekord star 18 godina - proizvelo je gotovo 20 milijardi kilovatsati. TENT A, sa pet revitalizovanih blokova, premašio je devet milijardi kilovatčasova. I oni su oborili rekord. Tu je i ostvarenje bloka 4 u TENT-u A koji je, posle revitalizacije i modernizacije u 2007, prošle godine bio na mreži više od 8.450 sati ili oko 352 dana! Time je premašen rekord bloka 1 u TENT-u B, iz 1990. godine. A ta "četvorka" u koju smo uložili 72 miliona evra, naglašavam iz prihoda EPS-a, stara je trideset godina!"



Sve ovo, na početku razgovora za “kWh” ističe dr Vladimir Đorđević, generalni direktor EPS-a, naglašavajući da smo svi u EPS-u srećni zbog tih proizvodnih rezultata, ali bismo, kaže, bili još srećniji da iza tih rekorda sledi profit kompanije a ne da nas boli glava zbog nelikvidnosti ili neizvesnosti oko nivoa prihoda, koji opet direktno utiče na razvojne planove kompanije.

Ipak, malo-malo pa se pojave dežurni „eksperti“ koji kritikuju EPS i nude „recept“ kako da se narod oslobodi od EPS-a jer će mu neko drugi ponuditi jevtiniju struju i bolje snabdevanje. EPS im ne odgovara. Zašto?

"Nemamo vremena za njih. Oni imaju vremena da pišu, pišu... Mi radimo. Sve brojke koje navodimo su naši argumenti. One govore o radu naše kompanije. To su činjenice koje jasno dokazuju da je put kojim EPS ide već nekoliko godina jedini ispravan put. Nečije subjektivne, ličnim notama i interesima obojene ocene, sve te brojke ne mogu da izbrišu. Još 2002. godine EPS je krenuo u obnovu svojih kapaciteta, isključivo pomoću donacija. Tada su se pojavili isti ovi dušebrižnici koji su i tada nudili bolje „recepte“ sa podelom i privatizacijom elektroprivrede. Mi smo se, međutim, borili za naš koncept razvoja, radili smo i obnavljali najvažnije kapacitete, sve manje uz donacije a sve više od svog novca. Ali, nismo odustali od stava da je obnova kapaciteta i povećavanje domaće proizvodnje i vrednosti kompanije nesporni interes države Srbije. Strani stručnjaci su procenili da je sada knjigovodstvena vrednost kompanije iznad sedam milijardi evra. Pre nekoliko godina bila je oko četiri milijarde evra. Zasluge za današnji EPS pripadaju, pre svega, zaposlenima koji svakog dana, u svakom delu naše kompanije grade rekorde o kojima danas pričamo i koji su najbolja odbrana EPS-a od raznih „eksperata“. Niko ne može da spori ni zasluge onih koji su donosili strateške razvojne odluke, kao ni onih koji su stvarali finansijske i ostale uslove da se ti projekti koji danas daju rezultate i realizuju."

Ulaganja se vraćaju

I kupci su oborili rekord u dnevnoj potrošnji - 154 miliona kWh. Sve brojke koje danas pominjemo, pa i ta, nekada su bile nezamislive. Šta se to desilo da EPS ne drhti od potrošnje na tom nivou?

"Ogromna su bila ulaganja novca u obnavljanje, revitalizaciju i modernizaciju, pre svega termoelektrana, potom rudnika, sada sve više hidroelektrana i distribucija. Reč je o više stotina miliona evra koji su nam doneli nove megavate u postojećim elektranama, a onda i više od četiri milijarde novih kilovat-sati na godišnjem nivou, nekoliko novih miliona tona uglja... Samo u TENT, koji je danas oslonac termosektora, uloženo je oko pola milijarde evra, računajući i projekte zaštite životne sredine. Investicije su nam, recimo, prošle godine bile na nivou od oko 350 miliona evra, od čega je iz sopstvenog prihoda bilo oko 155 miliona evra a iz kredita oko 170 miliona. Ako na sopstvenih 155 miliona evra za investicije, dodamo i ono što je usmereno u remonte, takođe iz prihoda EPS-a, dolazimo do sume od oko 400 miliona evra uloženih u projekte koji će obezbediti Srbiji dovoljno električne energije i u sledećim godinama. I to sve iz svog prihoda, ni dinar iz budžeta!"

Gde je otišao taj novac?

"U projekte koji donose više uglja i električne energije i doprinose zaštiti životne sredine. Na primer, sami smo obezbedili 65 miliona evra za Peti BTO sistem u Kostolcu. To povećava proizvodnju uglja sa sedam na devet miliona tona godišnje. Zatim, u BTO sistem na „Tamnavi-Zapad“ usmereno je, uglavnom iz kredita, oko 70 miliona evra. Ove godine kreće revitalizacija HE „Bajina Bašta“, koja će koštati oko 65 miliona evra, pa smo i tu već investirali deo novca. Revitalizacije HE „Ovčar Banja“ i „Međuvršje“, koje su počele prošle godine, zahtevaju oko 13 miliona evra. Nemalo novca je usmereno u nabavku opreme i delova, kao i finansiranje priprema za velike poslove u termosektoru u ovoj godini. U A-6 u TENT-u uložili smo 30 miliona evra sopstvenog novca da bismo završili prvu fazu. Sledeće godine radićemo drugu fazu, pa će i „šestica“ obarati rekorde kao ostali blokovi u elektrani A. Tako će TENT A sa šest modernizovanih blokova, posle 30 godina rada, biti „nova“ elektrana."

Koliko je usmereno u zaštitu životne sredine?

U ovom trenutku se u toj oblasti realizuju poslovi vredni više od 100 miliona evra. Spomenuću sisteme za transport pepela i šljake na deponijama u Kostolcu i TENT-u, gde investiramo oko 53 miliona evra, elektrofiltere u TENT-u, gde je uloženo 35 miliona evra... Ko još u Srbiji toliko ulaže u zaštitu životne sredine? Niko. EPS je lider, ne samo u investicijama u povećanje svojih proizvodnih mogućnosti već i u zaštiti životne sredine.

Transparentno do strateških partnera

Vlada Srbije je, najzad, dala saglasnost EPS-u da preko tendera potraži partnere za izgradnju TE, ukupne snage 1.400 megavata. Dugo se čekalo?

"Bitno je da smo dočekali i taj dan. Ministar Škundrić nam je pre nekoliko meseci obećao podršku, rekao je da ćemo saglasnost dobiti. Drago nam je da je Vlada sagledala značaj tih razvojnih projekata. EPS će, uz podršku države, potpuno transparentno, doći do partnera koji će ponuditi najviše i EPS-u i državi. Želimo velike kompanije koje će doneti novac, znanje, tehnologije, koje će sa EPS-om napraviti treći blok u TE „Nikola Tesla B“ i TE „Kolubara B“. Nadamo se da ćemo dobiti saglasnost i za zajedničko ulaganje u TE-TO Novi Sad. Samo zahvaljujući povećanju domaće proizvodnje iz kapaciteta koje smo imali i pre 18 godina, uspeli smo da značajno smanjimo uvoz, a redukcije su postale prošlost. Ali, u tim objektima ima još samo malo rezerve, ne dovoljno da bi se pratila potrošnja u godinama pred nama. Uz to, oko 700 megavata, starih 40 godina, mora da se zaustavi i ode u „penziju“ i da na mrežu uđu novi megavati."

Za nove elektrane su potrebni novi kopovi uglja. To su ulaganja od oko 750 miliona evra. Kako EPS da nađe taj novac? Iz prihoda?

"Mi znamo šta EPS mora da uradi kako bi Srbija i u sledećim decenijama imala dovoljno električne energije. Znamo da nam je do 2015. godine potrebno 9,2 milijarde evra. Tu je i novac za nove kopove. Znamo i strukturu tog novca. Dobar deo je iz prihoda a taj prihod se obezbeđuje prodajom naše robe po realnijim cenama. Očekujemo da Vlada Srbije usvajanjem Plana razvoja EPS-a do 2015. godine utvrdi i dinamiku otklanjanja dispariteta cene električne energije. Ako se ispoštuje sve što se usvoji, neće biti problema. Biće i uglja i novih elektrana."

Ako, ipak, ne bude sve po planu?

"Srbija nema alternativu. Mora da gradi nove elektrane. To rade sve zemlje koje brinu o svojoj sutrašnjici. Izgradnja TE, snage 1.400 megavata, donosi značajan novac u Srbiju, reč je o investicijama od najmanje dve milijarde evra. Procene kažu da će direktno i posredno na tim projektima raditi oko 18.000 ljudi. Pa, koji to projekat može da uposli toliko ljudi?

Revitalizacija HE „Đerdap“ se očekuje već gotovo šest godina. Hoće li je biti uskoro?

EPS je spreman da u najskorije vreme počne taj veliki projekat. Verujem da će stručnjaci koji u ime države Srbije pregovaraju sa ruskim partnerima o tom poslu postići dogovor koji izražava obostrani interes."

Najavljivali smo da će EPS preći Drinu, da će sa EP RS početi izgradnju novih, zajedničkih HE. Kada će se nešto konkretno desiti?

"Uskoro. EPS želi da krene u te projekte. Ministarstvo rudarstva i energetike je uključeno u sve poslove i verujem da ćemo ubrzo postići saglasnost za formiranje zajedničke firme dve elektroprivrede koja bi nastavila realizaciju tih planova. Izrada studija ide po planu i ne vidim šta bi to moglo da zaustavi planove Srbije i Republike Srpske o boljem, zajedničkom korišćenju voda Drine.

EPS je 2006. uradio Plan razvoja do 2010. godine. Vlada se nije bavila tim dokumentom, pa ga EPS evo već treći put inovira. Upravni odbor EPS-a je nedavno usvojio Plan razvoja od 2008. do 2015. godine. Čeka se stav Vlade o tom dokumentu. Ipak, čini se da se i bez zvanične saglasnosti taj program realizuje.

"Za nekoliko dana, 20. januara u „Fajnenšel tajmsu“, EPS objavljuje javni poziv svim zainteresovanim kompanijama da se prijave i kvalifikuju za drugu fazu postupka u izboru partnera za izgradnju novih TE u Srbiji. Ti projekti jesu ključni projekti u Planu razvoja EPS-a do 2015. kao i projekti na Drini. Kako smo dobili saglasnost da krenemo u ključne projekte, ne vidim bilo kakav razlog da EPS najzad ne dobije mišljenje Vlade na taj dokument koji je važan i za Agenciju za energetiku, koja će na osnovu tih naših planova kreirati politiku cena električne energije u sledećim godinama. Naime, u tim cenama mora da bude uključena i razvojna komponenta. Taj dokument je potreban i državi i EPS-u i Agenciji."

Stanje proizvodnih kapaciteta nije jedini problem koji je rešavan poslednjih nekoliko godina. Bilo je ne malog „spremanja“ i u ekonomsko-finansijskim poslovima. Šta je sve „pospremano“?

"Tačno je da je uporedo sa povećavanjem proizvodnih mogućnosti EPS-a trebalo rešiti i druge nasleđene probleme. Na primer, obezbediti novac za funkcionisanje kompanije i realizaciju tih planova, uz vraćanje starih obaveza. Od 2004. godine smo sa međunarodnim finansijskim institucijama ugovorili kredite vredne 360 miliona evra i to pod uslovima koji se ne mogu naći na komercijalnom finansijskom tržištu. Do kraja 2007. godine obezbedili smo donacije vredne 449,5 miliona evra. Realizovano je 412,3 miliona evra i to bez ikakvih primedbi darodavaca. Uspeli smo da sve dugove prema ino poveriocima regulišemo, uz značajan otpis potraživanja. Utvrđena je dinamika vraćanja onoga što je sada ustanovljeno kao konačni dug. Bili smo značajan dužnik i četiri domaće banke koje su otišle u stečaj. I taj dug smo uspeli da u pregovorima smanjimo i reprogramiramo. Sem eksternim dugovima, bavili smo se i internim. I tu je mnogo toga rešeno. Sada znamo ko je kome koliko dužan, ko se kako zaduživao, kako će se i kada vraćati dugovi... Utvrdili smo transferne cene, koje unapređujemo u skladu sa iskustvima iz prakse, doneli razna uputstva, procedure... sve u cilju jedinstvenog postupanja u raznim poslovima. JP EPS je dobio sertifikat kojim se potvrđuje sistem kvaliteta sa nizom procedura za razne poslove. Reorganizacija kompanije, restrukturisanje, izdvajanje sporednih delatnosti... zahtevalo je sređivanje međusobnih ekonomskih odnosa, razdvajanje imovine... To je sve onaj posao koji se manje vidi a čije (ne)rešavanje itekako može da zakoči strateške projekte."

Čini se da nadležna ministarstva broj zaposlenih u EPS-u u poslednje vreme ne ističu kao neki problem.

"A i zašto bi? Ko je još u Srbiji bez ikakvih potresa smanjio broj zaposlenih za gotovo 30.000? Podsećam, u EPS-u je pre osam godina radilo gotovo 65.000 ljudi. Pre pet godina bilo nas je 49.631, a danas u EPS-u ima 35.814 zaposlenih. To je gotovo 14.000 ljudi manje. Tokom 2006. i 2007. uz stimulativne otpremnine EPS je napustio 6.831 zaposleni. I sve to bez ikakvih potresa u kompaniji. Osamostalili smo i izdvojili iz EPS-a 25 preduzeća koja nisu u direktnoj funkciji proizvodnje električne energije. Potpisali smo ugovore sa njima koji im garantuju posao u sledećih nekoliko godina posle izdvajanja. Osnivačka prava smo preneli na državu i u jednom slučaju na opštinu Lazarevac. Ta preduzeća su sada predmet privatizacije. U tim procesima niko nije ostao bez posla. Podsećam na jedan naslov iz “kWh”, od pre tri godine – „Niko neće biti na ulici“. Što smo obećali, to smo ispunili."

Od nekadašnjeg EPS-a su 2005. formirani JP EPS i JP EMS a potom je u JP EPS od 23 javna preduzeća formirano 11 zavisnih privrednih društava i tri javna preduzeća sa Kosmeta. Čini se da to nije bio lak proces. Šta o tome možete reći sada ?

"Nije bilo lako, ali je bilo neophodno, mada i danas ima dilema da li je prenos morao da se izdvaja iz EPS-a. Neke elektroprivrede su jasno izdvojile tu delatnost koja je ipak ostala u vertikalno integrisanoj matičnoj elektroprivrednoj kompaniji. Poslovni odnosi na relaciji JP EPS – JP EMS bili su opterećeni problemima, ima ih još, ali ih rešavamo. Istina, ne brzo koliko je potrebno i koliko bi EPS želeo. Očekujemo da Agencija za energetiku ojača svoju regulatornu ulogu i da se u tim sporovima, isključivo finansijske prirode, nametne kao objektivan arbitar. U svakom slučaju, težak period rada u novim uslovima je za nama. Verujem da dolazi vreme jasnijih odnosa i računa. EPS na tome insistira, jer je EPS oslonac stabilnosti celog elektroenergetskog sistema a ne neko drugi. I mora da se zna koliko košta sve što EPS radi da bi taj sistem funkcionisao. Što se tiče reorganizacije samog EPS-a i tu su iskustva zanimljiva. Ipak, uspostavili smo odnose među novim pravnim subjektima koji sigurno nisu unazadili poslovanje EPS-a. Naprotiv. Uostalom, reorganizacija i restrukturisanje se nastavlja, to je proces koji ne staje. Sada smo u nekoj međufazi, jer postoje studije koje ukazuju kojim pravcem ta reorganizacija treba da se nastavi. Stručnjaci kažu da je i 14 pravnih subjekata u EPS-u previše. Oni su videli tri celine – proizvodnju električne energije (rudnici i elektrane), trgovinu električnom energijom i distribuciju te energije. Videćemo kojim pravcem i kojom dinamikom će se ići dalje."

Biće posla!

Trgovina na malo i korporatizacija EPS-a su nerealizovani planovi. Šta će biti sa njima?

"EPS je spreman da, čim Vlada Srbije odluči da EPS postane akcionarsko društvo zatvorenog tipa, krene u taj posao. Mnogo toga smo već uradili, ali se, kao i za tendere, nešto čekalo. Čini se da je dobro što se u to nije požurilo, jer je nekome moglo da padne na pamet da uoči ili u sred krize deli akcije najvećeg državnog bogatstva. Dakle, spremni smo za taj posao. Trgovina na malo, kao zasebna delatnost u EPS-u, van distribucija, čeka promene Zakona o energetici. Ali, vreme nije izgubljeno. U distribucijama je mnogo toga urađeno što će olakšati odvajanje delatnosti trgovine od distribucije električnom energijom. I to će se uraditi bez većih potresa. I, naravno, niko u svim tim reorganizacijama neće ostati bez posla."

Takve promene uvek uzburkaju i probude lokalne interese, pa sve to ne ide tako lako. Ko će i kako objasniti braniocima lokalnih interesa da je interes državne kompanije iznad lokalpatriotizma?

"To je istina. Mnogo energije utrošimo na to. Ali, nema nam druge. Svi bi hteli da ugalj bude samo njihov, da direktor bude iz njihovog grada, da sedište preduzeća bude baš u tom a ne onom gradu, da oni ne budu ogranak, već nešto značajnije... To je naša realnost i s tim se moramo boriti. Jačanje lokalnih interesa u ovakvom sistemu vodi ka razbijanju EPS-a. A godine koje su za nama pokazale su zašto je bilo značajno da ostanemo vertikalno integrisana kompanija, jedinstven tehničko-tehnološki i ekonomsko-finansijski sistem. Uspeli smo ne samo da ga sačuvamo, već da EPS učinimo u svim aspektima mnogo boljim nego što je bio pre nekoliko godina."

Gde idu pare?

"Na pitanje gde idu pare od prodaje struje, treba odgovoriti brojkama o proizvodnji uglja, električne energije, o uvozu, o povećanju efikasnosti rada termoblokova... Sve su to brojke koje onome ko nema lošu nameru, ko je objektivan, jasno pokazuju koliko se EPS podigao u poslednjih nekoliko godina ulažući novac u svoje kapacitete. Uostalom, u situaciji kada je Srbija ostala bez gasa, EPS je još jednom pokazao gde je odlazio novac u poslednjih nekoliko godina. Odlazio je u oko trideset godina stare kapacitete koji su sada održali energetsku stabilnost države. Da je pre pet godina privatizovan EPS, pitam se kako bi se taj EPS ponašao u ovoj situaciji", odgovara i pita Vladimir Đorđević, stavljajući na sto papir sa „argumentima“.

Šta biste mogli da poručite zaposlenima u EPS-u?

"I ove godine, kao i prethodnih, imaćemo pune ruke posla. To treba da nas raduje, jer oko nas ima sasvim drugačijih priča. Ljudi ostaju bez posla, drugi se plaše da će ga izgubiti, strahuju od onoga što će doneti kriza... Zato svima želim dobro zdravlje i porodičnu sreću, a za posao - neka ne brinu. Biće ga. Verujem da će ovo biti jedna od istorijskih godina za EPS, godina u kojoj ćemo doneti odluke da Srbija posle gotovo dve decenije počne izgradnju strateških elektroenergetskih objekata."

Izvor: KWH, list EPS-a