NIS SE SPREMA ZA IZVOZ

Kada posle modernizacije na tržište izađe sa kvalitetnim, isključivo po evropskim standardima proizvedenim derivatima, NIS će biti sposoban da postane jak konkurent većini evropskih kompanija. Mi znamo da borba za tržište u regionu neće biti laka. Ali, to je region s dobrim potencijalom ekonomskog rasta, kaže Vadim Jakovljev, predsednik Upravnog odbora NIS a.d. u intervju za Balkanmagazin.

Govoreći o tome kakva je pozicija NIS u regionu i u Srbiji u odnosu na druge, konkurentne naftne kompanije, Jakovljev ne spori da NIS danas, kao proizvođački lider, zaostaje po vrednosti proizvodnje, kvalitetnoj tehnologiji - izuzimajući evrodizel i, naravno, po produktivnosti rada.

"Računamo na to da ćemo postati konkurentni uz pomoć programa za rekonstrukciju i modernizaciju. Prema našim ocenama proizvodni kapaciteti u regionu premašuju potražnju za 15 odsto, što stvara teže konkurentske uslove za sve igrače. Zato će sva preostala sredstva NIS usmeravati na razvoj benzinskih stanica u Srbiji. Kapacitet modernizovanog NIS-a će biti oko sedam miliona tona godišnje. To je previše za Srbiju, čije su potrebe tržišta procenjene na nešto više od tri miliona tona. To znači da naš novi proizvodni kompleks za hidrokreking mora biti u stanju da proizvode izvozno orijentisan proizvod. Očekujemo da će se izvoziti otprilike pola naše proizvodnje motornog benzina. Uveliko proučavamo različite mogućnosti prodaje u drugim državama, da bismo smanjili logističku potrošnju NIS-a i naših potencijalnih partnera. NIS-u su privlačni oni regioni u kojima mi imamo logističku prednost. To su, osim Srbije, na prvom mestu deo Bugarske, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Hrvatska. U tim državama vidimo mogućnost za razvijanje saradnje u oblasti maloprodaje. U principu, znamo da je nekim jakim kompanijama jeftinije da za svoje benzinske stanice kupe motorni benzin od NIS-a, nego da ih uzimaju iz svojih rafinerija", tvrdi Jakovljev.

Da li ste zadovoljni onim što ste, od planiranog - posle dolaska Gazpromnjefta, uspeli da uradite u NIS-u?

"Ako dajemo integralnu ocenu, NIS ima pozitivnu dinamiku. Od prvog dana, posle sklapanja ugovora o kupovini kontrolnog paketa akcija NIS-a, bio je sastavljen plan svega što treba uraditi za 30, 70, 100 dana, šest i dvanaest meseci. Prošlo je šest meseci i slobodno mogu da kažem da je ispunjen glavni cilj, a to je stabilizacija finansijske situacije u Kompaniji. Rezultati poslovanja u drugom kvartalu su donekle omogućili da se umanji gubitak prvog: dobijen je pozitivan čist priliv u drugom kvartalu od 51 milion dolara, u poređenju sa negativnim od 37 miliona dolara u prvom, čista dobit 3,8 milijardi dinara (gubitak od 11,2 milijardi početkom godine). Pozitivan trend poboljšanja finansijskog stanja NIS-a nastavlja se u trećem kvartalu, u kojem čisti priliv iznosi 67 miliona dolara, a prognoza čiste dobiti – tri milijarde dinara. Refinansiran je kredit, po rezultatima u poslednjih sedam meseci - za osam odsto su smanjena potraživanja a za 18 odsto dugovanja. U odnosu na prvi kvartal povećana je proizvodnja nafte i gasa za pet odsto. Na tržište je izbačen evro dizel 5 – novi proizvod koji apsolutno odgovara evropskim standardima i koji do sada nikada nije proizvođen u Srbiji. Značajno je, takođe, povećana proizvodnja bezolovnog benzina. U procesu je optimizacija troškova prilikom nabavki, povećana je efikasnost rada rafinerija, povećavamo izvoz i količine proizvedenog gasa a smanjuje se upravljački aparat. Pritom, radi se na stvaranju elemenata za dugoročnu stabilnost kompanije: formira se petogodišnja strategija, potpisan je ugovor za izgradnju kompleksa hidrokrekinga i hidrodorade, što je glavni element kompleksnog procesa modernizacije. Struktura organizacije postaje efikasnija, završava se formiranje upravljačke ekipe, pri čemu se ispunjavaju socijalne obaveze. Opšti nivo potrošnje, ako računamo u dinarima, ostao je isti u odnosu na prošlu godinu, a fond isplate zarada povećan je za 15 odsto. Još uvek ima dosta problema, ne samo unutrašnjih, već i onih prouzrokovanih negativnim tendencijama na tržištu. Takvi problemi moraju se hitno rešavati, da ih, u suprotnom, za godinu dana ne bude mnogo više. Ali, napravljeni su prvi koraci ka postizanju cilja, a to je da postanemo konkurentni u uslovima slobodnog tržišta."

Po čemu se sadašnji NIS razlikuje od one kompanije, koju ste preuzeli u februaru ove godine?

"Mislim da je najbitnija razlika - u raspoloženju. Pre svega, u raspoloženju upravljačke ekipe. Nemoguće je promeniti karakter i kvalitet poslovanja tako krupne Kompanije za šest meseci ali, može da se shvati šta je potrebno uraditi i početi rad sa odgovarajućim raspoloženjem. Urađen je revidirani izveštaj za 2008. godinu, zahvaljujući kojem smo shvatili realno stanje kompanije, da ona zaostaje od konkurenata po ključnim faktorima biznisa: ekonomija, tehnologija i zaposleni. Dodatno je urađena analiza u pojedinim pravcima delatnosti. Istakao bih da su je radile renomirane kompanije - Shell GS i McKinsy. Tako je situacija postala jasnija i, ja se nadam, da će se u našoj kompaniji povećati broj ljudi, koji razumeju šta treba da se radi i koji su spremni da rade."

U Srbiji su i dalje na snazi uredbe o zabrani uvoza derivata i o cenama goriva. Kako to utiče na poslovanje NIS-a?

Delimična zabrana, rekao bih. Evro dizel se slobodno uvozi, i to nije mali segment tržišta. Prema procenama, uvozi se, otprilike, 60.000 tona mesečno. Ako govorimo o benzinu, onda je država u svoje vreme potpuno svesno i opravdano uvela takva ograničenja, i to se trenutno može smatrati neznatnom prednošću za nacionalnu kompaniju kakva je NIS. Pre svega, treba razumeti da se zbog objektivnih razloga, kompanija proteklih godina nije mogla razvijati istom dinamikom kao naftne kompanije u susednim državama i u Evropi u celini. Pri tome je teško ponovo proceniti značaj NIS-a za nacionalnu ekonomiju. Važno je bilo dati NIS-u vreme da bi se on pripremio za novu fazu u svom životu. To je jako bitno s obzirom da susedne zemlje ljubomorno brane svoj ekonomski interes.

Siguran sam da je određeni protekcionizam u odnosu na nacionalne kompanije opravdan jer, trenutno, ni postojeći prerađivački kapaciteti ni prodajni kompleksi kompanija nisu spremni za otvorenu konkurenciju sa stranim igračima, koji u većini slučajeva imaju veći nivo efikasnosti nego srpske kompanije.

NIS je započeo modernizaciju, koja će mu omogućiti da se ravnopravno bori sa stranim igračima. Ali, nećemo uspeti da je završimo za godinu i po dana, zato što izgradnja novog kompleksa, realno, traje duže. Da bi se ta situacija vremenom izbalansirala potrebno je privući strateškog investitora i započeti modernizaciju najmanje dve godine ranije. Ali to se nije desilo i danas moramo da balansiramo između podrške domaćim kompanijama i liberalizacije tržišta, koja je neizbežan uslov za stvaranje kvalitetne konkurencije, koja će na kraju dovesti do optimizacije cena i kvaliteta goriva.

NIS je uputio Vladi Srbije svoje predloge u vezi naftne uredbe. Šta su Vam odgovorili i da li se uklapa sa obećanjima koje je dala Vlada Srbije u toku pregovora o kupovini 51 % NIS-a?

Znate, današnja Uredba o formiranju cena naftnih derivata utvrđena je 2005. godine a situacija se od tada značajno promenila, pogotovo usled globalne ekonomske krize. S jedne strane, reč je o prilagođavanju tržišta goriva Srbije novim ekonomskim uslovima, a sa druge strane - liberalizaciji ovog tržišta. Dali smo ideju o povezivanju unutrašnjih cena sa svetskim kotacijskim cenama naftnih derivata, koje bi dozvolile kupcima da vode fleksibilniju potrošačku politiku. NIS trenutno vrši monitorig situacije oko cene koštanja proizvodnje kod drugih proizvođača u regionu, i kao svoj zadatak vidi da vlastita cena koštanja ne bude veća od konkurenata.

Šta je još potrebno da se uradi da bi vi mogli da ostvarite planove, koje Gaspromnjeft ima u NIS-u?

Upravni odbor NIS-a je u avgustu utvrdio korigovan plan razvoja i program rada NIS-a za 2009. godinu na osnovu sprovedene analize ekonomske situacije i tekućeg finansijskog stanja kompanije. U skladu sa planom, 2009. godinu NIS treba da završi bez gubitaka. Osnovni prioriteti do kraja 2009. godine moraju biti povećanje dobiti i stvaranje čvrste baze za dalji razvoj. U četvrtom kvartalu je važno da menadžment bude usredsređen na pitanja kao što su maloprodajno tržište u Srbiji, borba s troškovima (nivo gubitka od 12 do 13 odsto u rafinerijama – tu leži veliki potencijal za poboljšanje), rad s potrošačima i poboljšanje standarda usluge.

Koliko Vam u tome pomaže - smeta Vlada Srbije kao manjinski akcionar?

Upravo te rezultate o kojima sam govorio, bilo bi nemoguće postići bez stalne podrške i konstruktivnog dijaloga sa Vladom Republike Srbije. Menadžment NIS-a je dostigao zanačajan napredak u saradnji sa članovima Upravnog odbora koji predstavljaju Srbiju. Ima puno primera: smanjenje dugova kompanije čiji je osnivač država, realizacija programa dobrovoljnog odlaska zaposlenih, uzajamno korisno rešenje u vezi HIP Petrohemije Pančevo, postoji napredak u razradi zajedničkog plana u rešavanju sudskih sporova...

Da li i kako utiče ekonomska situacija u regionu na planove Gazpromnjefta pa, samim tim, i NIS-a?

Vidimo pad potražnje u Srbiji i regionu i primorani smo da uzmemo u obzir manju potražnju nego što smo očekivali u odnosu na prošlu godinu. To nas tera da aktivnije radimo na izvozu.Takvo smanjenje tržišta negativno utiče na taktičke rezultate, ali ne menja našu strategiju – biti lider u regionu. Kao što vidimo, situacija u Srbiji je bolja nego u mnogim istočnoevropskim ili, na primer, pribaltičkim državama, zahvaljujući politici koju vodi Vlada Srbije.

Kako cena sirove nafte utiče na rad Gazpromnjefta, a samim tim i na NIS?

Uticaj cene nafte na poslovaюe Gazpromnjefta i NIS-a ima različit uticaj, u prvom redu zbog različite strukture poslovanja. Gazpromnjeft je kompanija koja ima veliku bazu resursa, zahvaljujući kojoj proizvodi veliku količinu nafte, sa principijalno nižim troškovima proizvodnje nafte. Rentabilnost zavisi od svetske cene nafte. NIS je kompanija sa veoma malom količinom sopstvene proizvodnje nafte (manje od 20 odsto od obima potrošnje) i visokim troškovima prerade nafte. Ne samo u Srbiji, već i u svetu prerada nafte je manje rentabilna nego dobit od nafte i gasa. Zato je rentabilnost NIS-a niža od rentabilnosti Gaspromnjefta, pogotovo što su cene u Srbiji formirane u odnosu na vrednost prerade nafte u 2005. godini.

Srbija se nadala da će posle kupovine od strane Gaspromnjefta, NIS dobiti sirovu naftu direktno od proizvođača, ali NIS i dalje kupuje od trejdera. Zašto?

Svetsko tržište nafte - to je razvijeno tržište, na kojem ima mesta i za naftne kompanije i za prodavce, čija je uloga da obezbede stabilnost na tržištu, da ublaže rizik između naftnih kompanija i mnogobrojnih klijenata. Nekada prodavac može dati i bolje uslove nego kompanija koja proizvodi sirovinu. Zato je NIS pragmatičan u odnosu na situaciju i pokušava da dobije bolje uslove. Ako ih nudi Gazpromnjeft, onda Gaspromnjeft pobeđuje u otvorenom konkursu isporuke nafte. Ako ne, onda NIS bira drugog dostavljača nafte, kao što je to bilo na tenderu u maju.

Ali, Gaspromnjeft objektivno ima konkurentnu prednost u odnosu na druge dobavljače NIS-a, jer zajedno, te dve kompanije mogu da kontrolišu rizik u zajedničkom radu, a to dovodi do smanjenja transakcionih troškova. Navodim primer: letnji tender za isporuku nafte Siberian Light je dobio Gaspromnjeft 100 odsto, zato što je dao NIS-u najnižu cenu, uz odloženo plaćanje od 90 dana, umesto tradicionalnih 60, i pri tome nije tražio akreditive i garanciju po ugovoru. Ali, izbor dobavljača će se i dalje birati na osnovu tendera. Takva procedura NIS-u daje maksimalnu pogodnost i obezbeđuje transparentnost prilikom kupovine nafte.

Koja je država najadekvatnije odreagovala na ekonomsku krizu?

Dobar su primer Kina i Indija, zato što je njihov bruto nacionalni dohodak (BND) ove godine porastao za sedam, odnosno šest odsto. Obe države su se skoncentrisale na rast unutrašnje potražnje i umele su brzo da koriguju finansijsku politiku. Ne bih izuzeo i iskustvo Rusije, koja je sačuvala stabilnost na bankarskom i socijalnom polju.

Šta biste kao menadžer kompanije, koja ne radi samo u Srbiji, već i u regionu, posavetovali srpskim specijalistima u oblasti ekonomske politike?

Kao predstavnik investitora, ja bih rekao da se ekipa koja radi u Vladi u ovo teško vreme nalazi na pravom putu. Vidimo pozitivne tendencije u politici Narodne banke Srbije, koja je pobedila krizu likvidnosti. Napori usmereni na stimulisanje unutrašnje potražnje, takoće moraju da daju svoj doprinos. U celini, adekvatno korišćenje geopolitičke situacije u državi, širenje industrije, koja donosi prihod, razvoj strateške energetske saradnje sa Rusijom, sve to može obezbediti Srbiji dugoročnu stabilnost.

Takođe, važno je da u celini postoji balans ekonomskih i socijalnih pitanja, i to određuje relativno povoljnu investicionu klimu.

Da li planirate da kupite još neku naftnu kompaniju?

Gazpromnjeft je zainteresovan za širenje na evropsko tržište, ali još je rano pričati o konkretnom projektu.

Planira se izgradnja rafinerije u Smederevu. Iz „Komiko oila“ poručuju da neće proširavati mrežu, već da će se baciti plasmanom svoje proizvodnje na veliko, u Srbiji i u regionu. Kako vi ocenjujete takvu investiciju?

Trenutno je više glasina oko izgradnje rafinerije u Smederevu, od konkretne i tačne informacije. Mi pozdravljamo svaku korisnu ideju za investiranje u Srbiji ali smatramo da za sada ne postoji garancija da će ovaj projekat imati ozbiljne perspektive, ako uzmemo u obzir situaciju viška kapaciteta u celom regionu.