Srbija uklopljena u energetsku uniju EU

Dragan Blagojević / EurActiv

U buduće jedinstveno energetsko tržište Evropske unije biće uklopljeni i Srbija i druge zemlje jugoistoka Evrope čija je energetska bezbednost ugrožena, rekli su evropski zvaničnici objavljujući plan za izgradnju energetske unije EU. Ciljevi energetske unije su bezbednost isporuka, održivost i konkurentnost. Evropska komisija procenjuje da će bolja energetska povezanost EU doneti potrošačima uštedu od 40 milijardi evra godišnje ili 80 evra po stanovniku. EU je najveći svetski uvoznik energije i uvozom zadovoljava 53% potreba, što blok godišnje košta oko 400 milijardi evra.

U buduće jedinstveno energetsko tržište Evropske unije biće uklopljeni i Srbija i druge zemlje jugoistoka Evrope čija je energetska bezbednost ugrožena, rekli su evropski zvaničnici objavljujući plan za izgradnju energetske unije EU. Ciljevi energetske unije su bezbednost isporuka, održivost i konkurentnost.

"To je najveći energetski projekat od Zajednice za ugalj i čelik" rekao je 25. februara predstavljajući plan potpredsednik Evropske komisije zadužen za energetsku uniju Maroš Šefčovič.

Evropski komesar za energetiku Arijas Kanjete istakao je da će se fokusirati na izgradnju zajedničkog energetskog tržišta, veću štednju energije i veće korišćenje obnovljivih izvora, kao i diversifikacuju snabdevanja energijom u EU.

Planovima za energetsku uniju predviđeni su unapređenje infrastrukture kako bi se povećala dostupnost isporuka preko granica, što će se delom finansirati novcem EU, ukidanje regulisanih cena, povećanje broja terminala za tečni prirodni gas (LNG) i primena postojećeg zakona EU o konkurenciji.

Šefčovič je rekao i da će buduća energetska unija delovati na više sektora pored energetike, uključujući transport, istraživanja i inovacije, spoljnu politiku, regionalnu i politiku susedstva, trgovinu i poljoprivredu.

Neki stručnjaci kao izazov za buduću energetsku uniju vide raspodelu moći i odgovornosti jer nacionalne vlade ljubomorno čuvaju odlučivanje o energetici za sebe, uglavnom zbog strateških potreba ili nacionalnog stava o okolini.

Komisija je zato pozvala članice EU i kompanije da se konsultuju kada pregovaraju sa velikim isporučiocima energenata, poput Rusije, a kako bi se stalo na put politici Moskve "zavadi pa vladaj" zahvaljujući kojoj neke zemlje sklapaju mnogo povoljnije ugovore od drugih.

Prethodni pokušaji da se zemlje i kompanije ubede da informišu Komisiju o ugovorima naišli su na veliki otpor. Međutim, Šefčovič smatra da je članice EU moguće ubediti u obostranu korist u tekućem geopolitičkom kontekstu.

Interkonekcije za jugoistok Evrope

Kanjete i Šefčovič su istakli da će zemlje jugoistočne Evrope čija je energetska bezbednost ugrožena povezanim krakovima gasovoda dobijati gas iz tri različita izvora.

Šefčovič je podsetio da su na nedavnom sastanku u Sofiji zvaničnika Komisije i devet članica EU iz srednje i južne Evrope utvrđeni ciljevi međusobnog povezivanja zemalja tog područja.

Kanjete je objasnio da se razgovaralo o izgradnji interkonekcije gasovoda između Turske, Grčke, Bugarske i Srbije, a Šefčovič je podvukao da je "jako važno da ubuduće ima više pravaca ali i izvora snabdevanja energijom".

"Pošto je projekat gasovoda Južni tok odbačen, EU se usredsredila na planove za gasovode Južnog koridora da bi se obezbedio gas iz Azerbejdžana i u budućnosti iz Tukmenistana. Tražimo i druge moguće izvore snabdevanja da bi se zajamčila dostava energenata EU", rekao je evropski komesar za energetiku.

Kanjete je naglasio da će Rusija ostati i dalje veliki snabdevač Evropske unije energentima i da s tom zemljom EU želi da ima dobre odnose.

On je podvukao da se mora doći i do drugih izvora i dodao da bi Evropa mogla dobijati gas i iz Irana, "ako se nađe diplomatsko rešenje" za sankcije Teheranu, kao i možda iz Iraka.

Zvaničnici Evropske komisije su već stavili do znanja da se računa i na buduće gasovode s područja Kipra i Izraela.

Kanjete je dodao da će biti razvijena i strategija za snabdevanje tečnim gasom.

Evropski komesar za energetiku je naveo da mora da se stvori jedinstveno energetsko tržište jer postoje izdvojena "energetska ostrva" u Evropi, što povećava cenu energije za potrošače i energetski sistem čini ranjivim.

Rešenje je zato da se izgradi zajedničko energetsko tržište na temelju plana koji je EU usvojila s ciljem da se ulaganjem preko 1.000 milijardi evra u izgradnju i obnovu energetske i transportne infrastrukturu obezbede daleko veća povezanost i niža cena od dobavljača i manji troškovi za potrošače.

Kanjete je rekao i da će do 2016. biti usvojeni zakoni za jedinstveno tržište električne energije u EU.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...